Redovno pranje zuba i čišćenje koncem, kao i oralna higijena mogu pomoći u bržem zarastanju afti Foto Shutterstock
Ranice u ustima nisu zarazne, bolne su i neprijatne i obično se pojavljuju u ustima, u osnovi desni. Skoro sve može da izazove njihovu pojavu – kisela hrana ili čak stres. S obzirom na to da otežavaju da ma šta jedemo i pijemo, pa čak i da razgovaramo, važno je da se što pre izleče.
Ranice u ustima ii afte (aftozni čirevi) mali su plitki čirevi koji se javljaju u sluzokoži usta.
– Veličina im je manja od milimetra, ali mogu da narastu i do 2,5 cm u prečniku. Nisu zarazne i nikada se ne javljaju na usnama – kaže lekar opšte prakse dr Roohi Pirzada.
Postoje neke karakteristike koje mogu pomoći da utvrdimo dijagnozu ranice u ustima. Prema studiji objavljenoj u National Institutes of Health, ranice u ustima ili afte su bele ili žute i male su veličine. Formiraju crvenu površinu u ustima koja je izuzetno bolna o stvaraju osećaj peckanja.
U studiji se navodi da afte nisu zarazne. Dok bol obično prođe za nedelju do 10 dana, zahvaćeno područje vratiće se u normalu za oko tri nedelje, koliko je vremena potrebno da se ranice potpuno izleče.
Neke životne navike mogu dovesti do pojave ranica u ustima:
1. Žvakanje duvana
Ova navika može izazvati fizičku povredu sluzokože usne duplje. Može da izazove povrede, kao i iritaciju oralnih tkiva, navodi se u studiji objavljenoj u Međunarodnom časopisu za dermatologiju. U studiji se kaže da su pušači prijavili znatno veće šanse da dobiju afte.
2. Neravni zubi
Do iritacije oralne sluzokože može da dođe zbog nepravilnog zuba. Ili se deo usta stalno trlja o zub ili se osoba stalno ujeda za unutrašnjost usta ili obraza i izaziva pojavu ranica.
3. Slab imuni sistem
Afte mogu da se jave kod osoba koje imaju slab imuni sistem zbog hroničnih bolesti ili zbog lekova protiv raka. Prema studiji koju su objavili National Institutes od Health, slab imuni sistem, stres ili čak hronična bolest mogu povećati sklonost dobijanju afte.
4. Nedostatak vitamina
U pomenutoj studiji takođe se kaže da nedostatak gvožđa ili vitamina B može dovesti do pojave ranica u ustima. Vitamin B kompleksa, posebno nedostatak B12, takođe je povezan sa deficitom sluzokože.
Drugi uzroci mogu uključivati alergije na hranu, posebno konzumiranje kisele i začinjene hrane, koje mogu da naruše zaštitnu barijeru sluzokože, emocionalni stres, probleme sa varenjem i neadekvatan san, što sve može dovesti do refluksa kiseline u usnoj duplji, kao i hormonske promene.
Herpes je zarazan. Groznicu na usnama čine plikovi ispunjeni tečnošću koji mogu da puknu, iscure i formiraju krastu. Obično nestaju za 5 do 10 dana bez ožiljaka. Mogu da budu praćeni groznicom, temperaturom, otečenim limfnim čvorovima, glavoboljom, mučninom i bolom u grlu. S druge strane, ranice u ustima (afte) nisu zarazne, vidljive su unutar usne duplje na obrazima, mekom nepcu ili jeziku. Zarastaju bez lečenja, ali se mogu ponovo pojaviti na istom ili drugom mestu.
1. Manji aftozni stomatitis
Ovo je najčešća afta i potrebno joj je oko jedne do dve nedelje da se izleči. Pojavljuju se kao male ranice ovalnog oblika, koje su bolne. Stvaraju osećaj peckanja i otežavaju konzumiranje hrane.
2. Veliki aftozni stomatitis
Ove afte prelaze 1 cm u prečniku. Potrebno im je duže, skoro do mesec dana, da se potpuno izleče. Osim peckanja, oseća se i upala, kao i jak bol. Teško može da se govori, osim nemogućnosti da se jede.
3. Recidivirajući aftozni stomatitis
Reč je o višestrukim čirevima koji se pojavljuju s vremena na vreme. Formiraju se u klastere i potrebno im je nekoliko nedelja da zarastu. Takođe otežavaju žvakanje hrane ili razgovor, kao i pijenje tečnosti.
Lekar obično može da dijagnostikuje ranicu u ustima (aftu) samo vizuelnim pregledom. Studija, objavljena u Journal of Clinical And Aesthetic Dermatology, navodi da je potrebno istražiti bilo kakvu traumu koju je osoba nedavno pretrpela, kao i stomatološke aparate koje pacijent koristi, kao i hormonski disbalans.
Lekar može da traži da se uradi analiza krvi kako bi isključio nedostatak vitamina u ishrani. U slučaju ozbiljnih i ranica koje ne zarastaju, biopsija može pomoći u dijagnozi prekanceroznih ili kanceroznih lezija.
Afte mogu da se zacele same, što je slučaj sa većinom njih. Međutim, lekar može da propiše okluzivne agense kao što je benzoil alkoholni gel, sredstva za čišćenje kao što je troprocentni vodonik peroksid pomešan sa jednakom količinom vode ili anestetik kao što je benzokain gel, koji će sigurno pomoći da se osećate bolje.
Takođe treba održavati higijenu usta i obavezno čistite zube koncem dva puta dnevno. Takođe, ne treba jesti začinjenu hranu dok afte ne zarastu, jer će to pogoršati osećaj.
Neki kućni lekovi mogu da pomognu kod ranica u ustima. Studija, objavljena u Journal of International Oral Health, navodi da led ili čak mala količina magnezijumovog mleka može pomoći da se osećate bolje, kod bolova i bržeg zaceljivanja afte.
U studiji, objavljenoj u Quintessence International, med je primenjen kod pacijenata sa aftom. Utvrđeno je da je med bezbedan i efikasan kućni lek za smanjenje bolova, kao i veličine rane.
Prvo treba identifikovati uzrok ranice. Ako ste pod stresom, koji dovodi do pojave afti, onda treba pronaći efikasne načine da se oslobodite stresa. Duboko disanje, meditacija ili čak vežbanje mogu pomoći. Izbegavanje začinjene hrane je još jedan način da se izbegnu afte, jer bilo šta kiselo može dovesti do njihovog nastanka. Nedostaci vitamina i minerala takođe mogu uzrokovati ove ranice, pa stoga suplementi ili promene u ishrani mogu pomoći.
Dok afte mogu da se zacele same, postoje trenuci kada mogu postati opasne. Ako se pojave veoma velike rane u ustima koje izazivaju jake bolove, groznicu, osip ili glavobolju treba otići od lekara. Takođe, ako afta ne zaraste sama u roku od tri nedelje, onda je potrebna dodatna medicinska pomoć.