Mnogi se suočavaju s potrebom za korekcijom vida, bilo da su u pitanju deca ili odrasli. Gost ove epizode ePodcasta je pukovnik prof. dr Mirko Resan, oftalmohirurg, načelnik Klinike za očne bolesti na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, koji će nam pružiti smernice o prepoznavanju pravog trenutka za korišćenje naočara.
Prof. dr Mirko Resan naglašava važnost razlikovanja između prvih naočara za decu i za odrasle.
– Kod odraslih, potreba za prvim naočarima za blizinu obično se javlja oko 45. godine života, kada prirodni proces starenja oslabi sposobnost akomodacije oka. U tom periodu, najčešće se propisuje dioptrija od +0,75, što omogućava da se uz korekciju sačuva preostala sposobnost akomodacije – kaže dr Resan i dodaje:
– Kod dece su preventivni pregledi ključni. Na Vojnomedicinskoj akademiji rade se u uzrastima od 2, 4 i 7 godina, kako bi se na vreme otkrila potreba za nošenjem naočara ili eventualne poteškoće, poput slabovidosti ili strabizma. Pravovremeno prepoznavanje slabovidosti je od presudnog značaja jer se efikasno lečenje može sprovesti pre sedme godine života.
Kod dece se u osnovnoj školi, najčešće u 5. i 6. razredu, može razviti tzv. školska kratkovidost, koja zahteva nošenje naočara. Prof dr. Resan napominje da je važno da deca redovno idu na oftalmološke preglede, posebno jer kratkovidost može napredovati sve do 21. godine života.
Sagovornik našeg ePodcasta ističe da je važno da naočare za blizinu, naročito kod odraslih, budu propisane prema tačnoj dioptriji koja omogućava čitanje uz minimalni napor, što pomaže očuvanju preostale akomodacije.
– U suprotnom, prevelika dioptrija može dodatno oslabiti funkciju cilijarnog mišića. Kada je u pitanju rad na računaru, on savetuje da se koriste blaže naočare od onih za čitanje, jer je udaljenost do ekrana veća – kaže prof. Dr Mirko Resan.
Uvođenje redovnih pregleda u svakodnevni život može značajno doprineti očuvanju vida. Prof. dr Mirko Resan preporučuje kontrolu na svakih pet godina nakon prvog pregleda u 45. godini, osim ako oftalmolog ne uoči potrebu za češćim kontrolama.
Pored naočara i kontaktnih sočiva, laserska korekcija predstavlja opciju za mnoge pacijente, uključujući korekciju za daljinu i blizinu. Međutim, prof. dr Resan naglašava da je nošenje naočara često jednostavnije rešenje koje pruža dobru kontrolu vida bez dodatnih intervencija.
– Važno je prepoznati kada su nam potrebne naočare i redovno kontrolisati zdravlje očiju, posebno kod dece, kako bismo osigurali pravovremenu podršku za njihov pravilan razvoj vida – istako je na kraju prof. Dr Mirko Resana.
Pogledajte ceo ePodcast i otkrijte sve što je važno za vaše oči, od prvih znakova slabijeg vida do preporuka o korekciji dioptrije.
Pukovnik profesor dr Mirko Resan, završio je Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, nakon čega je služio vojni rok. U vojnu službu stupio je kao potporučnik sanitetne službe, radeći u VMC Karaburma kao lekar opšte prakse. Specijalizaciju iz oftalmologije završio je na VMA, gde je takođe stekao magistarsku i doktorsku titulu. Na Medicinskom fakultetu VMA izabran je za vanrednog profesora i obavljao je različite rukovodeće funkcije na Klinici za očne bolesti. Stručnjak je za hirurgiju katarakte i refraktivnu hirurgiju rožnjače. Pukovnik prof. dr Mirko Resan, je načelnik Klinike za očne bolesti na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu.