Dr Zoran Andrić: Kada se jave simptomi zbog kojih pacijenti više ne odlažu odlazak lekaru, u slučaju karcinoma pluća već se radi o metastatskoj tj. uznapredovaloj fazi bolesti Foto: Shutterstock/prtsc Youtube RTS Obrazovno-naučni program
Karcinom pluća se kod čak 60 odsto pacijenata otkriva u uznapredovalom, odnosno metastatskom stadijumu bolesti. Ono što može značajno da promeni statistiku jeste dobra vest: juče je na Klinici za pulmologiju UKCS počeo skrining na rano otkrivanje raka pluća.
Stručnjaci naglašavaju da je razlog za kasno otkrivanje karcinoma pluća to ignorisanje početnih simptoma jer se često preklapaju sa nekim uobičajenim stanjima, kada su šanse za izlečenje gotovo nepostojeće.
To za eKlinika portal potvrđuje i dr Zoran Andrić, medikalni onkolog i načelnik odeljenja medikalne onkologije u KBC Bežanijska kosa, koji kaže:
– Kasno otkrivanje karcinoma pluća često je posledica zanemarivanja nespecifičnih simptoma koji se pripisuju manje ozbiljnim zdravstvenim problemima. Kašljucanje, kašalj, gubitak apetita, zamor… ljudi neretko smatraju blagim ili prolaznim simptomima i povezuju ih sa virusnim ili bakterijskim infekcijama. Ne snimaju se, odnosno ne rade skrining. Skrining sam po sebi znači pregled, odnosno proveru zdravlja ljudi koji su zdravi, pa je zato od najveće važnosti raditi na edukaciji i širenju svesti o neophodnosti zdravstvenih pregleda i pre nego što se jave simptomi. U slučaju karcinoma pluća, kada se simptomi jave obično je već uznapredovala faza bolesti.
Kako se karcinom pluća ipak primarno povezuje sa pušačima, upravo oni su ti koji simptome poput intenzivnijeg kašlja ili otežanog disanja ne primete ili ne shvataju kao upozorenje, budući da su na njih navikli.
– Faktor rizika je i zagađenje vazduha. Međutim, ne samo kod nas, u celom svetu je statistika slična. Oko 80 odsto bolesnika sa rakom pluća su pušači, a od 15 do 20 su nepušači. Svi oni imaju neku genetsku mutaciju. Mi neprekidno otkrivamo nove i nove mutacije gena koji nezavisno od toga da li čovek puši ili ne puši izazivaju karcinom pluća. Ako čovek ima neku od ovih genetskih mutacija i još puši, u dvostrukom je riziku – upozorava dr Andrić.
Cilj inovativnih terapija je da se karcinom pluća pretvori u hroničnu bolest, kao što je to, na primer astma, dakle bolest sa kojom će moći da se živi. Dr Andrić je optimista i mišljenja da nije daleko dan kada će karcinom pluća postati hronična bolest od koje se neće umirati.
Dr Zoran Andrić kaže da su i kod nas uveliko u toku brojne studije koje se bave efikasnošću i bezbednošću biološke i imunološke terapije.
Kao ilustrativan primer, doktor navodi slučaj svog pacijenta koji je pristupio jednoj studiji sa imunološkom terapijom 2015.godine. Tada imunološka terapija još nije bila registrovana u svetu, a rad naših lekara je praktično učestvovao u registraciji. Pacijent je još uvek živ. Junak ohrabrujuće anegdote postao je tako što je očekujući fatalni ishod zatvorio svoju firmu, a onda nakon tri, četiri godine pod imunološkom terapijom pitao doktora šta misli – da li da je otvori ponovo, te od doktora dobio potvrdan odgovor.
I dan danas je među nama, 9 godina prima imunološku terapiju i dobro se oseća. Spada, prema rečima doktora, u srpske rekordere. Primio je 156 terapija.
Problemi postoje, naravno, i njih smo svi svesni. Novca za inovativno lečenje nikada dovoljno, a u poređenju sa nekim drugim zemljama, zdravstvena zaštita onkoloških bolesnika je čak i humanija budući da svi osiguranici imaju pravo da prime sve raspoložive terapije o trošku države ukoliko su za njih kandidati tj. ispunjavaju uslove, kaže dr Andrić i dodaje:
– Cilj je da se lista inovativnih lekova proširi na skvamozni i mikrocelularni karcinom, već imamo adenokarcinom, i da se proširi na pacijente sa ekspresijom PD-L1 0, kojih ima čak 30 odsto. Imunološka terapija može i njima da pomogne, ali u kombinaciji sa hemoterapijom – optimističan je dr Zoran Andrić.
Lekari i pacijenti očekuju da će skrining na rano otkrivanje raka pluća sa čijim sprovođenjem je juče započeto u UKCS na Klinici za pulmologiju napraviti značajnu razliku u ranoj dijagnostici i preživljavanju pacijenata.
Pregledi će se sprovoditi svakim radnim danom od 14 časova. Kriterijumi za skrining su da je osoba starija od 50 godina, da ima pušački staž duži od 30 godina. Uput nije potreban, a mogu se prijaviti osobe sa teritorija svih beogradskih opština. Termin se može zakazati pozivom na broj telefona 066/267 268.
Kome je pre svega namenjen i ko bi trebalo da se prijavi kada država već nudi tu mogućnost?
– To su svi oni građani koji duže od 20 ili 25 godina puše više od 10 ili 15 cigareta na dan a stariji su od 50 godina. U riziku su i oni koji ne puše, ali imaju karcinom pluća u prvoj naslednoj rodbinskoj liniji. Važan deo edukacije je i informisanost o tome da građani koji se odluče da se podvrgnu skriningu ne treba da brinu o zračenju. Koristi se takozvani niskodozni skener, koji emituje vrlo nisku dozu zračenja, poput običnog rentgenskog snimka, čak i manju. Inače, kada se sprovede prvi put, skrining je dovoljno raditi na dve do tri godine ako spadate u grupe sa rizikom. To će biti dovoljno da se „uhvati“ bolest u ranoj fazi – detaljno objašnjava medikalni onkolog.
Veliki broj pušača, kombinacija straha i nedostatka edukacije o važnosti ranog dijagnostičkog otkrivanja, logično vodi ka poraznoj statistici koja kaže da je Srbija prva zemlja u Evropi po smrtnosti od karcinoma pluća. Zbog toga je uvođenje skrininga na rano otkrivanje bolesti veoma važan trenutak i za lekare i za pacijente.
– Iskustva iz regiona i Evrope pokazuju da ranije otkrivanje i veća dostupnost inovativnih terapija direktno utiče na bolji kvalitet i produženje života. Lično sam oduševljen time što će skrining krenuti i nadam se da će posle Vojvodine i Beograda biti proširen i na celu Srbiju. Važno je reći da skrining ne samo da će doprineti promeni statistike, spašavanju i produžavanju života, već će uštedeti i velika novčana sredstva koja su neophodna za lečenje metastatske bolesti i to na nivou 1:3 – ispričao nam je dr Zoran Andrić, medikalni onkolog.