Bolesti srca i krvnih sudova su vodeći uzrok smrti u svim razvijenim i zemljama u razvoju. Slična situacija je i u Srbiji. U 2023. godini u Republici Srbiji je umrlo 97.081 osoba. Od toga, njih 48.277 je umrlo od bolesti srca i krvotoka, što čini 49,7%. Praktično svaka druga osoba u Srbiji umire od ovih bolesti.
Smanjenje stope pušenja kao prvi korak
U mnogim zemljama, zbog uvedenih mera za smanjenje stope pušenja (Srbija, nažalost, nije među njima) i poboljšanim tretmanima za holesterol i krvni pritisak, stopa smrtnosti od srčanih i moždanih udara smanjila se u poslednjih 50 godina. Ali postoje novi izazovi, odnosno novi faktori koji doprinose nastanku ovih oboljenja, kao što su porast gojaznosti, dijabetesa i srčane insuficijencije.
Kao odgovor na ove rizike koji se razvijaju, Američko udruženje za srce (American Heart Association) je prošle godine predstavilo novi kalkulator rizika pod nazivom PREVENT. Ovaj kalkulator uključuje mere metaboličkog zdravlja i funkcije bubrega, omogućavajući lekarima da predvide rizik od srčane insuficijencije pored srčanog i moždanog udara. To ne znači da su se glavni faktori rizika za kardiovaskularne bolesti promenili, ali sada postoji jasna slika o potrebi prepoznavanje šireg skupa faktora rizika nego što je to prvobitno bilo urađeno.
Ateroskleroza – najopasniji faktor rizika za pravilno funkcionisanje kardiovaskularnog sistema
Razvoj plaka u arterijama – proces poznat kao ateroskleroza – ostaje primarna briga za zdravlje kardiovaskularnog sistema. Nakupljanje plaka sužava krvne sudove, ograničava protok krvi i potencijalno dovodi do bolova u grudima, srčanog udara ili moždanog udara ako se plak odvoji i blokira neku arteriju čiji je promer manji od veličine plaka. Holesterol je ključna komponenta plaka. Iako je neophodan za različite telesne funkcije, postojanje povećanog nivoa holesterola, posebno “lošeg” holesterola, podrazumeva njegovo akumuliranje na zidovima arterija, formirajući plakove u kombinaciji sa mastima, kalcijumom i drugim supstancama. Upravljanje nivoima holesterola je ključno u sprečavanju stvaranja plaka. Iako je postojanje povišenog holesterola uglavnom posledica loše ishrane, ne sme se zaboraviti da postoji primarna hiperholesterolemija, odnosno da oko 10% stanovništva ima povišene nivoe holesterola bez obzira na ishranu. Visok krvni pritisak ili hipertenzija je sledeći važan faktor nastanka bolesti. On oštećuje arterije čineći ih manje elastičnim i sklonijim nakupljanju plaka. Takođe napreže srčani mišić, povećavajući rizik od srčane insuficijencije – stanja u kojem srce ne može da pumpa dovoljno krvi da zadovolji potrebe tela. Osobe sa dijabetesom tipa 1 ili tipa 2 često imaju visok ili neuravnotežen nivo holesterola i visok krvni pritisak. Kombinacija dijabetesa sa ovim dodatnim faktorima rizika značajno povećava rizik od srčanih oboljenja. Starenje prirodno povećava rizik od srčanih bolesti zbog kumulativnog oštećenja krvnih sudova tokom života. Pušenje značlajno ubrzava ovaj proces izazivanjem upale i dodatnog oštećenja arterija, povećavajući i nakupljanje plaka i verovatnoću odvajanja plaka.
PREVENT uzima u obzir sve faktore rizika
Faktori rizika za srčana oboljenja retko postoje izolovano. Većina ljudi nema samo hipertenziju ili samo dijabetes. Prepoznajući međusobnu povezanost srčanih bolesti, bolesti bubrega i metaboličkih stanja, Američko udruženje za srce je uvelo novi termin “kardiovaskularni-bubrežni-metabolički sindrom” da bi opisali ovu grupu povezanih zdravstvenih problema.
Smatra se da je značajan početni faktor u razvoju ovog sindroma je nakupljanje viška i nefunkcionalnog masnog tkiva, posebno u predelu stomaka. Ovo može dovesti do upale, insulinske rezistencije i na kraju napredovati do dijabetesa, hronične bolesti bubrega i bolesti srca.
Novi PREVENT kalkulator uzima u obzir ove međusobno povezane rizike tako što uključuje ulazne podatke kao što su indeks telesne mase (BMI) i procenjena stopa glomerularne filtracije (eGFR), koja procenjuje funkciju bubrega. Lekari takođe mogu da koriste mere kao što su hemoglobin A1C i odnos albumina i kreatinina u urinu za detaljniju procenu rizika, posebno kod pacijenata sa većim rizikom.
O tome koje parametre još koristi novi PREVENT kalkulator i šta je važno da bi sačuvali kardiovaskularno zdravlje pročitajte u nastavku teksta na Vitality.rs.
