Krastavac nije samo omiljena namirnica – njegova visoka nutritivna vrednost odavno je poznata. Iako se većinski sastoji od vode, spada u izbor hrane koji nam redovnim unosom može pomoći da držimo čak i visok krvni pritisak, holesterol i šećer pod kontrolom.
Krastavac se većinski sastoji od vode, a voda je izvor života i čuva brojne funkcije
Ako unosimo dovoljno tečnosti i telo adekvatno hidriramo, naši metabolički procesi će se odvijati nesmetano. Kada smo dehidrirani ne osećamo se dobro, mnogi imaju glavobolju a telo pokazuje znake umora. Uz to, kognitivne radnje kao što su razmišljanje i pamćenje takođe mogu da budu ugrožene, a telo neće moći da preradi otpadne materije kako treba i da ih eliminiše putem urina. Upravo zbog toga jedan od najvećih kvaliteta krastavca je visok sadržaj vode. Naučnici su potvrdili da čak 96 odsto sastava krastavca čini voda.
Iako deluje da je reč o zanemarljivoj količini, u ostatku se nalaze ugljeni hidrati, vlakna, proteini, vitamini C i K, mangan, kalijum i magnezijum. Dakle, sve što nam je potrebno za optimalno psihofizičko zdravlje.
Krastavac, holesterol i šećer u krvi: Šta kažu istraživanja
Jaka antioksidativna svojstva krastavcu obezbeđuju flavonoidimi, važni za kardiovaskularni sistem i zdravlje srca. Redovna umerena konzumacija krastavca može dati pozitivne efekte u smanjenju nivoa ukupnog i „lošeg“ LDL holesterola, kao i regulisanja nivoa triglicerida.
Više laboratorijskih studija otkrilo je da krastavac može pomoći u smanjenju nivoa šećera u krvi i sprečiti neke komplikacije dijabetesa. Studija iz 2010. godine pokazala je da je kora krastavca preokrenula većinu promena povezanih sa dijabetesom i izazvala smanjenje šećera u krvi, a studija iz 2016. godine otkrila je da krastavci mogu biti efikasni u smanjenju oksidativnog stresa i sprečavanju komplikacija povezanih sa dijabetesom.
Potrebno je više istraživanja na ljudima, pa su zato značajni rezultati svake novije studije. Naslanjajući se na prethodna laboratorijska istraživanja koja su pokazala da konzumiranja krastavca može da doprinese nižem nivou šećera u krvi, uz sprečavanje komplikacija kakva je dijabetes tipa 2, studija objavljena u Researche Journal of Pharmacy and Technology najpre se pozabavila aktuelnim stanjem i brojkama u vezi sa hipertoničarima na nivou svetske populacije.
Kako je izgledala studija i šta je otkriveno o pozitivnim efektima krastavca
Prema navodima naučnika zasnovanim na relevantnim izvorima, jedna trećina odraslih širom sveta su hipertoničari. Povišen krvni pritisak je stanje koje uzrokuje oko polovinu svih smrtnih slučajeva od moždanog udara i srčanih bolesti. Glavni cilj studije bio je da je ispita nivo hipertenzije među stanovnicima ruralnih područja i da proceni efikasnost konzumiranja krastavca kao pristupačne namirnice u kontroli dijabetesa tipa II.
Primenjen je kvantitativni istraživački pristup među hipertoničarima od 40 i 60 godina. Ispitanici su izabrani tehnikom prostog slučajnog uzorka. Davano im je 100 grama krastavca jednom dnevno svakog jutra tokom dve nedelje. Na kraju četvrte nedelje krvni pritisak je meren u eksperimentalnoj i kontrolnoj grupi pomoću sfingomanometra, uz praćenje bioloških varijabli.
Podaci su analizirani deskriptivnim metodama (učestalost, procenat, distribucija, srednja vrednost, standardna devijacija) i inferencijalnim statističkim metodama (nezavisni i povezani „t“ test, hi-kvadrat test).
Rezultati studije: Kakve su bile promene u sistolnom, a kakve u dijastolnom krvnom pritisku
Pokazalo se da je krastavac bio efikasan u eksperimentalnoj grupi, u kojoj je sistolni krvni pritisak smanjen za 6,9 odsto, a dijastolni za 9,8 odsto u odnosu na prethodno stanje. U kontrolnoj grupi smanjenje sistolnog pritiska iznosilo je 1,84 odsto, a dijastolnog 3,67 odsto.
Studija je dakle dokazala da krastavac može biti efikasan u kontroli nivoa krvnog pritiska kod hipertoničara, posebno dijastolnog, čime se sprečava razvoj komplikacija. To je ujedno i ekonomičan i alternativan način za smanjenje krvnog pritiska među hipertoničarima u zajednici. Naravno, ni jedna namirnica nije i ne može biti zamena za propisanu terapiju, već komplementarna metoda uz lekove koje već pijemo.
Kako se definiše hipertenzija
Hipertenzija se definiše kao krvni pritisak viši od 140/90 mmHg, što je definicija koju dele sve medicinske smernice. Povišen krvni pritisak, ili hipertenzija, je stanje u kojem je krvni pritisak hronično povećan.
Prema National Institutes of Health (NIH), očitavanja krvnog pritiska od 140/90 mmHg i više pri ponovljenim merenjima smatraju se hipertenzijom. Trajna hipertenzija je jedan od najvećih faktora rizika za moždani udar, srčani udar, srčanu insuficijenciju i arterijske aneurizme. Takođe je vodeći uzrok hroničnog otkazivanja bubrega.
Esencijalna ili primarna hipertenzija nema specifične uzroke. Povezana je sa genetikom, faktorima spoljne sredine, ishranom i životnim stilom, uključujući unos soli, stres i nedostatak fizičke aktivnosti. Sekundarna hipertenzija je posledica drugih osnovnih, često ozbiljnih stanja, poput tumora i poremećaja rada bubrega ili jetre. Neki lekovi, poput oralnih kontraceptiva, takođe mogu uzrokovati povećanje krvnog pritiska.
