Preporuka je da se vrednosti pritiska i pulsa mere tri puta dnevno Foto: Shutterstock
Ubrzani rad srca i nizak krvni pritisak mogu da budu posledica loših životnih navika, na primer, nedovoljne fizičke aktivnosti. Ovo stanje, ipak, zahteva sveobuhvatni lekarski pregled, jer može da bude znak ozbiljnog zdravstvenog problema, posebno ako osoba ima već neko oboljenje srca. Lekari pri pregledu detaljno ispituju stanje pacijenta, moguće je da u nekim situacijama stanje bude posledica i nestručnog merenja krvnog pritiska ili pulsa.
Normalne i optimalne vrednosti krvnog pritiska su 120/80 mmHg, ove vrednosti mogu da variraju u zavisnosti od kvaliteta sna, konzumacije kofeina, izloženosti stresu. Normalan broj otkucaja srca odrasle osobe je između 60 i 100 u minuti. Uobičajeno je da je rad srca nekada brži, nekada usporeniji, na broj otkucaja srca utiču hormoni adrenalin i noradrenalin, ali i hormoni štitne žlezde, kada su povišeni srce ubrzano kuca, kada su niski srce sporije radi. S druge strane i veoma spori otkucaji srca dovode do manje količine krvi koju srce pumpa. Ovi pacijenti uglavnom imaju nizak pritisak, žale se na vrtoglavice i nesvestice.
Nizak krvni pritisak (hipotenzija) određuje se kada su vrednosti ispod 90/60 mmHg. Osobe koje pate od niskog pritiska uglavnom nemaju dodatnih problema, mogući su simptomi pri naglom ustajanju ili pri naglim pokretima. Emotivni stres koji je posledica žalosti, jakog bola, može da izazove pad pritiska i uspori rad srca i možda dovede do gubitka svesti.
Tahikardija je stanje kada je ubrzan rad srca, iznad 100 otkucaja u minuti. Pacijenti se žale na palpitacije (osećaj „lupanja srca“), otežano disanje, nesvesticu, vrtoglavicu. Ovo stanje ne mora uvek da ukazuje na zdravstveni problem, često je reakcija na stres, jak strah, fizički napor. Ubrzani rad srca može da bude i simptom anksioznosti, pojačanog rada štitne žlezde. Lekari kažu da je ubrzan rad ako je srce zdravo samo prolazna pojava, dodatna pažnja je potrebna ako osoba ima neku bolest srca.
Nizak krvni pritisak i ubrzani rad srca mogu da budu posledica nedovoljne fizičke aktivnosti, uočava se i kod velikog gubitka krvi, ali i preterane konzumacije alkohola, upotrebe droga.
Ovo stanje može da bude uzrokovano šokom, da bude neželjena reakcija na lekove, uočava se i kod endokrinih poremećaja. Kod trudnica nizak pritisak i povećan broj otkucaja srca su reakcija na povišen volumen cirkulišuće krvi ili povišen nivo progesterona, to jest, hormona koji stimuliše endometrijum da obezbedi hranljive materije embrionu.
Dehidracija je često razlog niskog pritiska i povećanog broja otkucaja srca. Kada gubimo tečnost smanjen je volumen krvi što dovodi do pada pritiska. Dehidracija je posledica nedovoljnog unosa tečnosti, posebno u letnjim danima, ali nekada može da bude i posledica proliva ili povrćanja zbog bakterijske infekcije. U ovom stanju ubrzava se i rad srca koje se trudi da nadoknadi smanjen volumen krvi i dolazi do povećanog broja otkucaja srca.
Anemija je uglavnom posledica manjka hemoglobina koji prenose kiseonik u tkiva. Nedovoljan broj crvenih krvnih zrnaca ili hemoglobina može se ispoljiti simptomima kao što su umor, slabost, bledilo kože, vrtoglavica i kratkoća daha, nizak pritisak i ubrzan rad srca.
Malokrvnost može da bude posledica manjka gvožđa, vitamina B12 ili folne kiseline, uočava se i kod bolesti bubrega, autoimunih bolesti. Sideropenijska anemija najčešći je oblik anemije koja je uzrokovana nedostatkom gvožđa u organizmu. Gvožđe pomaže u transportu kiseonika u krvi i sastavni je deo hemoglobina – proteina u crvenim krvnim zrncima koji veže kiseonik i prenosi ga do tkiva u telu.
Nizak pritisak i visok broj otkucaja srca viđa se i kod kardiovaskularnih bolesti kao što je ateroskleroza kada dolazi do zadebljanja na zidovima arterija zbog nakupljanja plaka koju čine masnoće i druge supstance iz krvi. U ovom stanju povećava se otpor arterija, ubog čega srce ubrzano radi.
Nizak krvni pritisak i visoki broj otkucaja srca može u nekim situacija da bude i znak dijabetesa, ali endokrinoloških poremećaja kao što su visok ili nizak nivo kortizola. Adisonova bolest je retko stanje nastaje kada nadbubrežne žlezde nisu u mogućnosti da obezbede dovoljne količine hormona – kao što su kortizol i aldosteron. Kortizol pomaže telu da reaguje na stres ili pretnju, kontroliše krvni pritisak, smanjuje upale, povećava metabolizam glukoze. Pojačano lučenje kortizola može da bude posledica i tumora hipofize, poremećaja rada nadbubrežne žlezde.
Ubrzani rad srca i nizak pritisak leče se u zavisnosti od uzroka stanja. Preporuka je da se vrednosti pritiska i pulsa mere tri puta dnevno u isto vreme. Lekari savetuju pacijentima da izbegavaju pića na bazi kofeina, alkohol, pušenje. Korisna je i kontrola stresa, odgovarajuća fizička aktivnost, boravak na čistom vazduhu.
Doktori kažu da nema razloga za brigu dok je puls do 100 otkucaja u minuti. Problem je ako pacijent ima srčane probleme i nizak pritisak.