Foto: Shutterstock
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) identifikovala je deset navika koje imaju ozbiljan negativan uticaj na zdravlje našeg mozga. Ove navike, koje su sveprisutne u svakodnevnom životu, mogu značajno uticati na našu mentalnu funkciju i sposobnost da održimo kognitivne sposobnosti na optimalnom nivou. Prepoznavanje tih navika i njihovo izbegavanje ključni su za očuvanje zdravlja mozga i sprečavanje potencijalnih dugoročnih problema.
Preskakanje doručka negativno utiče na zdravlje mozga jer dovodi do niskog nivoa šećera u krvi, što ometa snabdevanje mozga osnovnim hranljivim materijama i energijom potrebnom za optimalno funkcionisanje. Mozak je vrlo osetljiv na promene u nivou glukoze, a kada nije dovoljno snabdeven energijom, može doći do smanjenja koncentracije, lošije sposobnosti donošenja odluka i otežanog pamćenja. Dugotrajno preskakanje doručka može takođe dovesti do dugoročnih posledica, uključujući smanjenje mentalnih kapaciteta i povećan rizik od neurodegenerativnih bolesti, jer mozak ne dobija potrebne nutrijente za regeneraciju i optimalan rad.
Preterana reakcija na stresne situacije može ozbiljno uticati na mozak, jer kontinuirani visoki nivo stresa dovodi do prekomernog lučenja hormona kortizola. Dugotrajno izlaganje ovom hormonu može oštetiti hipokampus, deo mozga odgovoran za pamćenje i učenje, smanjujući njegovu veličinu i funkcionalnost. Osim toga, stalni stres može dovesti do sužavanja krvnih sudova u mozgu, što smanjuje protok krvi i snabdevanje mozga neophodnim hranljivim materijama, što dalje utiče na mentalne kapacitete poput koncentracije, donošenja odluka i rešavanja problema.
Ove navike negativno utiču na zdravlje mozga tako što smanjuju njegov volumen, oštećuju neuronske veze i povećavaju rizik od neurodegenerativnih bolesti poput Alchajmerove. Pušenje i alkohol dugoročno oslabljuju kognitivne funkcije i opterećuju celokupno zdravlje.
Prekomerna konzumacija šećera ima negativan uticaj na mozak jer izaziva varijacije u nivou glukoze, što može ometati njegovu funkciju i izazvati upalne procese. Povećanje nivoa šećera u krvi dovodi do lučenja insulina, što može smanjiti sposobnost mozga da efikasno koristi energiju, usmeravajući je ka mastima umesto ka glukozi. Dugoročno, visok unos šećera može doprineti oštećenju neuronskih veza, smanjenju neuroplastičnosti (sposobnosti mozga da se prilagođava i uči) i povećanju rizika od mentalnih problema poput depresije i anksioznosti.
Konzumacija previše šećera takođe povećava rizik od razvoja neurodegenerativnih bolesti poput Alchajmerove, jer može uzrokovati oksidativni stres i upalu u mozgu, što oštećuje moždane ćelije. Ovaj negativni efekat može se smanjiti smanjenjem unosa rafiniranih šećera i zamenom za zdravije izvore ugljenih hidrata, poput voća, povrća i integralnih žitarica.
Nedovoljno sna smanjuje efikasnost mozga jer on ne dobija dovoljno vremena za oporavak i regeneraciju.
Spavanje sa pokrivenom glavom može negativno uticati na mozak, jer smanjuje unos svežeg vazduha i povećava koncentraciju ugljen-dioksida (CO2) u prostoru oko glave. Ovaj manjak kiseonika može usporiti moždanu aktivnost, smanjiti kvalitet sna i ometati regeneraciju moždanih ćelija koja se dešava tokom spavanja. Dugotrajno izlaganje povišenim nivoima CO2 može doprineti smanjenju mentalne efikasnosti, smanjenju koncentracije i povećanom riziku od glavobolja. Takođe, takvo spavanje može povećati anksioznost i narušiti kvalitet odmora, što može negativno uticati na celokupno zdravlje mozga.
Hronični stres ima ozbiljan negativan uticaj na zdravlje mozga, jer dugotrajno izlaganje stresnim hormonima, poput kortizola, može oštetiti moždane ćelije, posebno u područjima odgovornim za pamćenje, emocionalnu kontrolu i učenje. Povećana koncentracija kortizola može smanjiti veličinu hipokampusa, dela mozga koji je ključan za stvaranje novih sećanja, što dovodi do problema sa koncentracijom i zaboravljanjem. Takođe, hronični stres može smanjiti sposobnost mozga da se prilagodi i stvara nove neuronske veze, što je od suštinskog značaja za mentalno zdravlje i učenje. Kao rezultat stalnog stresa, može doći do poremećaja u ravnoteži neurotransmitera poput serotonina i dopamina, što povećava rizik od razvoja mentalnih problema poput depresije, anksioznosti i poremećaja pažnje. Dugoročno, hronični stres može čak doprineti razvoju neurodegenerativnih bolesti, poput Alchajmerove i Parkinsonove bolesti.
Mozak se najbolje razvija kroz razmišljanje. Nedostatak intelektualnih izazova može dovesti do smanjenja njegovog kapaciteta.
Nedostatak redovnih razgovora negativno utiče na mozak jer smanjuje mentalnu stimulaciju koja je ključna za održavanje kognitivnih funkcija. Razgovori, posebno oni intelektualni ili emocionalno bogati, podstiču moždanu aktivnost, jačaju neuronske veze i unapređuju sposobnost razmišljanja i pamćenja. Kada se retko razgovara, mozak postaje manje angažovan, što može doprineti smanjenju mentalne fleksibilnosti, osećaju izolacije i, dugoročno, povećanom riziku od kognitivnog opadanja i demencije.
Sedentarni način života ima ozbiljan negativan uticaj na zdravlje mozga, jer smanjuje dotok krvi i kiseonika koji su ključni za pravilno funkcionisanje mozga. Nedostatak fizičke aktivnosti može usporiti neurogenezu, proces stvaranja novih moždanih ćelija, što je povezano s lošijom memorijom i smanjenom koncentracijom. Takođe, produženo sedenje povećava rizik od upalnih procesa i oksidativnog stresa u mozgu, koji mogu doprineti razvoju neurodegenerativnih bolesti poput Alchajmerove.
Da bismo očuvali zdravlje mozga i smanjili rizik od oštećenja, važno je da usvojimo male, ali moćne promene u svakodnevnom životu. Redovno kretanje – svaka fizička aktivnost podstiče cirkulaciju i hrani mozak kiseonikom. Oslanjanje na prirodu i izbalansiranu ishranu – voće, povrće, integralne žitarice i zdrave masti su pravi saveznik naših moždanih ćelija.
Obavezan san – to je vreme kada se naš mozak regeneriše i osnažuje svoje funkcije. Hidratacija je podjednako važna; svaka čaša vode pomaže mozgu da radi punim kapacitetom. Kontrola stresa uz meditaciju, jogu ili hobi koji nas ispunjavaju, jer miran um prija našem mozgu.
Fizička zaštita– nošenje zaštitne opreme tokom sporta i drugih aktivnosti. MentalnI izazovi – rešavanje zagonetki, neke nove aktivnosti i češće razgovori s ljudima pozitivno deluju na naš mozak. Na kraju, ne zaboravite na redovne lekarske preglede – prevencija je ključ zdravlja.
Briga o zdravlju mozga ključna je za održavanje kognitivnih funkcija i celokupnog blagostanja. Izbegavanjem štetnih navika i usvajanjem zdravog načina života možemo značajno unaprediti zdravlje svog mozga. Male promene mogu napraviti veliku razliku u očuvanju njegovih funkcija i otpornosti.