U studiji koja je objavljena u National Library of Medicine, istraživači su dobili rezultat da ljudi koji provode puno vremena sedeći, na poslu i kod kuće, suočavaju se sa značajno većim rizikom od razvoja demencije u poređenju sa onima koji imaju manje sedentarni način života. Za to se znalo i ranije, ali je iznenađujuće da štetni efekti prekomernog sedenja i dalje postoje čak i za pojedince koji redovno vežbaju. Dakle, nije dovoljno samo da vežbate, vaš način života morate da učinite manje sedentarnim.
Dugotrajno sednje i njegov uticaj na mentalno zdravljei povećava li rizik od nastanka demencije
Studija je ispitivala povezanost sedentarnog stila života i obolevanja od demencije kod 49.841 osoba starosti 60 ili više godina. Rezultati su pokazali da produženo vreme provedeno u sedentarnim aktivnostima povećava rizik od demencije. Pored toga, ovo istraživanje naglašava dalekosežne posledice produženog sedenja, koje utiče ne samo na fizičko zdravlje već i na mentalno zdravlje. Prethodne studije su pokazale da su osobe koje sede duže vreme tokom dana, bilo u kancelariji, tokom putovanja na posao ili ispred ekrana, podložnije stanjima kao što su bolesti srca, gojaznost, dijabetes i imaju veći rizik od nastanka prerane smrti. Zanimljivo je da je studija pokazala i da sedenje može čak da anulira koristi koje dobijemo redovnim vežbanjem.
Koliko je objektivno merenje?
Neke ranije studije su sugerisale da postoji veza između sedenja i lošijeg pamćenja, pa i nastanka demencije i Alchajmerove bolesti, kao njenog najčešćeg oblika, ali su se oslanjale na podatke o vremenu sedenja učesnika koje su oni sami prijavili, što može biti nedovoljno precizno. Da bi ovo izbegli istraživači su koristili objektivne merenje sedentarnog ponašanja, koristeći podatke iz „UK Biobank“ – baze podataka koja sadrži detaljne informacije o životima, zdravlju i smrtnosti stotina hiljada osoba u Velikoj Britaniji.
Ako dugo sedimo ni vežbanje ne smanjuje rizik od razvoja demencije
Učesnici studije „UK Biobank“ nosili su napredne uređaje za praćenje aktivnosti nedelju dana kako bi tačno zabeležili svoje kretanje i periode neaktivnosti tokom dana. Nakon proučavanja podataka, istraživači su identifikovali da su pojedinci koji su sedeli najmanje 10 sati dnevno, što je uobičajena pojava, bili suočeni sa 8% većim rizikom od razvoja demencije u narednih sedam godina u poređenju sa onima koji su provodili manji broj sati sedeći. Kako se vreme provedeno u sedenju povećavalo, povećavao se i rizik, a oni koji su sedeli najmanje 12 sati dnevno suočavali su se sa zapanjujućim 63% većim rizikom od demencije. Ono što je istraživače iznenadilo je to što samo vežbanje nije značajno smanjilo rizik od demencije. Čak i osobe koje su redovno vežbale, ali su proveli 10 ili više sati sedeći, bili su podložni demenciji kao i oni koji su minimalno vežbali.
Može li povremeno ustajanje i pravljenje kratkih pauza tokom sedenja umanjiti ili ublažiti rizik od nastanka demencije, pročitajte u nastavku teksta na Vitality.rs.
