Šuga je zarazna bolest i prenosi se direktnim kontaktom sa zaraženom osobom ili deljenjem odeće. Bolest je neprijatna i praćena svrabom koji se pojačava tokom noći i u kontaktu sa toplom vodom. Lako se širi i zahteva lečenje samog pacijenta, ali i svih osoba s kojima je bolesnik bio u kontaktu. U Ivanjici je zabeležen veći broj slučajeva šuge, pa se može čak govoriti i o epidemiji, kažu stručnjaci. Za sada nema podataka o tačnom broju obolelih od šuge u ivanjičkom kraju, kažu stručnjaci i navode da ovu zaraznu bolest mogu da lako dobiju i osobe koje redovno održavaju higijenu.
Nije u pitanju samo alergija
Šugu izaziva parazit Sarcoptes scabiei hominis, a problem je što obolela osoba može da bude zaražena da širi 4 do 6 nedelja bolest ne znajući da ima šugu. Epidemiolog Doma zdravlja u Ivanjici dr Milorad Dramićanin, kaže za portal eKlinika da nema razloga za paniku, jer se ova bolest lako leči, ali i naglašava da je potrebno da se zaraženi što pre dijagnostikuju, izoluju i leče.
– Možemo da govorimo o epidemiji šuge, ali mi nismo nadležni da je proglasimo jer to radi regionalni zavod za javno zdravlje. U principu, jeste epidemija jer je povećan broj obolelih na određenoj teritoriji. Šuga ipak nije opasna bolest koja bi zahtevala uvođenje epidemije, karantina, jer nema taj medicinski značaj da bi tražila takve epidemiološke mere. Ljudi, ipak, moraju da se uozbilje i da ne misle da je u pitanju neka alergija, već da dođu kod lekara, da mu veruju i da se leče – naglašava dr Dramićanin.
Moraju da se leče cele porodice
Šuga se prenosi direktnim kontaktom sa zaraženim osobama, deljenjem kreveta ili odeće sa pacijentom. Period inkubacije je dug i potrebno je lečiti sve osobe koje su bile u kontaktu sa zaraženom osobom, iako nemaju simptome šuge, precizira doktor.
– Pre mesec dana zabeležen je povećan broj obolelih od šuge, u pitanju su osobe svih uzrasta. Nemamo tačan broj obolelih jer se po zakonu i ne prijavljuje, već se samo skreće pažnja i radi se na svemu kako bi se bolest zaustavila. Održan je sastanak sa direktorima škola i vrtića, uskoro će naši zdravstveni radnici pregledati i decu u tim ustanovama. Bitno je na vreme postaviti dijagnozu, izolovati obolelog, lečiti kako obolelog tako i sve ukućane. Desi se, zbog dugačkog perioda inkubacije, da se leči samo jedno dete u domaćinstvu, ali da se posle mesec dana razbole i ostali ukućani. Bitno je, zato, da se leče oboleli i svi koji su bili u kontaktu s njim – navodi dr Dramićanin.
Šuga nije bolest koja je danas povezana sa higijenom
Dr Milorad Dramićanin kaže da je manje obolelih u vrtićima, a više u osnovnim i srednjim školama. Dodaje da u srednjim školama ima i nekoliko učenika u jednom odeljenju sa dijagnozom šuge.
– Šuga danas nije bolest koja je u toj meri povezana sa higijenom. Ima godina kada se iz meni nepoznatih razloga beleži veći broj zaraženih. Postoji tabu da je sramota imati vaške ili šugu, ali to nije sramota. Nekada je šuga bila karakteristična za zapuštene ljude, a sada oboljenje ne bira društveni status, niti nivo higijene – niko nije imun. Ne postoji imunitet, čak neko ko je već imao šugu može lakše da se zarazi. Šuga se prenosi kontaktom, a najveći rizik je u kolektivnim smeštajima. Naglašavam da je najveći problem dužina inkubacije, pa se moraju lečiti svi kontakti, bez obzira na simptome – kaže dr Dramićanin.
Kako se leči šuga?
Trenutni problem je, kako saznajemo, i to što u Ivanjici nema permetrina, koji je lek izbora. Izolacija traje dok se ne završi lečenje permetrinom. Samo lečenje traje jedan dan, oboleli se namaže preparatom i posle 10 do 12 sati ga ispere. Potrebno je da se iskuva i hemijski očisti sva odeća i posteljina. Lečenje se može sprovesti i primenom drugih antiskabioznih sredstava, kao što su preparati na bazi sumpora, benzil benzoat. Zaraženi u Ivanjici sada se uglavnom leče preparatima na bazi sumpora. Ovaj način lečenja je, kako kaže dr Dramićanin, takođe dobar, ali traje nešto duže – oko 7 dana. Navedeni preparati nisu štetni.
Šuga je prisutna u svim delovima naše zemlje. Prema navodima stručnjaka dermatovenerologa, svake godine u Beogradu, u proseku, oko 4.500 ljudi oboli od ove zarazne bolesti. U pitanju je parazitarno oboljenje koje izaziva jedna vrsta grinje, u narodu poznata kao šugarac. Vakcina protiv ove zarazne bolesti ne postoji.
