Maligne bolesti sve su učestalije u Srbiji, ali u i celom svetu. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i Međunarodna agencija za istraživanje raka navode da je obolevanje od malignih bolesti u porastu. Godine 2012. u svetu je bilo 14, 1 miliona novih slučajeva raka, a 2020. 19,3 miliona.
U isto vreme, dok se u najrazvijenijim svetskim centrima ulažu znatna sredstva u kreiranje novih terapijskih mogućnosti za lečenje različitih oblika raka, stručnjaci naglašavaju da bi se ova teška bolest mogla sprečiti odgovarajućom fizičkom aktivnošću. Svakodnevna šetanja jednostavan je način da budemo vitalni i u starijem životnom dobu, ali i jedan od najboljih oblika prevencije malignih bolesti.
Maligne bolesti se mogu sprečiti
Prema navodima relevantnih svetskih organizacija, skoro 10 miliona osoba umrlo je od raka tokom 2020. godine. Institut za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” napominje da se i u Srbiji beleži porast malignih bolesti i to sa 32.000 novih slučajeva na 41.419 koliko je bilo 2020. godine. Te iste godine, od malignih bolesti u Srbiji je preminulo 20.767 osoba. Rak dojke vodeći je uzrok umiranja i obolevanja od raka kod žena u Srbiji, sa 4.368 novoobolelih i približno 1.782 umrle žene. Jedna od 8 žena oboli od raka dojke, a ova bolest je, iako dosta ređa, moguća i u muškoj populaciji.
– Navedene cifre ne bi morale da budu ovakve, jer je 30 do 50 odsto malignih tumora preventabilno. To znači da može da se spreči nastanak oboljenja uklanjanjem štetnih faktora, kao što su pušenje, nepravilna ishrana i uvođenjem, takozvanog pozitivnog ponašanja, zdravih stilova života u koje se ubraja i fizička aktivnost – kaže za portal eKlinika epidemiolog – specijalista iz oblasti javnog zdravlja dr Dragana Jovićević iz Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije (IORS).
Fizička aktivnost umanjuje rizik od povratka bolesti
Fizička aktivnost savetuje se svima bez obzira na godine. Dr Jovićević naglašava da vežbanje nije samo dobra prevencija malignih bolesti, već i hroničnih nezaraznih bolesti, gojaznosti, dijabetesa, kardiovaskularnih problema.
– Svako treba da je fizički aktivan. Fizička aktivnost je svaka vežba i kretanje tela zbog kojeg se znojite i srce vam brže kuca, 30 minuta umerene fizičke aktivnosti bilo bi dovoljno da se organizam pokrene i da dođe do odgovarajućih benefita po zdravlje. Fizička aktivnost tokom i posle tretmana maligne bolesti može da smanji neželjene efekte terapije, kasne neželjene efekte lečenja, umanji rizik od povratka bolesti i od pojave nove maligne bolesti. Intenzitet vežbanja može biti blag, od lagane šetnje do umerene, koja zahteva određeni napor kao što je oštar hod – precizira dr Jovićević.
Neophodna je konsultacija sa onkologom
Rak je posledica mutacije ćelija ali, kako podvlače stručnjaci, postoje istraživanja koja potvrđuju da vežbanje smanjuje određene upalne procese koji se pojavljuju u organizmu. Istraživanja su pokazala da je za svaki treći slučaj raka odgovorno pušenje duvana, više od jedne trećine svih slučajeva raka je posledica gojaznosti, nepravilne ishrane i fizičke neaktivnosti. Iza svakog desetog slučaja raka je neki oblik infekcije virusima, bakterijama.
– Nedostatak fizičke aktivnost prepoznat je kao jedan od vodećih faktora rizika, koji globalno dovodi do 3,2 miliona smrtnih slučajeva godišnje. Fizički nedovoljno aktivne osobe imaju 20 do 30 odsto veći rizik od prevremene smrtnosti u poređenju sa fizički aktivnim. Istraživanja navode i da žene koje se bave umerenom do intenzivnom fizičkom aktivnošću duže od tri sata nedeljno, imaju 30 do 40 posto manji rizik od nastanka raka dojke. Ovo se odnosi na sve žene, bez obzira na porodičnu istoriju ili rizik od raka dojke, neke studije pokazuju da što je veći nivo fizičke aktivnosti to je manji rizik od raka dojke – navodi dr Daragana Jovićević.
Malo smo fizički aktivni
Smernice SZO i preporuke za fizičku aktivnost Američkog ministarstva zdravlja iz 2018. godine svakoj odrasloj osobi preporučuju najmanje 150 minuta nedeljno fizičke aktivnosti umerenog intenziteta, u koje pored rekreacije, vežbanja u teretani, može da se ubroji i šetnja, vožnja bicikla. Adolescentima iste te smernice savetuju 60 minta umerene fizičke aktivnosti dnevno.
– Četvrto nacionalno istraživanje zdravlja stanovništva Republike Srbije je krajem 2019. sproveo Republički zavodu za statistiku u saradnji sa Institutom „Batut“ i Ministarstvom zdravlja Republike Srbije pokazalo je da fizičku aktivnost od barem 150 minuta praktikuje samo 11 odsto stanovništva Srbije starih od 18 do 64 godine, muškarci su bili malo aktivniji od žena. Intenzivnom fizičkom aktivnošću koja je namenjena jačanju mišića, najmanje dva puta nedeljno, bavilo se 7,5 odsto stanovništava Srbije – kaže dr Jovićević.
Nefarmakološka i ekonomična terapija
Suočavanje sa dijagnozom raka utiče na kvalitet života pacijenta, kako zbog fizičkih simptoma koje pacijent ima tako i psiholoških aspekata, kao što su očekivanje smanjenja životnog veka. U sklopu projekta Znanjem protiv raka pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja Srbije, 2016. godine izdato je 28 brošura, koje su pripremili stručnjaci IORS. Jedna od brošura je i preporuka za pacijente u toku i posle onkološkog lečenja koja obrađuje temu ishrane fizičke aktivnosti, pušenje, izlaganje suncu.
– Istraživanja pokazuju da je vežbanje sigurna, nefarmakološka i ekonomična terapija koja može pružiti zdravstvene pogodnosti obolelima – zaključuje dr Jovićević.
Povećano opterećenje rakom, lekari tumače, kao posledicu nekoliko faktora, od kojih su najznačajniji ukupan porast stanovništva i produženo očekivano trajanje života, ali i promena učestalosti određenih faktora rizika raka povezanih sa socijalnim i ekonomskim razvojem.
Kasna dijagnostika bolesti
U zemljama sa ubrzanim ekonomskim razvojem u prošlosti najučestaliji su bili maligni tumori koji su posledica infekcije. U ovim zemljama sada se češće beleže maligne bolesti koji se dovode u vezu sa stilom života i koji su učestalije u industrijski razvijenim zemljama.
Do značajnog smanjenja broja obolelih u razvijenim zemljama doveli su preventivni programi. Većina zemalja i dalje se suočava sa povećanjem apsolutnog broja obolelih od malignih bolesti, kasnom dijagnostikom i zbog toga potrebom za dugotrajnim lečenjem i negom pacijenata. Rak pluća, dojke i debelog creva vodeće su lokalizacije raka u obolevanju i u umiranju na svetskom nivou.
