Kako temperatura pada, ima jedna pozitivna stvar koja može da se kaže za hladno vreme: izlaganje hladnoći i drhtanje dobri su za metaboličko zdravlje.
Nova studija otkrila je da izlaganje hladnoći u kombinaciji sa drhtanjem može povećati osetljivost na insulin i pružiti dragocenu strategiju za upravljanje metaboličkim poremećajima povezanim sa gojaznošću.
Drhtanje je ključno
Studija, sprovedena u Medicinskom centru Univerziteta u Mastrihtu u Holandiji i objavljena u Nature Metabolism 6. decembra, uključivala je 15 odraslih osoba sa prekomernom težinom ili gojaznošću starosti od 40 do 75 godina, uključujući devet učesnika koji su bili intolerantni na glukozu. Tokom 10 dana, učesnici su bili podvrgnuti povremenom izlaganju hladnoći, što je izazvalo drhtavicu.
Tokom čitave studije učesnici nisu konzumirali alkohol i kofein. Niko nije imao dijabetes tipa 2 ili kardiovaskularnu bolest i generalno su smatrani zdravima.
Učesnici su nosili odelo prožeto vodom kako bi se izazvalo grejanje ili hlađenje. Temperature su snižene na 10℃ kako bi se izazvalo drhtanje tokom jednog sata. Istraživači su otkrili da su učesnici doživeli značajna poboljšanja u metabolizmu.
Studija je predstavljala nastavak prethodnog istraživanja iz 2021. godine, koje je pokazalo da kada su pacijenti sa dijabetesom tipa 2 bili izloženi aklimatizaciji na hladnoću, ali je drhtanje bilo sprečeno, učesnici nisu doživeli metabolička poboljšanja.
Aklimatizacija na hladnoću u novoj studiji bila je povezana sa stabilnijim nivoom šećera u krvi tokom oralnog testa tolerancije na glukozu.
Takođe je bila povezana sa smanjenjem nivoa glukoze u plazmi za 3 procenta natašte i smanjenjem koncentracije glukoze od 11 procenata u klinički relevantnom dvočasovnom merenju. Značajno je to što se broj učesnika klasifikovanih kao intolerantni na glukozu smanjio sa devet na pet nakon perioda aklimatizacije na hladnoću.
Izlaganje hladnoći poboljšava metabolizam lipida
Osim metabolizma glukoze, studija je istakla poboljšanja u metabolizmu lipida (masti). Koncentracije triglicerida u serumu značajno su opale – za 17 procenata nakon jednokratnog izlaganja hladnoći i za 32 procenta nakon potpunog 10-dnevnog perioda aklimatizacije na hladnoću.
– Uočeno smanjenje koncentracije triglicerida u serumu natašte potencijalno ima klinički značaj – primetili su autori, naglašavajući ulogu drhtanja u ovim korisnim efektima.
Pored toga, učesnici su doživeli primetne padove krvnog pritiska, sa sistolnim i dijastolnim krvnim pritiskom u mirovanju smanjenim za 10 mmHg, odnosno 7 mmHg. Ova smanjenja primećena su kod svih učesnika i ukazuju na dosledan efekat protokola izlaganja hladnoći.
Potencijalna strategija za prevenciju dijabetesa tipa 2, bolesti srca
Iako je studija predstavila obećavajuće rezultate, autori su priznali njena ograničenja, kao što je nedostatak kontrolne grupe za poređenje i nemogućnost da se u potpunosti kontroliše način života učesnika između izlaganja hladnoći.
– Buduća istraživanja trebalo bi da odrede optimalnu učestalost, trajanje i intenzitet aklimatizacije na hladnoću i drhtanje – zaključili su.
Nalazi sugerišu da aklimatizacija na hladnoću uz drhtanje može poboljšati kontrolu nivoa šećera u krvi i markere kardiometaboličkog rizika kod odraslih koji imaju prekomernu težinu ili gojaznost, podržavajući potencijalne koristi ponovljene izloženosti hladnoći kao strategije životnih navika za prevenciju dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih bolesti.
