Stres je stanje na koje svako od nas drugačije reaguje. Neko će iz konfliktne situacije izaći sa jakim aritmijama, povišenim krvnim pritiskom i mučninom u stomaku, dok će druga osoba sasvim blago reagovati. Stres, posebno kada je hronični i stalan, može loše da deluje na zdravlje srca. Situacija ume da bude komplikovana ako već imamo neku kardiološku tegobu. U ovakvim uslovima potrebno je da reagujemo odgovarajućom terapijom, koja se ne svodi isključivo na primenu lekova već i promene životnih navika.
Akutni i hronični stres
Stres je osećaj emocionalne ili fizičke napetosti i posledica neke situacije ili neprijatne misli koje nas teraju da se osećamo frustrirano ili nervozno. Akutni, to jest, kratkotrajni stres, često je neizbežan i on je fiziološka i psihološka reakcija na određeni događaj, na primer tremu pred javni nastup, kašnjenje na posao, naglo kočenje, sitnu svađu sa partnerom. Hronični stres je stalni osećaj pritiska i preopterećenosti tokom dužeg vremenskog perioda, na primer zbog lošeg radnog okruženja i nepovoljnih uslova rada, nemogućnosti da platimo sve račune, ratu kredita.
Stres je skup emocionalnih i telesnih reakcija na događaj koji nas uznemiruje i izaziva osećaj opasnosti. U ovakvom stanju dolazi do aktivacije i hiperaktivacije kardiovaskularnog, nervnog i endokrinog sistema.
– Stres je ponekad nedovoljno prepoznat faktor rizika za razvoj srčanih oboljenja – kaže kardiolog dr Rachel Lampert, Yale Medicine, koja izučava delovanje stresa na kardiovaskularni sistem.
Pojedini stručnjaci pored nezdravog način ishrane, sedelačkog načina života, gojaznosti, konzumacije alkohola, imenuju i stres kao faktora rizika koji u jakoj meri doprinosi razvoju različitih bolesti.
Kako stres deluje na srce?
Postoji nekoliko načina na koje stres može da dovede do razvoja kardioloških tegoba.
– Dugotrajni ili hronični stres može da izazove jako zapaljenje i tako stvori uslove za još jače nakupljanje plaka u arterijama, što može na kraju dovesti do razvoja koronarne arterijske bolesti – kaže dr Lampert.
Koronarna bolest nastaje kao posledica taloženja plaka ili upale, usled čega dolazi do oštećenja arterija, koje snabdevanju srce krvlju, kiseonikom, hranjivim materijama. Plak se skuplja unutar arterija, sužava ih i ograničava dotok krvi u srce. Sve ovo tokom vremena može oštetiti srce i u najtežem slučaju dovesti do srčanog udara.
Stres je stanje u kojem dolazi i do povećanja kateholamina, hormona koji se uglavnom stvaraju u nadbubrežnim žlezdama. Jedan od kateholamina je hormon adrenalin koji nas sprema na reakciju „bori se ili beži“ i na taj način povećava mentalnu budnost tokom stresnih situacija. Adrenalin u isto vreme dovodi do bržih otkucaja srca i rasta krvnog pritiska. Ukoliko se ovakve situacije stalno ponavljaju, vremenom može da dođe do kardiovaskularnih problema. Takođe, produžene i veće koncentracije hormona stresa kortizola povećavaju vrednosti pritiska, šećera u krvi, holesterola i triglicerida.
Šta se dešava ako već imamo kardiološke tegobe?
Hronični stres može da na kraju dovede do bola u grudima, nepravilnih otkucaja srca, nedostatka daha i povećanog rizika od srčanog i moždanog udara.
Kratkoročni stres takođe deluje na naše zdravlje, a situacija može da bude posebno osetljiva za osobe koje već imaju određene tegobe.
– Na primer, kod osoba kod kojih dolazi do nakupljanja plaka u arterijama, nalet adrenalina u određenim uslovima može da dovede do pucanja plaka i stvaranja krvnog ugruška koji bi mogao da naraste, blokira protok krvi i izazove srčani udar – navodi dr Lampert.
Iznenadni stres kod pacijenata sa već postojećim srčanim problemima, kao što su na primer aritmije, može da pogorša simptome, dodaje dr Lampert.
Stres je okidač i nezdravih navika
Stres takođe može da ima indirektne efekte na srce.
– Dešava se da dođe do stvaranja nezdravih navika u situacijama kada smo stalno izloženi delovanju hroničnog stesa, kada nas on pritiska i mislimo da nikako ne možemo da se izborimo sa njim. U ovakvim uslovima pojedine osobe konzumiraju preobilne obroke, puno puše ili nekontrolisano koriste alkohol, zbog čega ponovo može da dođe do zdravstvenih problema, kao što su visok holesterol i hipertenzija, koji su ujedno i primarni faktori rizika za srčana oboljenja – objašnjava psiholog dr Allison Gaffey, Yale.
Zašto nećemo svi u sličnoj meri reagovati na jednu stresnu situaciju?
Stres neće isto delovati na sve osobe, moguće je da na neke osobe neće biti većeg uticaja. Reakcija na stres može da zavisi od iskustava iz prošlosti, od načina sa kojim se nosimo sa emocijama, dodaje Gaffey.
Moguće je da će posle izrazito jakog stresa kod nekih osoba doći do kardioloških tegoba, dok taj isti stres u isto vreme neće imati nikakav uticaj na zdravlje druge osobe.
– Slično je kao kod pušenja, pojedini pušači će dobiti rak, a drugi neće. Dosta toga zavisi i od genetskih predispozicija, okruženja, načina života, svi ovi faktori će kod nekog stvoriti uslove za pojavu bolesti – navodi Graffey.
Studija objavljena časopisu Lancet tvrdi da osobe koje žive u stanju jakog stresa, one koje su već patile od depresije, pored drugih nepovoljnih psihosocijalnih faktora, imaju 2,5 puta veće mogućnosti da dožive srčani udar u odnosu na osobe koje nisu patile od depresije i nisu bile izložene delovanju jačeg stresa. Pojedina istraživanja dovode u vezu kardiološke bolesti sa osobama koje su iskusile neki oblik diskriminacije ili poremećaja mentalnog zdravlja.
Kada je potrebno da potražimo pomoć?
S druge strane, bitno je da znamo da nisu svi simptomi stresa posledica kardioloških tegoba, objašnjava dr Lampert. Stres izaziva ubrzan rad srca i telo se oseća preopterećeno. Važno je ako se simptomi poput ubrzanog rada srca, često ponavljaju, potražimo stručnu pomoć.
U slučaju da je nivo stresa dosta visok i stalan nije loše da proverimo krvni pritisak kod lekara u primarnom sistemu zdravstvene zaštite, koji će nas ako je potrebno poslati na kardiološki pregled.
– Razgovaram sa pacijentima na temu stresa, pitam ih kako stres u porodici, na poslu ili zajednici utiče na njih, kako reaguju. Svaka produžena tenzija može da dovede do nepravilnosti krvnog pritiska, potrebe za pojačanim unosom kalorija, gojaznosti i na kraju kardioloških bolesti – kaže kardiolog dr Erica Spatz, Yale Medicine Preventive Cardiovascular Health.
Stres svako kontroliše na svoj način
Kada sazna uslove života pacijenta, lekar može dati korisne savete koji mogu da pomognu u boljoj kontroli stresa. Obično se preporučuje fizička aktivnost, joga ili druge tehnike opuštanja. Bitno je da pacijent dovoljno spava, nastoji da provodi kvalitetno vreme sa drugim osobama, ako je potrebno potraži savet psihologa ili psihijatra o tome kako da se bori sa simptomima depresije i anksioznosti.
Svako treba da pronađe način koji mu najviše odgovara, za nekog će to biti meditacija ili joga, neko će odabrati šetnju kroz prirodu ili trčanje, drugi će se odlučiti za opuštanje na kafi sa bliskim prijateljem. Bilo kakva zdrava aktivnost koja nam pomaže da se bolje izborimo sa nekada svakodnevnim i neizbežnim stresom je dobra, navode stručnjaci.
