Zdravlje

Zašto nastaju kalcifikati u dojkama i da li su opasni

Priredio/la: Ma.R.

Neke promene u dojkama ne mogu se napipati samopregledom, a kalcifikati se najčešće otkrivaju mamografijom

Kalcifikati u dojkama su sitne naslage kalcijuma, koje se formiraju u tkivu dojke. Česta su pojava kod žena, posebno starosne dobi od 50 i više godina. Uobičajeno je da se detektuju tokom kontrolnih mamografskih pregleda.

Kalcifikati u dojkama: Koje su vrste ovih promena

Iako mnoge žene donose laičke zaključke o poreklu i nastanku ovih promena, važno je znati da kalcifikati u dojkama nisu povezani sa sadržajem kalcijuma u ishrani (povećanim unosom) ili suplementacijom. Nastaju kao rezultat specifičnih lokalnih promena u tkivu dojke.

Postoje dve glavne vrste ovih čestih promena. Benigni kalcifikati su i najčešće vrste kalcifikata, koji maju glatke, pravilne ivice i raspoređene su ujednačeno.

Razlog pojave mogu da budu starenje, prethodne povrede dojke, infekcije, ciste ili druge benigne promena u tkivu dojke, najčešće fibroadenomi.

Mikrokalcifikati su sitne, tačkaste naslage kalcijuma. Kada se formiraju u nepravilnom rasporedu ili u grupama, mogu biti razlog za zabrinutost. Naime, u retkim slučajevima mogu da budu povezani sa ranim stadijumima karcinoma dojke, poput duktalnog karcinoma in situ (DCIS).

Dobra vest je da je većina mikrokalcifikata takođe benignog porekla ali je oprez neophodan, kao i dodatna dijagnostika po proceni onkologa.

Uzroci nastanka kalcifikata

Postoji nekoliko uzroka pojave kalcifikata u dojkama. To su:

  • hormonske promene, uobičajene u periodu tokom menopauze
  • godine života i starenje: reč je o normalnim degenerativnim promenama u tkivu dojki
  • povrede ili infekcije: kao posledica nastaju fibrozno i ožiljno tkivo, koje se može pretvoriti u kalcifikate
  • benigne promene u dojkama: fibroadenomi, ciste ili prethodne intervencije na dojci.

Kako se otkrivaju kalcifikati

Ove promene najčešće se otkrivaju mamografskim pregledom. Radiolog analizira i proučava oblik, veličinu i raspored kalcifikata. U odnosu na to određuje poreklo (da li su po njegovoj proceni benigni ili je potrebna dodatna dijagnostika.

Ukoliko se ne može sa sigurnošću proceniti priroda i ako postoji sumnja, dodatna dijagnostika mogu biti sledeće metode:

  • kompresione ili uvećane mamografske slike
  • ciljani ultrazvuk dojki
  • biopsija.

Tretman i praćenje

Benigni kalcifikati prema protokolu ne zahtevaju lečenje. Međutim, neophodno je praćenje redovnim kontrolnim pregledima i dalja evaluacija ukoliko se ukaže potreba.

Sumnjivi kalcifikati ili mikrokalcifikati uglavnom zahtevaju dalju dijagnostiku putem biopsije. Ukoliko su povezani sa ranim stadijumima karcinoma dojke, tretman zavisi od dijagnoze, vrste i stadijuma proširenosti bolesti (hirurgija, hemioterapija, zračna terapija).

Metode prevencije i redovna briga o zdravlju dojki

Redovni ultrazvučni i mamografski pregledi ključni su za rano otkrivanje bilo kakvih promena u dojkama. Samopregledi dojke su poželjni, ali nisu dovoljni. Neke promene u dojkama ne mogu se napipati ni samopregledom, ni od strane hirurga. Ukoliko primetite bilo kakve promene na dojkama poput kvržica, bola, kao i ako se pojavi iscedak ili se promeni koža dojke, hitno se javite lekaru.