Predmeti koje svakodnevno koristimo, a naučnici ih dovode u vezu sa rizikom od raka dojke

Rak dojke je bolest koja nema jedan uzrok. Smatra se da je rezultat kombinacije genetskih, hormonskih, životnih i faktora iz okoline, koji tokom vremena mogu da oštete ćelije dojke i dovedu do njihovog nekontrolisanog rasta. Lekari napominju da je rak dojke bolest koja često nastaje bez jasno prepoznatljivog uzroka. Moguće je da budemo okruženi faktorima rizika i da se nikada ne razbolimo, ili da budemo potpuno zaštićeni, a ipak se razbolimo.

Nasledne mutacije povećavaju rizik, ali nisu okidač za bolest

Redovni pregledi, mamografija i ultrazvuk dojki najbolji su načini prevencije, ali je važno da obratimo pažnju i na neke predmete kojima smo svakodnevno okruženi u kući i na radnom mestu. 

Iako postoji rašireno uverenje da je rak dojke uglavnom posledica genetike, stručnjaci ističu da to nije u potpunosti tačno i naglašavaju da nasledne mutacije gena, kao što su BRCA1 i BRCA2, uzrokuju oko 5 do 10 odsto slučajeva raka dojke.

Nasledne mutacije povećavaju rizik, ali to ne znači da ćemo sigurno dobiti bolest. Rak dojke je moguć i u porodicama u kojima niko ranije nije bolovao od karcinoma. Smatra se da je rak dojke kompleksna kombinacija više različitih faktora, od kojih se neki, za razliku od genetike, ipak mogu kontrolisati.

Proizvodi za domaćinstvo

Izloženost hemikalijama iz domaćinstva, ambalaži i proizvoda za negu ima istraživačku, ali ne još i konačnu kliničku potvrdu kao direktni uzrok raka dojke kod ljudi.

Proizvodi osmišljeni da olakšaju život, kao što su nelepljivi tiganji, nameštaj otporan na fleke, osveživači vazduha i sredstva za čišćenje, mogu da sadrže hemikalije koje ometaju rad endokrinog sistema. Određena prirodna ili veštačka jedinjenja mogu da utiču na hormone. Ove hemikalije se vremenom oslobađaju i talože u kućnoj prašini, lako se udišu ili apsorbuju kroz kožu.

Proizvodi na koje je potrebno obratiti posebnu pažnju su:

• Nelepljivo posuđe i sprejevi otporni na fleke koji sadrže per- i polifluoroalkil supstance, poznate kao „večne hemikalije“, za koje se smatra da se vremenom mogu taložiti u telu i uticati na rad hormona
• Mirisna sredstva za čišćenje, osveživači vazduha i plastika sa ftalatima (hemikalije koje plastiku čine fleksibilnom i pomažu da mirisi duže traju)

Savetuje se da ograničimo upotrebu osveživača vazduha i koristimo sredstva za čišćenje bez mirisa. Kada dođe vreme za novu kupovinu, nelepljive tiganje zamenite posuđem od livenog gvožđa ili nerđajućeg čelika. Preporučuje se korišćenje usisivača koji efikasnije zadržavaju sitne čestice, kao i brisanje prašine vlažnom krpom, jer se mnoge hemikalije talože upravo u kućnoj prašini. Prostorije treba redovno provetravati tokom čišćenja i kuvanja, a savetuje se i korišćenje aspiratora, posebno ako kuvamo na plin.

U laboratorijskim studijama pokazano je da određeni endokrini disruptori povećavaju rizik od raka dojke jer imitiraju ili ometaju hormon estrogen, usled čega može doći do nekontrolisanog rasta ćelija i razvoja tumora. Postoje naučna istraživanja koja povezuju izlaganje endokrinim disruptorima sa promenama u hormonskom sistemu i povećanim rizikom od raka dojke u laboratorijskim modelima.

Bitno je ipak naglasiti da dominantna klinička evidencija ipak nije snažna i jasna, povezanost raka dojek i endokrinih ometača je predmet istraživanja i nije univerzalno prihvaćena kao direktan uzrok raka dojke.

Ambalaža i skladištenje hrane

Posude, folije i premazi mogu da prenose endokrine ometače kada dođu u kontakt sa hranom. Male promene u načinu skladištenja, zagrevanja i izbora hrane mogu vremenom smanjiti rizik. Jedna studija je pokazala da je prelazak na svežu, neupakovanu hranu za samo tri dana smanjio nivoe ftalata i bisfenola A za više od 50 odsto. Bisfenol A je hemikalija koja se koristi za očvršćavanje plastike i oblaganje konzervi.

Proizvodi na koje je potrebno obratiti pažnju su:

• Konzervirana hrana i tvrde plastične posude, koje su često obložene bisfenolom A. Čak i proizvodi označeni kao „bez BPA“ mogu sadržati druge hemikalije, poput bisfenola S (BPS), sa sličnim rizicima
• Fleksibilna plastična ambalaža, naročito ona koja dolazi u kontakt sa masnom ili prerađenom hranom, a koja može sadržati di(2-etilheksil) ftalat (DEHP)
• Omoti otporni na masnoću, kese za kokice za mikrotalasnu i ambalaža za hranu za poneti, koji često sadrže PFAS, odnosno „večne hemikalije“, veštačke supstance otporne na vodu i masnoću, povezane sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, uključujući bolesti jetre

Savetuje se da plastične posude za čuvanje hrane zamenimo staklenim ili metalnim, da biramo sveže ili zamrznuto povrće umesto konzerviranog i da izbegavamo zagrevanje hrane u plastici. Voće i povrće treba temeljno prati kako bi se smanjili ostaci pesticida, kao i ograničiti unos prerađene i upakovane hrane. Umesto plastike, preporučuje se upotreba stakla ili keramike.

Proizvodi za ličnu negu

Koža upija sve što na nju nanosimo, pa svakodnevna primena losiona, šampona, dezodoransa i šminke može povećati izloženost endokrinim ometačima. Neki prirodni sastojci, poput lavande i ulja čajevca, pokazali su hormonsku aktivnost u laboratorijskim studijama, iako su potrebna dodatna istraživanja.

Proizvodi na koje je potrebno obratiti pažnju su:

• Dezodoransi i losioni sa parabenima (konzervansi koji mogu imitirati estrogen)
• Proizvodi sa mirisima, uključujući parfeme i mirisnu kozmetiku
• Trajne boje za kosu i preparati za ispravljanje kose
• Kreme za sunčanje sa oksibenzonom ili benzofenonom-3

Praktične zamene:

• Čitajte deklaracije i birajte proizvode bez parabena i bez mirisa
• Koristite mineralne kreme za sunčanje sa cink-oksidom ili titanijum-dioksidom i izbegavajte sunčanje kada je UV zračenje najjače
• Obratite pažnju na proizvode koje svakodnevno koristite ili nanosite blizu grudi i pazuha, poput dezodoransa

Izloženost na radnom mestu i smenski rad

Okruženje u kome radimo i radno vreme takođe mogu uticati na rizik od raka dojke. Noćni rad može poremetiti unutrašnji biološki sat, odnosno cirkadijalni ritam.

Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) klasifikuje noćni smenski rad kao verovatni kancerogen, jer neredovan san i izloženost svetlu mogu uticati na regulaciju hormona, iako su istraživanja o ovoj vezi još u toku.

Smenski rad je takođe povezan sa povišenim krvnim pritiskom. Prema istraživanjima, žene sa povišenim krvnim pritiskom imaju blago povećan rizik od raka dojke. Iako se ova veza i dalje proučava, važno je obratiti pažnju na svakodnevne navike - biti fizički aktivan, dovoljno spavati i zdravo se hraniti.

Određena zanimanja nose veći rizik zbog dugotrajne izloženosti hemikalijama. Na primer, zdravstveni radnici mogu biti izloženi sterilizacionim sredstvima, poljoprivredni radnici pesticidima, frizeri bojama i sredstvima za ispravljanje kose, dok radnici u proizvodnji mogu biti izloženi rastvaračima ili usporivačima gorenja.

Praktični koraci koje možemo preduzeti:

• Nastojte da održavate redovan raspored spavanja i buđenja
• Čitajte bezbednosne listove za hemikalije sa kojima redovno radite
• Pridržavajte se bezbednosnih smernica i koristite odgovarajuću ventilaciju i zaštitnu opremu
• Zalažite se za zdravije rasporede i bezbednije standarde na radnom mestu

(eKlinika)