Zašto srce može da strada posle lečenja raka: Šta je kardiotoksičnost i kako se sprečava?

Završetak lečenja raka ne znači uvek i kraj praćenja zdravlja srca. Određene onkološke terapije mogu da izazovu oštećenja koja dugo ne daju simptome, a kod nekih pacijenata tegobe se javljaju tek deset ili dvadeset godina kasnije.

Šta je kardiotoksičnost i kada može da se ispolji

Pojedini lekovi protiv raka i zračenje grudnog koša mogu da oštete srce. Ovo neželjeno dejstvo naziva se kardiotoksičnost, a posledice ne moraju odmah da budu primetne. Povodom Svetskog dana srca Špansko društvo za nuklearnu medicinu i molekularno snimanje (SEMNIM) ukazalo je na značaj otkrivanja i praćenja ovih promena.

Preporučujemo

Dr Francisco Sebastián Palacid, koordinator kardiološke radne grupe ovog društva i specijalista nuklearne medicine u Univerzitetskoj kliničkoj bolnici u Valjadolidu, objašnjava da kardiotoksičnost može da se ispolji tokom lečenja ili u prvoj godini posle terapije. Kod nekih pacijenata, međutim, simptomi se pojavljuju tek posle deset ili dvadeset godina, naročito ako su se od raka lečili u detinjstvu.

Zbog toga praćenje pacijenata sa povećanim rizikom treba da se nastavi i kada se onkološko lečenje završi.

Umor, gušenje i otoci mogu da budu znaci upozorenja

Kada prestanu redovne kontrole kod onkologa, izabrani lekar često nastavlja da prati pacijenta godinama. Zato ima važnu ulogu u prepoznavanju kasnih posledica terapije.

Prema rečima dr Palacida, posebnu pažnju treba da privuku promene koje na prvi pogled deluju bezazleno:

• zamaranje tokom aktivnosti koje su ranije prolazile bez teškoća
• nedostatak vazduha pri penjanju uz stepenice ili u ležećem položaju
• oticanje članaka
• lupanje srca koje se ranije nije javljalo
• naglo povećanje telesne težine tokom nekoliko dana, bez očiglednog razloga, koje može da ukazuje na zadržavanje tečnosti.

Ove simptome ne treba da zanemare ni pacijenti kod kojih je od lečenja prošlo deset ili petnaest godina. Posebno su važni podaci o ranijoj primeni antraciklina, trastuzumaba ili zračenja grudnog koša. Navedene tegobe same po sebi ne potvrđuju da je srce oštećeno, ali su razlog da lekar proceni da li su potrebni dodatni pregledi.

Ko ima veći rizik od oštećenja srca posle lečenja raka

Rizik nije isti kod svih pacijenata. Važni su vrsta terapije, ukupna doza lekova, izloženost srca zračenju i uzrast u kojem je osoba primala terapiju. Dr Palacid među grupama kojima je potrebna posebna pažnja izdvaja žene lečene od raka dojke koje su primale antracikline i trastuzumab, pacijente sa limfomom koji su primali antracikline i zračenje grudnog koša i osobe koje su se u detinjstvu ili adolescenciji lečile od leukemije ili sarkoma.

Kod dece i adolescenata terapija deluje u periodu kada se srce još razvija. Stručnjak zato naglašava da praćenje kod osoba iz ove grupe može da traje decenijama.

Studija pokazuje da povećani rizik može da traje duže od deset godina

Značaj dugoročnog praćenja podržavaju i rezultati kliničke opservacione studije o kardiovaskularnom riziku posle lečenja raka dojke, objavljene 2024. godine u časopisu Journal of the National Cancer Institute.

Istraživači su analizirali podatke o 10.211 žena. Kod onih koje su primale antracikline i/ili trastuzumab zabeležen je povećan rizik od bolesti srčanog mišića i srčane slabosti u poređenju sa ženama koje nisu primale hemioterapiju. Povećani rizik bio je prisutan i deset ili više godina posle dijagnoze raka dojke.

Studija je opservaciona, pa nalazi ne znače da će svaka pacijentkinja koja je primala ove lekove da razvije srčane tegobe. Oni ukazuju na značaj procene rizika i dugoročnog praćenja.

Koliko često su potrebne kontrole srca

Ne postoji jedan raspored kontrola koji odgovara svim pacijentima. Lekar određuje učestalost pregleda prema prethodnom lečenju, postojećim nalazima i individualnom riziku.

Dr Palacid u razgovoru za El Médico Interactivo navodi da kod osoba koje su primale manje doze, bez dodatnih faktora rizika, kontrole mogu da budu ređe. Kod visokih doza, kombinovanja više terapija koje mogu da oštete srce ili lečenja u detinjstvu potreban je pažljiviji nadzor.

Evropske smernice za kardioonkologiju takođe predviđaju praćenje prema kategoriji rizika. Kod odraslih sa veoma visokim ili ranim visokim rizikom, koji nemaju simptome, razmatra se ultrazvuk srca u prvoj, trećoj i petoj godini posle terapije, a zatim na svakih pet godina. Pojava novih tegoba zahteva procenu bez čekanja sledeće planirane kontrole.

Kako lekari prate funkciju srca

Ultrazvuk srca, odnosno ehokardiografija, pomaže lekarima da procene kako srce radi. U određenim okolnostima koriste se i metode nuklearne medicine.

Jedna od njih je radionuklidna ventrikulografija, poznata i kao MUGA snimanje. Njome se procenjuje pumpna funkcija srca, a dr Palacid ističe da omogućava pouzdano poređenje rezultata pre, tokom i posle hemioterapije. Izbor pregleda zavisi od kliničkog pitanja, prethodnih nalaza i dostupnosti odgovarajuće dijagnostike.

Za pacijente je posebno važno da izabrani lekar zna koje su onkološke terapije primali i da postoji jasan plan praćenja. Briga o srcu može da ostane deo zdravstvene zaštite godinama nakon uspešnog lečenja raka.

(eKlinika.rs)