Rak jajnika teška je i podmukla bolest, pacijentkinje na samom početku nemaju nikakve bolove. Problem je što se bolest otkriva kasno i često slučajno. Stručnjaci upozoravaju obavezno da potražimo pomoć ako osetimo nadutost stomaka, gastrointestinalne tegobe koje traju duže od dve nedelje. Možemo da dođemo u dom zdravlja kod lekara opšte prakse, gastroenterologa, ginekologa, bilo kojeg zdravstvenog radnika koji će nas uputiti, ako je potrebno, na dalje pretrage. Ginekološki pregled na godišnjem nivou najbolja je prevencija karcinoma jajnika.
1 od 70 žena će dobiti rak jajnika
Karcinom ovarijuma posledica je rasta i nekontrolisanog deljenja ćelija u jajniku. Najčešći tip raka jajnika je epitelijalni, koji čini oko 90 odsto primarnih tumora jajnika. Prema relevantnim podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ u Srbiji svake godine 800 žena dobije karcinom jajnika, dok 450 premine od ove bolesti.
– Što se tiče karcinoma jajnika Srbija je u evropskim okvirima u odnosu na broj stanovnika. Slična je zastupljenost ove bolesti i u drugim evropskim državama. Velike studije pokazale su da u opštoj populaciji 1,3 odsto žena tokom života razvije karcinom jajnika, to jest 1 od 70 žena u toku svog životnog veka dobije karcinom jajnika. Najviše oboljevaju žene između 60 i 65 godina – kaže za portal eKlinika prof. dr Vladimir Pažin, od nedavno u penziji, dugogodišnji šef hirurške i onkološke službe Ginekološko – akušerske klinike Narodni front u Beogradu.
Kada je veća verovatnoća od karcinoma jajnika?
Nije poznat sam mehanizam koji dovodi do raka jajnika, ali jesu faktori rizika. Profesor Pažin objašnjava da rak jajnika može da nastane iz različitih razloga – genetskih, reproduktivnih, faktora životne sredine.
– Pouzdano je utvrđeno da žene sa jednim ili više faktora rizika imaju veću verovatnoću da razviju karcinom jajnika. Tu su i starija životna dob koja povećava mogućnost nastanka različitih vrsta karcinoma. U riziku su pacijentkinje koje su bolovale od raka dojke. Bitni su i genetski faktori, porodična istorija bolesti ovarijalnog karcinoma, kod majke, sestre, tetke po ženskoj liniji. U riziku su i pacijentkinje kod kojih postoji BRCA mutacija gena. Neki oblici kolorektalnog karcinoma povećavaju verovatnoću od raka jajnika – navodi prof. Pažin.
Profesor naglašava da su rizici i nuliparitet (zene koje nisu rađale), rana prva menstruacija i kasna menopauza, infertilitet bilo kojeg razloga, policistični ovarijalni sindrom, endometrioza, žene kod kojih je rađena indukcija ovulacije. Rizik je i duža upotreba hormonske supstitucione terapije posle menopauze.
– Faktori rizika su i gojaznost, ishrana bogata mastima, neki pominju i izloženost talku, ali to je ezoterija. Ono što je jako bitno, moguće i presudno je pušenje cigareta ne samo kad karcinoma jajnika već svih vrsta karcinoma. Pušenje povećava rizik za oko 30 odsto. Ovo su dokazani faktori rizika – podvlači prof. dr Pažin.
Karcinom može dugo da raste, a da žena nema nikakve tegobe
Rak jajnika je „tiha bolest“, na počeku nema nikakvih bolova, karcinom može dugo da raste, a pacijentkinja da nema nikakve tegobe.
– Rak jajnika je podmukla bolest i posmatrati je kao tumor je velika greška, čak je i mnogi medicinari posmatraju kao tumor. Smatra se da smo rešili pitanje bolesti kada odstranimo tumor, što nije tačno. Rak jajnika je bolest svega što se nalazi u trbušnoj šupljini i što je istog embrionalnog porekla. Rak jajnika posmatra se i leči isto kao rak jajovoda, kao primarni peritonealni karcinom. To je jednostavno bolest cele trbušne šupljine, cele površine trbuha. Na jajniku može da se formira bilo koja vrsta tumora koja može da raste, a da pacijent nema neka nikakve tegobe – upozorava prof. dr Pažin.
U redu je da se javimo i gastroenterologu
Sam karcinom jajnika u početku ne daje nikakve posebne simptome, koji se primećuju tek kada karcinom zahvati neki drugi organski sistem, najčešće digestivni, a nekada i urinarni trakt, precizira profesor Pažin.
– Najčešći simptomi su vidna nadutost koja traje duže od dve nedelje, problemi sa stolicom, ishranom vezano za želudac. Smatra se da su nadutost i digestivne tegobe koje traju duže od dve nedelje razlog da se pacijent svakako javi lekaru na dijagnostiku, svejedno kojem specijalisti. Ukoliko se javi i gastroenterologu to je u redu, jer će on na osnovu dijagnostike uputiti pacijenta, ako je potrebno, na dalje analize – kaže prof. dr Vladimir Pažin.
Kako se dokazuje rak jajnika?
Sagovornik portala eKlinika navodi da se rak jajnika manje – više otkriva slučajno.
– Ne možete do operacije, odnosno patohistološke dijagnostike da utvrdite da neko ima rak jajnika koji mora da se dokaže. Rak jajnika u početnim stadijumima može da liči na sasvim benigne tvorevine, u odmaklim stadijumima on daje takve ultrazvučne i skenerske, magnetne slike koje su prilično karakteristične. Kada pacijenti dođu moraju da budu detaljno pregledani. Posle ginekološkog pregleda, ultrazvučnog pregleda, ginekologu je jasno da se nešto dešava. U slučaju da ginekolog u domu zdravlja ili nekoj drugoj zdravstvenoj ustanovi posumnja na rak jajnika pacijent se šalje u neki od onkoloških centara na dodatku dijagnostiku. Do operativnog lečenja nema dijagnostike raka jajnika, pošto karcinom jajnika možete da dokažete samo histopatološki – napominje prof. dr Pažin.
Prvo se proverava da li je pacijent za operaciju
Profesor Pažin nam detaljno objašnjava da na osnovu prisustva tumorske mase u maloj karlici, bilo koje veličine i izgleda, imidžing metodama i tumorskim markerima, stručnjak procenjuje prirodu promena. Potom na osnovu svih parametara odlučuje da li pacijenta treba poslati na konzilijum za maligne bolesti u neku od ustanova. Na konzilijumu se procenjuje verovatnoća da li se radi o nečem što je maligno ili nije.
– Prvo se proverava da li je pacijent za operaciju, a onda na operativnom programu, kako bi se u prvom redu dokazala bolest, odlučujete da li ćete raditi operativni zahvat koji je predviđen za benignu patologiju ili ćete proširiti zahvat na ono što se zove protokol za malignu patologiju. U oba slučaja postoji mala verovatnoća da dođe do greške, iz jednostavnog razloga, jer u ranim stadijumima niste sigurni da li se radi o raku jajnika, u odmaklim stadijumima se skoro uvek radi o bolesti. Ipak, ako se sumnja na karcinom jajnika onda se postupa veoma oprezno i kreće sa protokolom za karcinom jajnika – naglašava prof. dr Pažin.
Ne postoji mehanizam koji bi obavezivao pacijente na preglede
Doktor objašnjava da operacije za odmakli rak jajnika mogu da budu veoma ekstenzivne i same po sebi jako teške, u ranim stadijumima operativni zahvat nije tako težak.
– Problem je i što ne postoji mehanizam koji bi u ovom trenutku obavezivao pacijente na redovne kontrolne preglede. Rak jajnika uglavnom se otkriva slučajno, kada dođe do tegoba to su uglavnom odmakli stadijumi III i IV kada se bolest već posmatra kao neizlečiva. U tim stadijumima radi se sve što je najracionalnije i najbolje, kako bi se pacijentu produžio i omogućio bolji kvalitet života. Ipak, veoma mali procenat ovih pacijenata može da se smatra izlečenim na kraju petogodišnjeg perioda. Izlečenje od karcinoma jajnika kao i kod dojke nikada nije sigurno. Petogodišnje preživljavanje bez vidljive bolesti praktično svrstava pacijente u grupu onih koji se smatraju izlečenim – kaže profesor dr Vladimir Pažin.
U drugom delu intervjua sa prof. Pažinom biće više reči o samim načinima lečenja karcinoma jajnika, čućemo šta je i zašto je koristan marker CA 125, biće reči o ciljanoj terapiji, PARP inhibitorima, ciljevima lečenja.
Profesor Pažin spada u red najboljih ginekoloških hirurga u Srbiji. Radi najsloženije hirurške zahvate u lečenju ginekološkog raka. Bio je višegodišnji predsednik Udruženja za ginekološku onkologiju Srbije, član je ESGO (Evropskog društva za ginekološku onkologiju) i IGCS (Internacionalnog društva za ginekološki rak).
