Moždana siva masa sačinjena je od nervnih ćelija koje nam omogućavaju kretanje, rad mišića, govor, učenje, spoznaju, senzornu percepciju, emocije, pamćenje, pisanje, čitanje… Neurolozi kažu da tokom života ne može doći do povećanja sive moždane mase, ali i dodaju da njeno bolje funkcionisanje može da se poboljša zdravim navikama i pravilnom ishranom. Određene vrste žitarica mogu da smanje rizik od demencije, objašnjavaju stručnjaci.
Siva moždana masa i demencija
Siva moždana masa, odnosno kora tkiva koja se zove kortikalna siva masa, počinje da se smanjuje kada dolazi do razvoja demencije. Gubitak sive materije može biti znak Alchajmerove bolesti, Parkinsonove bolesti i multiple skleroze.
Profesorke Barbara J. Sahakian i Christelle Langley sa University of Cambridge navode da konzumacija žitarica može da deluje na funkcionisanje mozga putem gena CPLKS3, koji je uključen u izgradnju proteina i važan je za strukturu i funkciju ćelije.
Hrana za mozak i telo
Žitarice ne koštaju mnogo, lako se pripremaju, mogu da stimulišu metabolizam, pomognu pri varenju. Žitarice pružaju i duži osećaj sitosti i odličan su način kontrole kalorija, daju nam neophodnu energiju i poboljšavaju rad mozga.
– Adekvatan unos žitarica povezan je sa boljim kognitivnim funkcijama – smatra Sahakian i dodaje da je ipak potrebno više dodatnih istraživanja kako bi se bolje razumeo ovaj odnos.
Koje su žitarice posebno dobre za rad mozga?
Profesorke naglašavaju da ipak postoje neke vrste žitarica bitnih za kognitivno funkcionisanje. Moždana siva masa može bolje da funkcioniše uz mekinje, pšenične i ovsene žitarice, kod osoba koje su imale telesnu masu u zdravom opsegu. Žitarice celog zrna, vlakna, vitamini B i E i druge hranjive materije, navode se kao načini zaštite od mogućih kognitivnih problema u starijem životnom dobu.
Potrebni su nam i proteini
Prof. Sahakian predlaže da se žitarice celog zrna konzumiraju zajedno sa semenkama i orašastim plodovima.
– Semenke i orašasti plodovi obezbeđuju neophodne proteine, a odgovarajući unos proteina bitan je za održavanje zdrave telesne mase. Kod starijih osoba proteini štite mišiće i kosti, na taj način jača se telo i smanjuje rizik od preloma kostiju – smatra Sahakian.
Bez šećera
Stručnjaci savetuju žitarice za doručak, bez dodataka šećera, sa mlekom ili jogurtom. Moguće je, kako se navodi, da se ovaj obrok zasladi bobičastim voćem, sa malo banane. Preporučuje se da mleko bude sa manjim sadržajem masnoća. Potrebno je da izbegavamo upakovane žitarice koje uglavnom sadrže veće količine soli ili šećera.
– Ishrana bogata šećerom i zasićenim masnoćama sadrži mnogo kalorija, a takođe može da smanji sposobnost mozga da izgrađuje nove neuronske veze i na taj način negativno da deluje na naše sposobnosti – kaže Sahakian.
Profesorke Sahakian i Langley naglašavaju da je ishrana bitna za adekvatan rad mozga, ali ističu i važnost redovne fizičke aktivnosti, održavanja zdrave telesne težine, redovnog sna. Bitni su i dobri međuljudski odnosi sa porodicom, prijateljima, na radnom mestu.
