Rak nadbubrežne žlezde je retka vrsta maligne bolesti koja počinje u jednoj ili obe male trouglaste žlezde (nadbubrežne žlezde), koje se nalaze na vrhu bubrega. Nadbubrežne žlezde proizvode hormone koji su zaduženi za različite funkcije gotovo svih organa i tkiva u telu.
Kod koga se najčešće javlja rak nadbubrežne žlezde
Ovaj rak može se javiti u bilo kom uzrastu, ali najčešće pogađa decu mlađu od 5 godina i odrasle u četrdesetim i pedesetim godinama života. Većina izraslina koje se formiraju u nadbubrežnim žlezdama su nekancerogene (benigne). Benigni tumori, poput adenoma ili feohromocitoma, takođe mogu nastati u ovim žlezdama.
Ako se otkrije u ranoj fazi, postoji mogućnost izlečenja, navode stručnjaci Mayo Clinic. Međutim, ako se proširi na druge delove tela, šanse za izlečenje se smanjuju. Protokolarni tretmani mogu pomoći u usporavanju napredovanja bolesti ili njenog recidiva.
Simptomi i znaci: Kako prepoznati da je možda uzrok promena u zdravstvenom stanju ovaj malignitet
Znakovi i simptomi raka nadbubrežne žlezde mogu da budu i:
- dobijanje na težini
- slabost mišića
- roze ili ljubičaste strije na koži
- hormonske promene kod žena, koje mogu uzrokovati prekomernu maljavost na licu, opadanje kose i neredovne menstruacije
- hormonske promene kod muškaraca, koje mogu dovesti do povećanja grudi i smanjenja testisa
- mučnina
- povraćanje
- nadutost stomaka
- bol u leđima
- groznica
- gubitak apetita
- nenamerni gubitak težine.
Zašto se javlja rak nabubrežne žlezde?
Nije jasno šta tačno uzrokuje rak nadbubrežne žlezde, ali naučnici znaju da nastaje kada dođe do promena (mutacija) u DNK ćelije nadbubrežne žlezde. DNK ćelije sadrži uputstva koja određuju njenu funkciju. Mutacije mogu uzrokovati nekontrolisano umnožavanje ćelija i njihovu dugovečnost, iako bi i zdrave ćelije trebalo da u prirodnom procesu odumiru. Kao rezultat, abnormalne ćelije se nakupljaju i formiraju tumor. Tumorske ćelije uvek se mogu proširiti (metastazirati) na druge delove tela.
Rak nadbubrežne žlezde se češće javlja kod osoba sa naslednim sindromima koji povećavaju rizik od određenih vrsta raka. Ti sindromi uključuju:
- Bekvit-Videmann sindrom (Beckwith-Wiedemann syndrome)
- Karni kompleks (Carney complex)
- Li-Fraumeni sindrom (Li-Fraumeni syndrome)
- Linčov sindrom (Lynch syndrome)
- Multiplu endokrinu neoplaziju tipa 1 (MEN 1).
Kako se leči rak nadbubrežne žlezde
Lečenje raka nadbubrežne žlezde zavisi od stadijuma bolesti, veličine tumora i toga da li postoje metastaze. Glavne metode lečenja su:
- Hirurško uklanjanje (adrenalektomija)
Hirurgija je primarni način lečenja ako se rak nalazi samo u nadbubrežnoj žlezdi, sa ciljem potpunog uklanjanja tumora i zahvaćene žlezde.Ukoliko se proširio na okolna tkiva, može biti neophodno uklanjanje i tih organa.
- Medikamentozna terapija
Hemoterapija se koristi kada se rak proširio i ne može da se hirurški ukloni. Ciljana terapija podrazumeva lekove koji deluju na specifične mutacije u ćelijama raka. Mitotan je jedan od specijalizovanih lekova koji smanjuje proizvodnju hormona i može pomoći u uništavanju ćelija raka.
- Zračna (radio) terapija
Propisuje se pacijentima kod kojih je nemoguće potpuno ukloniti rak hirurškom intervencijom. Takođe, uobičajena je upotreba za smanjenje simptoma kod uznapredovalih stadijuma.
- Hormonska terapija
Ako se zbog raka produkuje previše hormona, koriste se lekovi koji suprimiraju aktivnost žlezda, pomažu u regulaciji nivoa i ublažavanju simptoma.
Kontrola i praćenje
Ne samo za ovaj malignitet karakteristično je da se i posle uspešnog lečenja može javiti recidiv. Zbog toga su redovne kontrole neophodne. Potrebno je pratiti nivoe hormona i redovno se podvrgavati kontrolnim skenerima kako bi se na vreme otkrio mogući povratak bolesti.
Lečenje bi trebalo zasnivati na individualnom pristupu svakom pacijentu, uz multidisciplinarni pristup lečenju.
