Šta se dešava sa našim umom i telom kada jedemo samo jedan obrok dnevno

Dijeta jedan obrok dnevno (OMAD) ekstremni je povremeni post. Povremeni post podrazumeva ograničavanje vremena kada jedemo, obično da bismo sagoreli više masti i izgubili težinu. Ljudi koji se pridržavaju OMAD dijete poste 23 sata, a zatim unose sve svoje dnevne kalorije i hranljive materije u jednom obroku tokom preostalog sata. Iako mnogi ljudi gube na težini dok su na OMAD dijeti, ona može imati negativan uticaj na um i telo.

Uticaj na naš um i telo

Dugi periodi posta mogu značajno oštetiti i um i telo, što otežava održavanje dnevne rutine i opšteg blagostanja. Kada duže vreme ne jedemo, možemo doživeti:

• primetan pad nivoa energije, što može otežati da ostanemo aktivni i redovno vežbamo
• nemogućnost koncentracije, što otežava fokusiranje na zadatke, zadržavanje informacija i postizanje najboljih rezultata na poslu, u školi ili drugim obavezama
• glavobolje i vrtoglavicu, koji mogu uticati na našu sposobnost vožnje ili čak hodanja
• nenormalan pad nivoa šećera u krvi, što može izazvati drhtavicu

Postoje neki dokazi da povremeni post, uključujući OMAD dijetu, može pomoći da izgubite težinu i sagorite masti brže nego samo ograničavanje kalorija. Takođe se pokazalo da poboljšava određene biomarkere kod ljudi sa zdravstvenim stanjima kao što je insulinska rezistencija.

Svako ko razmišlja o OMAD dijeti, obavezno prethodno mora da razgovara sa lekarom.

Zašto većina ljudi treba da izbegava OMAD dijetu

Uprkos njenim potencijalnim prednostima, OMAD dijetu većina ljudi izuzetno teško uspeva da održi. Najočiglednije je da post od 23 sata u kontinuitetu može smanjiti nivo energije i otežati fokusiranje na bilo šta osim na glad. Takođe može dovesti do neželjenih efekata kao što su:

• nesvestica
• umor
• glavobolja
• hipoglikemija (nizak nivo šećera u krvi)
• nesanica
• vrtoglavica
• mučnina
• slabost

Ekstremni povremeni post, kao što je OMAD, može povećati zdravstvene rizike kod ljudi sa osnovnim stanjima, kao što su bolesti srca.

Jedno istraživanje iz 2024. pokazalo je da su ljudi koji su pratili vremenski ograničen način ishrane imali 91 odsto veću verovatnoću da umru od kardiovaskularnih bolesti, za razliku od onih koji su sledili standardni raspored ishrane. Rizik je bio posebno povećan za osobe sa karcinomom.

Ljudi sa oboljenjem bubrega i dijabetesom takođe mogu imati potencijalne komplikacije, jer povremeni post može opteretiti bubrege.

Šta kažu stručnjaci kada treba da jedemo

Tehnički ne postoji dogovoreno vreme kada je „najbolje” postiti na OMAD dijeti. Obično ljudi biraju raspored koji odgovara njihovoj dnevnoj rutini. 

Međutim, neki stručnjaci preporučuju da se doručkuje i da se posti kasnije tokom dana. To je zato što konzumiranje velikih obroka neposredno pre spavanja može da poveća nivo glukoze u krvi tokom noći, a doručak može pomoći u kontroli šećera u krvi.

Kako odlučiti da li je jedan obrok dnevno pravi za vas

Najbolji način da odlučite da li OMAD dijeta – ili bilo koji oblik povremenog posta ili druge promene u vašem obrascu ishrane – jeste da se konsultujete sa lekarom, kao što je registrovani dijetetičar ili registrovani dijetetičar nutricionista. Oni mogu prilagoditi plan i raspored ishrane u skladu sa vašim potrebama i sklonostima. Oni takođe mogu obaviti fizički pregled, ako je potrebno. Što je najvažnije, oni mogu da pregledaju vašu medicinsku i porodičnu istoriju, uključujući sve lekove koje trenutno uzimate, kako bi vam rekli da li je povremeni post bezbedan i efikasan za vas.

Druge metode povremenog posta

Pored OMAD dijete, drugi popularni oblici povremenog posta su:

• metoda od 16 – 8: posti se 16 sati i jede u okviru od osam sati
• metoda od 18 – 6: posti se 18 sati i jede u okviru od šest sati
• metoda 5 – 2: jede se uobičajeno pet dana u nedelji i posti dva dana
• naizmenični post: post svaki drugi dan, a jede se uobičajeno ostalim danima
• dijeta koja imitira post: jedu se male porcije hrane tokom post