Nokti i promene na njima mogu da ukažu na brzinu kojom starimo, smatra profesor genetike, dr David Sinclair sa Harvard Medical School. Nokti su jasan pokazatelj naše biološke starosti. Nažalost, učestao manikir u ovom slučaju neće biti od pomoći.
Pre koliko ste vremena sekli nokte?
– Brzina rasta vaših noktiju je pokazatelj starenja. Svaki put kada sečem nokte, pokušavam da se setim pre koliko vremena sam ih sekao – kaže dr Sinclair.
Sinclair citira studiju iz 1979. godine koja je ispitivala brzinu rasta noktiju kod 271 osobe tokom nekoliko godina. Ova studija je otkrila da nokti sporije rastu za oko 0,5 odsto godišnje posle 30. godine života.
Na osnovu svega, stručnjaci smatraju da bi brzina rasta noktiju mogla da bude dobar indikator biološke starosti, koja se temelji na funkcionalnom stanju ćelija, tkiva i organa. Što znači da smo biološki mlađi u odnosu na vršnjake, ako je potrebno da češće sečemo nokte. S druge strane, hronološka starost je jednostavno broj godina od datuma rođenja u izvodu iz matične knjige rođenih.
Starenje i nokti
Stručnjaci objašnjavaju da je prirodno da se sa starenjem usporava brzina rasta noktiju, koji mogu da postanu lomljivi ili da poprime žućkastu boju. Međutim, u nekim slučajevima, promene na nokatnoj ploči mogu da budu znak osnovnog zdravstvenog problema.
Beli ili bledi nokti mogu da budu znak anemije, bolesti jetre, srčane insuficijencije ili neuhranjenosti. Žuti nokti mogu da ukažu na gljivičnu infekciju, dijabetes ili bolesti štitne žlezde.
Vertikalne linije na noktima su uobičajeni znak starenja, a promene na noktima u vidu malih izbočenja mogu da budu posledica nedostatka nekog minerala ili vitamina, ili autoimune bolesti kao što je reumatoidni artritis.
Promene na noktima kao znak ozbiljnih bolesti
Ukoliko se nokatna ploča savija prema dole, radi se o batičastim (tubastim) noktima koji mogu da budu prvi znak opasnih bolesti. Ovakvi nokti sreću se kod nekih pacijenata sa cirozom jetre, zapaljenskim crevnim bolestima. Batičasti nokti i batičasti prsti viđaju se i kod osoba koje pate od hronične opstruktivne bolesti pluća, pa čak i karcinoma pluća.
Od čega zavisi brzina rasta noktiju?
Stručnjaci navode da brzina rasta noktiju može da ukaže na biološku starost, ali i napominju da brzina rasta može da zavisi i od godišnjeg doba i posla kojim se bavimo. Lomljivi i slabi nokti mogu da imaju različite uzroke.
Dermatolog dr Mary Stevenson sa NYU Langone napominje da mnogi faktori mogu da budu razlog za lomljive nokte, kao na primer manjak proteina u ishrani. Ukoliko telo ne raspolaže dovoljnim količinama proteina, manje je i keratina. Slične posledice izazivaju i nedovoljne količine vitamina B i minerala gvožđa.
Stevenson dodaje i da pranje ruku, abrazivna sredstva za čišćenje površina, tečnost za pranje suđa, deterdženti mogu da oslabe nokte.
– Nokatnu ploču može da ošteti, takođe, nestručan manikir i dovede do razvoja gljivične infekcije – kaže Stevenson.
Nokti i način ishrane
Pre nekoliko godina objavljeno je istraživanje Univerziteta Severna Karolina koje navodi da ljudima danas nokti rastu 25 odsto brže u odnosu na vreme pre 80 godina. Smatra se da nokti savremenim ljudima rastu u proseku 3,47 milimetra mesečno.
Stručnjaci kažu da je ova pojava posledica bogatijeg načina ishrane u odnosu na ljude iz prošlosti. Savremeni čovek danas unosi veće količine proteina putem mesa, ribe, jaja. Bitan je i uticaj vitamina D, jer naši preci nisu išli na more niti su se sunčali, osim tokom radova na polju.
