Srčani udar je hitno medicinsko stanje i posledica blokade dotoka krvi u srce. Glavni simptom srčanog udara je izuzetno jak bol u grudima, koji se ispoljava osećajem stezanja iza grudne kosti, koje se širi ka levoj ruci, donjoj vilici, stomaku. Lekari upozoravaju da infarkt miokarda (srčani udar) ne mora uvek da počne osećajem bola u grudima. Postoje i atipični simptomi srčanog udara. Stručnjaci kao posebno zabrinjavajući izdvajaju jedan simptom srčanog udara.
Šta je koronarna bolest?
Najviše ljudi na svetu premine od bolesti srca, to jest bolesti koronarnih arterija. Jasno prepoznavanje svih mogućih simptoma može na vreme da spreči ovo hitno medicinsko stanje i da nas sačuva od svih posledica infarkta, kaže kardiolog dr Guruprasad Srinivas, Cardiac Rehab, Northwell Staten Island University Hospital.
Srinivas navodi da je ishemija srca ili koronarna bolest samo u toku 2023. godine usmrtila 13 odsto svetske populacije. Koronarna bolest je posledica smanjenog protoka krvi kroz arterije koje dopremaju krv i kiseonik do srca.
Srčani udar najčešći je u zimu
Lekari navode i da su srčani udari učestaliji tokom zime, posebno ako se na hladnom vazduhu, a bez prethodne pripreme, bavimo fizičkim aktivnostima, čistimo sneg. Kada je telo izloženo hladnoći sužavaju se krvni sudovi, može da dođe do problema sa rastom krvnog pritiska i u najtežem slučaju srčanog udara.
– Bol u grudima, osećaj stezanja, pritiska na levoj strani grudnog koša, bol koji se spušta u levu ruku, osećaj jake težine u centru grudnog koša, najzastupljeniji su simptomi infarkta miokarda. Ipak, postoji dosta pacijenata koji nemaju navedene tegobe, žene i osobe sa dijabetesom češće imaju atipične simptome – kaže dr Guruprasad Srinivas.
Bol u zubima
Srčani udar može da bude praćen bolom u vilici i bolom u zubima.
– U nekim slučajevima pacijent neće imati bol u grudima, već samo nelagodnost koju osećaju u predelu leđa. Moguće je da se žali na zubobolju – objašnjava dr Srinivas.
Kada kod koronarne bolesti dođe do ograničenog protoka krvi ka srcu, nervi koji signaliziraju bol mogu da se upute ka zubima. Bol može da se javi u rukama, leđima, vilici, stomaku. Tegobe se pogoršavaju tokom fizičke aktivnosti, a povlače posle odmora.
Bol u stomaku i mučnina
Ovo je još jedan od neuobičajenih ili atipičnih simptoma srčanog udara. Pacijenti se žale na osećaj pečenja, mučnine, bola u stomaku.
Moguće je da je reč i o gorušici ili uobičajenoj stomačnoj tegobi, ali i da se iza ovih simptoma krije mnogo ozbiljnije stanje. Savet je da dođemo kod lekara, koji će da odredi da li nam je zbog ove tegobe potreban kardiolog ili gastroenterolog.
Jako znojenje
Obilno znojenje koje nije posledica fizičke aktivnosti ili povišene temperature vazduha, ali i osećaj hladnog znoja mogu da ukažu na kardiološke bolesti.
Osećaj neuobičajene iscrpljenosti, pa i posle minimalnog napora ili čak i posle odmora može da bude alarm za postojanje kardiološke bolesti. Prema objašnjenju kardiologa, hladan znoj može da bude posebno sumnjiv. Kod nekih pacijenata simptomi mogu da se jave mesecima ili čak duže pre srčanog udara.
Šta je najopasniji simptom srčanog udara?
Lekari kažu da svaki simptom srčanog udara, pa i onaj najmanji, zahteva posebnu pažnju. Ipak, najopasnija i najzabrinjavajuća tegoba je odsustvo simptoma.
– U mnogim situacijama pacijenti pretrpe srčani udar bez ijednog simptoma – kaže dr Srinivas.
Tiha ishemija srčanog mišića ili tihi srčani udar odlikuje se izuzetno blagim simptomima koje pacijenti ne shvataju ozbiljno. Ovaj srčani udar, bez prisustva infarkta miokarda u anamnezi može se videti na elektrokardiogramu (EKG).
Tiha ishemija miokarda ili tihi srčani udar se definiše kao prisustvo objektivnih dokaza o povredi srca bez ikakvih simptoma. Tiha ishemija miokarda može se otkriti samo putem testova kao što su EKG, stres test ili ehokardiogram, zbog čega su redovni pregledi ključni. Kardiolozi nemu ishemiju miokarda definišu prisustvom objektivno dokazane ishemije koja nije praćena simptomima angine pektoris ili ekvivalenata angine pektoris (poput nedostatka vazduha, mučnine, preznojavanja), a kada postoji bolest koronarnih arterija. Nema simptoma, pacijent može da živi misleći da je zdrava osoba, dok se povećava rizik od naprasne srčane smrti, aritmija, infarkta srca i kongestivne srčane slabosti.
Kako da sprečimo srčani udar?
Dr Srinivas naglašava da je bitno da se na vreme otkriju moguće srčane tegobe ili bolest. Posebno je važno da određeni pacijenti budu svesni mogućnosti tihe ishemije miokarda i da se na vreme leče, kako medikamentima, tako i zdravim životnim navikama.
– Redovne kontrole prema preporuci lekara i zdrav način života mogu u bitnoj meri da spreče razvoj srčanih bolesti – naglašava dr Srinivas.
