Drugi infarkt često je fatalan: Jednostavne navike koje mogu spasiti život

Ukoliko se posle pretrpljenog infarkta pacijent ne pridržava mera sekundarne prevencije, moguće je da bolest deluje na neki drugi koronarni sud i uslovi naknadni srčani udar

U Srbiji infarkt svakog dana dobije oko 60 osoba, posle izlaska iz bolnice glavni cilj pacijenata je da izbegnu mogući naknadni srčani udar. Život u strahu od drugog infarkta realnost je za veliki broj pacijenata, ali stručnjaci smatraju da se najgori ishod može da spreči na nekoliko jednostavnih načina. Infarkt je posledica koronarne bolesti koja može da deluje na bilo koji krvni sud što snabdeva srce hranjivim materijama i kiseonikom.

Kako da sprečimo drugi infarkt?

Preporučujemo

Ukoliko se posle pretrpljenog infarkta pacijent ne pridržava mera sekundarne prevencije, moguće je da bolest deluje na neki drugi koronarni sud i uslovi naknadni srčani udar, koji je nažalost često i fatalan.

Istraživanje objavljeno u časopisu American Heart Association’s napominje nekoliko jednostavnih načina na koje je moguće izbeći naknadni srčani udar. Studija Columbia University’s Vagelos College of Physicians and Surgeons, naglašava da je izbegavanje sedentarnog načina života najbolji način da sprečimo drugi srčani udar.

Fizička aktivnost smanjuje mogućnost od naknadnog srčanog udara

Studija je pratila 609 osoba starih između 21 do 96 godina, koji su potražili hitnu pomoć zbog simptoma srčanog udara. Nakon izlaska iz bolnice oni su nosili na zglobovima aplikaciju koja je pratila njihove pokrete. Ovi pacijenti praćeni su tokom jedne godine.

Ispitanici koji su praktikovali bilo kakvu fizičku aktivnost, svakog dana po 30 minuta, smanjili su za 50 odsto mogućnost od drugog srčanog udara ili teže kardiovaskularne bolesti, tvrdi istraživanje. Uz energičnije vežbe rezultati su bili još bolji, jer je mogućnost od naknadnog infarkta smanjena za  61 odsto. Dobri rezultati zabeleženi su i kod ispitanika koji redovno spavali, navodi vodeći autor studije dr Kit Dijaz sa Univerziteta Kolumbija.

Značaj kvalitetnog sna

Pored odgovarajuće fizičke aktivnosti, mnoge studije navode velike koristi od kvalitetnog spavanja za osobe koje su pretrpele infarkt, dodaje dr Dijaz.

Ranija istraživanja naglašavaju da pacijenti sa neredovnim obrascima spavanja imaju veće količine plaka u arterijama i visok krvni pritisak - dva bitna faktora rizika koja mogu da dovedu do srčanog udara.

Za one koji se pitaju kakva je korist od sna, zato što je i on jedan oblik sedentarne aktivnosti, dr Dijaz naglašava da se tokom sna organizam regeneriše i ubrzava oporavak od nekog oblika upale.

– Tokom dubokog sna, usporen je puls i snižen krvni pritisak i u ovom stanju naš kardiovaskularni sistem se odmora, na taj način se podstiče i oporavak od bolesti –  objašnjava fiziolog dr Rachel Rowe sa University of Colorado.

Dugo sedenje je tiha opasnost i za zdrave ljude

Dugotrajno sedenje loše utiče na celokupno telo, srce, krvne sudove, organe za varenje, mišiće, kosti, leđa. Kardiolog dr Sandip Natan, koji nije učestvovao u ovoj studiji, navodi da je dugotrajno sedenje tiha opasnost i za zdrave osobe.

Dr Natan, ipak, dodaje da ova studija ima jedan ozbiljan nedostatak. Ispitanici su bile osobe koje su potražile hitnu pomoć zbog simptoma infarkta, poput bola u grudima, ali nisu svi zaista i doživeli na kraju srčani udar.

- Sve ovo ipak ne umanjuje značaj istraživanja koja je još jedna potvrda da je odgovarajuća fizička aktivnost izuzetno korisna terapija za kardiovaskularne bolesnike - kaže dr Natan.

Kontroliše šećer, pritisak, holesterol

Doktor dodaje da umerena do intenzivna fizička aktivnost, kontroliše i faktore rizika koji mogu da dovedu do srčanog udara ili teže bolesti srca.

- Na ovaj način se smanjuje nivo šećera u krvi, reguliše se krvni pritisak, vrednost holesterola i triglicerida, gube se suvišni kilogrami i čuva kardiovaskularno zdravlje - naglašava dr Natan.

Kada prekinuti fizičku aktivnost?

Fizičko vežbanje može da bude u nekim slučajevima da bude praćeno određenim tegobama, tada je potrebno prekinuti aktivnost i otići do lekara koji može da na osnovu pregleda i dijagnostike da odredi o čemu se tačno radi. S druge strane, ako nismo fizički aktivni, ne postoji mogućnost da neke tegobe možda uočimo na vreme,  kaže dr Natan.

Život posle infarkta?

Dr Natan upozorava da se pacijenti posle srčanog udara upućuju na rehabilitaciju, tokom koje vežbaju, tokom obično 12 nedelja, pod budnim okom lekara, koji prate njihovo stanje.

- Pacijenti posle pretrpljenog infarkta i izlaska iz bolnice ne mogu da odu baš u teretanu ili fitnes centar, ali velika je korist od stručne kardiološke rehabilitacije - kaže dr Natan.

U periodu posle infarkta u saradnji sa stručnjacima rade se funkcionalne kontrolisane terapeutske vežbe. Obično se počinje sa kratkim laganim šetnjama, koje se postepeno produžavaju. Pacijent dobija uputstva o pravilnoj upotrebi lekova. Potrebno je koliko je moguće savladati i neke tehnike za kontrolu stresa, jačanje mentalnog zdravlja, za kvalitetan život posle infarkta.