Reumatoidni artritis (RA) je, posle osteoartritisa, druga najzastupljenija bolest zglobova na svetu. Smatra se da od njega boluje veliki broj radno sposobnih osoba. Ukoliko se ne leči na vreme i odgovarajućom terapijom, može dovesti do komplikacija i invaliditeta. Najčešće se manifestuje bolom u zglobovima, ali RA je bolest koja oštećuje i vitalne organe, u težim slučajevima povećava rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti.
Imuni sistem greškom napada zdrave ćelije
Reumatoidni artritis je doživotna zapaljenska i autoimuna bolest, što znači da imuni sistem greškom napada sopstvene zdrave ćelije.
– Reumatoidni artritis mnoge osobe smatraju bolešću koja prvenstveno pogađa zglobove na nogama, rukama i stopalima. Međutim, ovo je bolest koja, ako se ne kontroliše, praktično može da ošteti svaki organ – kožu, oči, pluća, srce. Cilj lečenja jeste da spreči ovakve komplikacije, smanji upalu i bol, omogući pacijentima pokretljivost i normalan kvalitet života – kaže reumatolog dr Betty Hsiao sa Yale Medicine.
Lek koji može da dovede do trajnog izlečenja ne postoji
Simptome bola i upale, koji obično odjednom pogađaju više zglobova, nekada je veoma teško kontrolisati. Ipak, moderna medicina postiže veliki napredak kada je reč o načinima lečenja RA. Lek koji može da dovede do trajnog izlečenja još ne postoji, ali stručnjaci reumatolozi u razvijenim zemljama sveta mogu pacijentima da ponude više načina lečenja koj kontrolišu bolest i sprečaju komplikacije.
Pacijentima su dugo kao prva terapijska linija nuđeni lekovi koji modifikuju tok bolesti, antireumatski lekovi (DMARD). Ovi lekovi suzbijaju preaktivno delovanje imunog sistema i usporavaju tok RA.
Sada je moguća primena i novijih DMARD lekova, inhibitora Janus kinaze (JAK), koji ciljaju specifične proteine u telu koji dovode do upale i dalje do bolesti. U pitanju su oralni lekovi koji efikasno štite telo od daljih komplikacija. Inhibitori Janus kinaze su novija grupa lekova, uporediva sa biološkim antireumatskim lekovima koji modifikuju tok bolesti (bDMARD), a koji se primenjuju supkutano ili intravenozno.
Terapija je individualna
Za svakog pacijenta ponaosob traži se najbolja terapija, savetuju se i drugi pristupi koji mogu da omoguće pacijentu život bez bola i daljih oštećenja zglobova. Američki koledž za reumatologiju (The American College of Rheumatology) je 2022. godine osmislio prvi set smernica za sveobuhvatno lečenje reumatoidnog artritisa koji obuhvata fizičku aktivnost, rehabilitaciju, način ishrane i farmakološku terapiju. Na osnovu ovih smernica pacijentima se savetuje odgovarajuća i redovna fizička aktivnost i uslovno drugi oblici lečenja, uključujući i fizikalnu terapiju.
Kako reumatoidni artritis utiče na telo?
Zdrav imuni sistem brani telo od bakterija i virusa koje mogu da izazovu bolesti. Kod osoba sa reumatoidnim artritisom, imuni sistem pogrešno napada zglobove i uzrokuje upalu koja može da ošteti i druge organe. U samom početku, RA najčešće napada male zglobove prstiju na rukama i nogama, stopala, a kasnije i veće zglobove kao što su ramena ili kolena.
Pacijenti se uglavnom žale na bol u zglobovima i kostima, dolazi do oticanja i krutosti zglobova, a na kraju i do gubitka funkcije i deformacije.
– Ukoliko dođe do bola i otoka zglobova, posebno produžene ukočenosti u jutarnjim satima ili posle perioda fizičke neaktivnosti, ali i osećaja umora, povišene telesne temperature, preporuka je da se javite lekaru u primarnoj zdravstvenoj zaštiti koji vas, ako je potrebno, može dalje uputiti kod reumatologa – kaže dr Hsiao.
Dijagnostika
Ne postoji jedan test na osnovu kojeg se može dijagnostikovati RA. Bolest se otkriva laboratorijskim analizama krvi, urina, tečnosti iz zgloba (sinovijalne tečnosti). Analize krvi mogu da ukažu na povišene inflamatorne markere, kao što su povišena brzina sedimentacije i viši nivoi C-reaktivnog proteina. Primenjuju se i imidžing metode poput rendgena, kompjuterizovane tomografije (CT), a po potrebi i magnetna rezonanca. Bitno je da se bolest na vreme otkrije i da što pre počne lečenje.
Reumatoidni artritis je bolest koja pogađa sve osobe, ali stručnjaci su otkrili nekoliko faktora koji mogu da povećaju rizik od razvoja RA. Žene imaju dva do tri puta veću verovatnoću da razviju reumatoidni artritis nego muškarci. RA ima donekle i naslednu osnovu. Pušenje i određena genetska sklonost mogu da dovedu do razvoja bolesti. RA najčešće pogađa osobe između 30 i 60 godina, a češći je kod gojaznih osoba i ljudi sa parodontozom.
Koji je lek zlatni standard?
Lečenje kod većine pacijenata počinje konvencionalnim lekovima DMARD.
– Metotreksat je zlatni standard i lek s kojim počinje lečenje. Ovaj lek je dugo u upotrebi kao prva terapijska linija, sa potvrđenom bezbednošću i efikasnošću kod mnogih pacijenata. Uzima se jednom nedeljno u oralnom ili injekcionom obliku kao samostalna terapija, ili u kombinaciji sa drugim DMARD lekovima – kaže Hsiao.
Ipak, DMARD lekovi deluju imunosupresivno, što znači da suzbijaju preaktivan imuni sistem domaćina. Ovi lekovi deluju na samu bolest, ali u isto vreme telo postaje sklonije razvoju drugih infekcija. Reumatolog može da predloži pauzu od leka ako se pacijent razboli od gripa ili prehlade. Pored DMARD lekova, reumatolozi mogu da propišu pacijentima i kortikosteroide i nesteroidne antiinflamatorne lekove koji smanjuju upalu i bolove. Za razliku od DMARD, nesteroidni antiinflamatorni lekovi ne mogu da uspore tok bolesti.
Šta ako početne opcije lečenja ne pomognu pacijentu?
Ukoliko tradicionalni DMARD lekovi nisu efikasni, moguća je primena bioloških lekova ili ciljanih sintetskih antireumatskih lekova (tsDMARD) koji modifikuju tok bolesti, uključujući i JAK inhibitore, a koji ciljaju određene delove imunog sistema. Najčešći neželjeni efekti bioloških DMARD i tsDMARD su povećan rizik od infekcija.
Ukoliko se biološki lekovi primaju injekciono, može doći do infekcije na mestu primene. Pacijentima se savetuju redovne kontrole krvne slike kako bi se na vreme sprečile moguće bolesti krvi ili jetre.
– Dešava se da sve početne opcije lečenja budu nedovoljno efikasne. U takvim situacijama moramo da razmišljamo o sledećem koraku i da imamo dobru saradnju sa pacijentom. Terapija je individualna. Moguće je da nekim osobama više pomogne terapija koja ne košta mnogo, a lakše se primenjuje i nije opterećena neželjenim reakcijama. S pacijentima razgovaramo i o nefarmakološkim merama lečenja koje mogu da budu od velike koristi – objašnjava dr Hsiao.
Kako se još leči reumatoidni artritis?
Zdrav način života jedna je od ključnih tačaka za bolju kontrolu bolesti. Američki koledž za reumatologiju preporučuje vežbe fleksibilnosti, vežbe jačanja, aerobne vežbe (kao što su hodanje i vožnja bicikla), i vežbe za osvešćivanje kontrole pokreta (joga i tai či). Lekari kažu da je potrebna i dobra saradnja više stručnjaka različitih specijalnosti.
– Oslanjamo se na kolege fizikalne i radne terapeute, koji pomažu pacijentima da pronađu odgovarajući set vežbi – ističe dr Hsiao.
Zdrav način ishrane, uključujući integralne žitarice, povrće, voće, orahe i semenke, može da obezbedi pacijentima bolji kvalitet života.
– Psihosocijalne intervencije i načini kontrole svakodnevnog stresa su takođe važni. Bitna je dobra saradnja pacijenta sa porodicom i prijateljima. Kontrola stresa je ključna i može da ima bitnu ulogu u lečenju autoimunih bolesti – navodi dr Hsiao.
