Samo pola sata šetnje u prirodi pomoći će vam da se opustite Foto: Shutterstock
Pandemija koronavirusa je izmenila život kakav smo poznavali. Ove promene mogu nam teško pasti, ali postoje „trikovi“ kojima se možete poslužiti kako biste tokom ove faze ostali mentalno i fizički zdravi.
Izađite napolje
Kao prvo, pokušajte da izađete napolje. Sunce vam može poboljšati raspoloženje, a vreme provedeno na otvorenom donosi brojne pogodnosti za zdravlje. Jedna studija pokazuje da boravak u prirodi, u zelenom okruženju smanjuje mogućnost za razvijanje depresije i visokog krvnog pritiska. Naravno, držite se na najmanje dva metra razdaljine od ljudi sa kojima ne živite.
Napravite više od 5.000 koraka dnevno
Pokušajte da napravite više od 5.000 koraka svakog dana, kako biste smanjili rizik od problema povezanih sa neaktivnim životnim stilom. Više se krećite po kući da biste dodali korake svakodnevnoj rutini, bilo da koračate dok ste na telefonu ili marširate u mestu dok gledate televiziju.
Budite aktivni tokom celog dana
Čak i ako dan započinjete jutarnjim trčanjem, nije zdravo njegov ostatak provesti sedeći. Ako dosta vremena provodite za računarom, podesite alarm kako bi vas podsetio da ustanete i malo se krećete na svakih sat vremena. Pokušajte da deo vremena koje inače provodite sedeći, zamenite stajanjem. Isplanirajte kratke pauze za šetnju, igranje sa decom ili kućnim ljubimcima ili za vežbanje uz video.
Javite se prijateljima i rodbini telefonom ili porukom
Važno je da ostanete povezani sa prijateljima, porodicom i komšijama čak i dok držite socijalnu distancu. Pošaljite SMS sa smešnim mimom, pozovite svoje najmilije, pošaljite poruku podrške ili započnite grupni video poziv. Ova mala dela mogu „da podignu“ druge i da poprave vaše raspoloženje. Istraživanje pokazuje da socijalna interakcija podiže samopoštovanje, smanjuje anksioznost i pomaže u održavanju emocija.
Ograničite vesti i vreme provedeno na društvenim mrežama
Ako ste primetili da ste nervozniji nakon što pročitate gomilu vesti ili izlistate društvene mreže, postavite sebi ograničenja. Predlog je da informisanje svedete samo na jedan izvor – onaj kojem najviše verujete, a vesti pročitate samo jednom dnevno. Izaberite određene dane i termine za posetu društvenim mrežama, a obrišete aplikacije sa telefona u drugo vreme. Ako vam teško pada da se sopstvenog pravila striktno pridržavate, možete da zamolite člana porodice ili prijatelja da vam u tome pomogne.
Odvojite vreme za opuštanje
U pauzama od svakodnevnih obaveza koje vam stvaraju anksioznost, odvojite vremena za aktivnosti koje vam pomažu da se opustite. Probajte dugo kupanje ili tuširanje, vratite praznična svetla, popijte čaj popodne… Uvedite u praksu večernji ritual koji će vam pomoći da se opustite – zapalite mirisnu sveću i slušajte muziku. Mirisi poput lavande, sandalovine i bergamota mogu da pomognu da se umirite. Jedino, ne zaboravite da ugasite plamen pre odlaska na spavanje.
Pružajte i primajte pomoć
Ne bojte se da zatražite ono što vam treba, bilo da se radi o namirnicama ili šačici razgovora. Ako ne znate kome da se obratite, okrenite se grupi prijatelja na društvenim mrežama. Zauzvrat, potražite načine na koje možete brinuti o drugima. Donirajte hranu, pošaljite paket nege prijatelju ili pitajte starije komšije da li im treba nešto pre nego što krenete u prodavnicu. Kada pomažete drugima, i sami se osećate bolje.
Probajte sve mislite ili već znate da vas opušta Foto: Shutterstock
Probajte nešto novo
Ako uopšte postoji svetla strana otkazivanja svih događaja, možda je to šansa da isprobate novi hobi kod kuće. Postoji mnoštvo onlajn video sadržaja i veb sajtova koji vam mogu pomoći da naučite ponešto iz različitih oblasti, od umetnosti i baštovanstva, do astronomije i programiranja. Nova interesovanja da vam pomognu da izbegnete bespotrebnu brigu, a istraživanja pokazuju da se bavljenje hobijima dobro odražava na zdravlje.
Postavljanje ciljeva
Postavljanje ciljeva pomaže da ostanete fokusirani i i daje vam jasniju svrhu tokom ovog vremena, punog nesigurnosti. Ne budite suviše kruti u tome, već postavite ciljeve koji su vam nadohvat ruke i razmislite o tome šta možete da radite svake nedelje ili svakog dana dok idete ka njihovoj realizaciji. Preoblikujte one ciljeve koje ste odavno postavili, pa oni više nemaju smisla, ili postavite nove. Ono što se planirali ranije, a sada nije lako izvodljivo, jednostavno ostavite po strani.
Ne budite prestrogi prema sebi
Ovo možda nije najproduktivnija faza u vašem životu, i to je uredu. Ne morate svakodnevno da kuvate „fensi“ obroke, započinjete nove radne projekte ili osmišljavate kreativne aktivnosti za svoju decu. Dajte sebi oduška i usredsredite se na ono najvažnije, poput očuvanja vašeg, i zdravlja vaše porodice.
Počnite da vodite dnevnik
Počnite da pišete i o svojim osećanjima i onome što se dešava. Studija je pokazala da su ljudi koji su to činili mogli bolje da uvide pozitivnu stranu stresnog događaja, od onih koji su pisali samo o svojim osećanjima. Takođe biste mogli jednostavno da beležite činjenice koje prikazuju kako život trenutno izgleda, ili da vodite dnevnik zahvalnosti koji vam može pomoći da sebi podignete raspoloženje.
Pazite na nezdrave obrasce
Obratite pažnju na sve promene sopstvenih navika. Da li pijete više? Da li ste prestali da pušite pre nekoliko godina, a ponovo zatekli sebe kako posežete za cigaretom? Da li stres izražavate ljutitim ispadima? Ako primetite bilo kakve štetne obrasce, preduzmite korake kako biste se vratili na zdrav put. Na primer, ako za to postoji potreba, obratite se grupi za podršku, a ako ste pre pandemije posećivali terapeuta, zakažite sastanak, može da bude i onlajn.
Posmatrajte širu sliku
Iako ste trenutno možda razdvojeni od drugih, niste sami. Ovaj novi korona virus je poremetio živote ljudi širom planete. Imajte na umu da vaši prijatelji, kolege i milioni stranaca prolaze kroz isto što i vi. Pokušajte da budete tolerantniji ako primetite da neko nije sav svoj. Svi smo u ovome zajedno.
