Čelije raka hibernacijom se bore protiv hemoterapije Foto: Shutterstock
Drevni evolutivni mehanizam preživljavanja, kada se sve usporava i „odmara“ baš kao što izgleda proces hibernacije medveda tokom zime, ćelije raka (karcinom, cancer) usvojile su kao „model ponašanja“ kako bi preživele surovo okruženje stvoreno hemoterapijom ili drugim ciljanim agensima. U istraživanju objavljenom 7. januara 2021. u časopisu Cell, naučnica Centra za karcinom Princess Margaret dr Catherine O’Brien i njen tim otkrili su da sve ćelije karcinoma, a ne samo njihova podgrupa, kad su pod pretnjom, imaju sposobnost prelaska u „stanje zaštite“ gde se „odmaraju“ dok se pretnja, odnosno hemoterapija ne završi.
Čak i nakon najuspešnijeg lečenja raka, lekari su suzdržani da koriste reč „izlečen“. Različite vrste karcinoma imaju različite stope recidiva i mnogi mogu da miruju, čak i godinama, pre nego što se ponovo pojave. Kako ćelije raka godinama uspevaju da miruju i skrivaju se, za onkologe je to još uvek misterija. Ciljano istraživanje otkrilo je, na primer, da različite vrste ćelija karcinoma potencijalno koriste razne metode zaštite, od skrivanja u masnom tkivu do postizanja nove ravnoteže sa imunološkim sistemom. Jedna studija je čak otkrila da lekovi koji se koriste za lečenje raka dojke mogu direktno da izazovu mirovanje u nekim ćelijama karcinoma.
Najnovija studija donosi ubedljiva saznanja da sve ćelije karcinoma mogu da imaju sposobnost ulaska u stanje mirovanja kao mehanizam preživljavanja kako bi izbegle uništavanje hemoterapijom. A mehanizam koji ove ćelije raka primenjuju podseća na proces hibernacije koji koriste životinje poput medveda, dok je u zimskom snu.
– Tumor deluje kao samostalan organizam. Sposoban je da pređe u stanje sporog deljenja, čuvajući tako energiju kako bi mogao da preživi – objašnjava dr O’Brien podsećajući na primere životinja koje ulaze u stanje mirovanja, hibernacije kako bi izdrži surove uslove spoljnog sveta. I, kako kaže, čini joj se, da su ćelije karcinoma lukavo prihvatile ovo isto stanje u svrhu opstanka. Više od 100 sisara, od medveda do miša, ima sposobnost da se podvrgne embrionalnoj diapauzi. Smatra se da mehanizam pokreću nepovoljni uslovi okoline, zbog čega organizam u suštini zaustavlja razvoj embriona sve dok uslovi ne postanu povoljniji za opstanak. Ključna karakteristika embrionalne diapauze je ćelijski proces koji se naziva autofagija (metabolički proces obnavljanja organizma). Novo istraživanje otkrilo je da ćelije karcinoma koriste isti mehanizam autofagije kako bi ušle u stanje mirovanja i izbegle uništavanje hemoterapijom. Kada je autofagija inhibirana (zaustavljena) istraživači su otkrili da ćelije karcinoma nisu mogle da uđu u hibernaciju i da su efikasno ubijene hemoterapijom.
Dr Aaron Schimmer Aaron Schimmer, naučnik i direktor Centra za rak Princess Margaret, opisuje ovaj mehanizam sličnim načinu na koji životinje zimi hiberniraju. Takođe, naglašava da ovaj mehanizam nudi odlična uvid u to zašto neki ljudi ne reaguju dobro na hemoterapiju.
– Nikada zapravo nismo znali da su ćelije raka poput medveda u hibernaciji. Ova studija takođe nam govori kako da ciljamo ove „uspavane“ ćelije raka kako ne bi hibernirale, probudile se, i kasnije se neočekivano vratile – navodi dr Schimmer. Ove hibernirajuće ćelije karcinoma studija naziva „upornim osobama tolerantnim na lekove“ (DTP), a model koji su proizveli istraživači pokazuje da sve ćelije karcinoma mogu da postanu DTP. Dr Catherine O’Brien kaže da ovaj novi uvid u to kako ćelije karcinoma izbegavaju smrt zbog hemoterapije ukazuje na nove, uzbudljive potencijalne tretmane raka, dizajnirane da spreče ovaj mehanizam sličan hibernaciji.
– Ovo nam daje jedinstvenu terapijsku priliku. Moramo ciljati ćelije raka dok su u ovom sporom ciklusu, odnosno ranjivom stanju, pre nego što steknu genetske mutacije koje pokreću rezistenciju na lekove. To je nov način da razmišljamo o otpornosti na hemoterapiju i kako je prevazići – objasnila je dr Catherine O’Brien.