Trans masne kiseline su veoma nezdrave Foto: Shutterstock
Postoje dve vrste masnog tkiva koje se gomila oko struka. Prvo je potkožno, manje opasno i lakše se topi vežbama i dijetom, pa je uklanjanje važno i za izgled i za zdravlje, ali ipak ne kao uklanjanje druge vrste masnog tkiva – visceralnog. To drugo masno tkivo oblaže jetru i organe u trbuhu, taloži se od nezdrave hrane i manjka fizičke aktivnosti, a opasnija je jer predstavlja faktor rizika za neka stanja i bolesti poput metaboličkog sindroma, visokog krvnog pritiska, dijabetesa tip 2, kardiovaskularnih bolesti, pa čak i tumora debelog creva i dojke kod žena.
Predstavljamo koje su to nezdrave navike zbog kojih dobijamo salo oko struka.
Loše masnoće
Masti su neizostavan deo pravilne ishrane i očuvanja zdravlja, ali važno je razlikovati koje su „dobre“ a koje „loše“.
Nezasićene masne kiseline, u koje spadaju omega 3 i omega 6 masne kiseline, važne su za zdravlje. Sadrže brojne antioksidante koji uništavaju slobodne radikale u organizmu nastale kao nus produkt metaboličkih procesa. Dalje, dokazano je da smanjuju nivo lošeg holesterola u krvi, što pomaže kod smanjenja rizika od srčanih oboljenja. Važne su i za ispravan rad imunog sistema, mozga i srca, a nekoliko istraživanja je ukazalo da pomažu da se potroši salo oko struka.
Za razliku od njih, trans masti ili trans masne kiseline su veoma nezdrave, a često se koriste da bi se produžio rok trajanja pakovane hrane.
Trans masnih kiselina ima u velikoj količini u, primera radi, pomfritu, čipsu, prženoj hrani, imitacijama sira i margarinima. Ispostavlja se da su one jedan od glavnih krivaca za salo na stomaku.
Kao i šećeri, trans masti izazivaju probleme sa srcem i krvnim sudovima, plus predstavljaju i rizik za maligna oboljenja i dijabetes tip 2.
Previše proteina u ishrani
Ako ste na režimu ishrane koji podrazumeva da se daje prednost proteinima, vi ste uglavnom zadovoljni jer ste siti, jedete ređe, pa samim tim i unosite manje kalorija. Međutim, druga strana toga je što nizak unos proteina na duže staze može prouzrokovati dobijanje sala na stomaku, što je dokazano u nekoliko istraživanja.
Isti je slučaj i ako slabije unosite biljna vlakna, koja su neprocenjiva za zdravlje prvenstveno organa za varenje, potom i celokupnog organizma.
Vlakna vam takođe pružaju osećaj sitosti i stabilizuju hormone gladi, pa unosite manje kalorija na dnevnom nivou. Istraživanja pokazuju da, što ih više unosite, abdonimalnog sala ima manje, i obrnuto.
Svaka fizička aktivnost bolja je od neaktivnosti Foto: Shutterstock
Sedenje
Stalno sedenje je jedno od glavnih faktora rizika za nastanak mnogih oboljenja. Ljudi su generalno manje aktivni tokom poslednjih nekoliko decenija, što verovatno i igra ulogu u povećanju stope gojaznosti, uključujući i abdominalnu gojaznost.
Zato treba napomenuti da je svaka fizička aktivnost bolja od neaktivnosti, čak i obična šetnja može da spreči taloženje sala na stomaku.
Istraživanja su pokazala da svaka vrsta i intenzitet vežbanja sprečavaju nakupljanje masti na stomaku, a da intenzivnije vežbe dovode do bržeg razlaganja masti. Preporuka je da se krene lagano, pa da se vremenom pojačava intenzitet vežbi.
Alkohol
Istraživanjima dokazuju da alkohol suzbija sagorevanje sala i da se višak kalorija iz alkohola delimično čuva u salu na stomaku – odatle i izraz pivski stomak. Takođe je dokazano da muškarci koji su konzumirali više od tri pića dnevno imaju 80% više šanse da dobiju salo na stomaku od onih koji su konzumirali manje alkohola.
Pored toga, alkohol može da prouzrokuje i druge zdravstvene teškoće, poput upalnih procesa i problema s jetrom, ali kad se konzumira u umerenim količinama, naročito crveno vino, može i da smanji rizik od srčanih i moždanih udara.
Menopauza
Hormonske promene u menopauzi prouzrokuju i promenu kada se mesto skladištenja sala sa bokova i butina pomeri na struk, što stvara visceralno salo na stomaku. Reč je o uobičajenoj pojava koja ima veze sa lučenjem hormona estrogena.
Naime, estrogen u pubertetu signalizira telu da počne da čuva salo na bokovima i butinama radi pripreme za moguću trudnoću. Ovo potkožno salo nije štetno, iako ga je u nekim slučajevima veoma teško skinuti. S druge strane, u menopauzi, koja se dešava godinu dana pošto žena dobije poslednju menstruaciju, nivo estrogena kod žena dramatično padne, pa se salo uskladišti na stomaku umesto na bokovima i butinama.
Ipak, neke žene dobiju više sala na stomaku od drugih, pa primete promenu na telu, koje od oblika peščanog sata prelazi u oblik jabuke. To delimično može biti posledica genetike, ali i godina kada je počela menopauza. Istraživanje je, naime, pokazalo da žene koje uđu u menopauzu u mlađim godinama dobiju manje abdominalnog sala.
Poremećena crevna flora
U našim crevima živi na stotine bakterija. One dobre pomažu proces varenja, one loše uzrokuju probleme. Sve zajedno su poznate pod nazivom crevna flora ili mikrobiota, čije je očuvanje važno za održavanje zdravog imunog sistema i izbegavanje bolesti.
Kada je na snazi prirodni balans dobrih i loših bakterija, naročito bakterije Firmicutes, to utiče na promenu količine kalorija koje se apsorbuju iz hrane pa se pokazala su istraživanja, javlja abdominalna gojaznost.
Disbalans bakterija u crevnoj flori ujedno povećava rizik od dobijanja dijabetesa tip 2, kao i tumora debelog creva.
Poremećaji sna mogu dovesti do gojenja Foto: Shutterstock
Povišen hormon stresa
Kortizol je hormon važan za život koji proizvode nadbubrežne žlezde, a poznat je i kao hormon stresa jer pomaže telu da odgovori na stres. Nažalost, kada se proizvodi previše, može da dovede do gojenja, naročito u predelu abdomena jer kod mnogih ljudi izaziva prejedanje.
Zanimljivo je da istraživanjima pokazuju kako žene koje imaju širi obim struka u odnosu na obim bokova luče više kortizola kada su pod stresom.
I geni mogu da budu krivi
Geni imaju i te kako veliku ulogu u tome da li ste skloni gojaznosti ili ne, kao i da li će vam se salo najviše taložiti na abdomenu. Ovo obuhvata gene receptore koji regulišu kortizon i gene koji su receptori leptina, koji reguliše unos kalorija i težinu.
S tim u vezi, naučnici su 2014. godine identifikovali tri nova gena povezana sa povećanim obimom struka od obima bokova i abdominalnom gojaznošću, uključujući dva koja su pronađena samo kod žena.
Nedovoljno sna
Poznato je da je kvalitetan san od ključne je važnosti za zdravlje, a mnoge studije su takođe dovele u vezu nedovoljno sna sa gojenjem, što može uključiti i dobijanje abdominalnog sala.
Jedna velika studija pratila je više od 68.000 žena tokom 16 godina, a one koje su spavale 5 ili manje sati noću, u trećinislučajeva imale su više šanse da dobiju 15kg od onih koje su spavale najmanje 7 sati.
Poremećaji sna mogu takođe dovesti do gojenja. Jedan od najčešćih poremećaja, apnea (prekid disanja tokom spavanja), predstavlja stanje u kojem disanje prestaje u više navrata tokom noći zbog mekog tkiva u grlu koje blokira put vazduha, a istraživanja pokazuju da su gojazni muškarci, koji su imali prekid disanja tokom sna, imali više abdominalnog sala od gojaznih muškaraca bez tog poremećaja.
Mnogi različiti faktori utiču na dobijanje viška sala na stomaku. Na neke njih, kao što su promene u hormonima u menopauzi, ne možete da utičete, ali ima i faktora koje možete da kontrolišete. Zdravi izbori hrane koju jedete i koju izbegavate, koliko vežbate i kako upravljate stresom, mogu vam pomoći da izgubite salo oko struka.
(Healthline.com)
