Bol u leđima je svakodnevna tegoba za oko 80 odsto građana savremenog sveta. Problem je često hronične prirode, bez kraja na vidiku, a dodatna teškoća je činjenica da je bol u leđima sve prisutniji i u mlađem životnom dobu, uglavnom zbog veoma ograničene fizičke aktivnosti. Neprijatni simptomi su i posledica povreda, diskus hernije, artritisa, lošeg držanja, gojaznosti, genetike, pa čak i stresa. Neurohirurg dr Meghan E. Murphy sa Mayo Clinic kaže da bol u pojedinim slučajevima može dobro da kontroliše na 3 načina.
Održavajte idealnu telesnu težinu
Dodatni kilogrami u bitnoj meri mogu da opterete donji deo leđa i izazovu bol.
– Prekomerna težina je stres za sve zglobove i kičmu – objašnjava dr Murphy.
Bol u leđima je vodeći uzrok bolovanja i značajno utiče na opšte zdravlje. Svaka četvrta osoba koja pati od bola u leđima takođe se žali na lošu fizičku kondiciju.
Jačajte stomačne mišiće
Kada su jači stomačni mišići i kičma trpi manje opterećenje. Na ovaj način se poboljšava fleksibilnost, a sve zajedno sa zdravom telesnom težinom sprečava nastanak bola u leđima, kaže dr Murphy.
– U zavisnosti od prirode bola, prilagodite fizičku aktivnost. Slušajte svoje telo, jer ga vi najbolje poznajete. Ipak, ako nema poboljšanja, već je bol iz dana u dan sve veći, obratite se zdravstvenom radniku – navodi dr Murphy.
Budite aktivni
Redovna fizička aktivnost je osnova dobrog fizičkog i psihičkog zdravlja, podseća dr Murphy.
Učesnici studije iz 2024. godine koji su 5 dana nedeljno šetali po 30 minuta manje su se žalili na bol u leđima.
Dr Murphy napominje da je mirovanje kao način kontrole veliki mit koji prati bol u leđima.
– Ukoliko je bol posledica kompresije nerva, problema sa diskom ili degeneracije zglobova, fizička neaktivnost može da pogorša osećaj bola, oslabi fizičku kondiciju i oteža pokretljivost – objašnjava doktor.
Dr Murphy zato savetuje da prilagodimo fizičku aktivnost trenutnom zdravstvenom stanju, a ne da je u potpunosti zanemarimo. Preporuka su vežbe sa niskim intenzitetom, hodanje i plivanje. Ne treba praktikovati vežbe koje će u bitnoj meri opteretiti kičmu – na primer savijanje, podizanje tereta.
– Bez obzira na stepen i uzrok bola, određeni vid fizičkog vežbanja pomoći će da se simptomi brže saniraju i bolje kontrolišu – naglašava dr Murphy.
Ne moramo da budemo „sportski tip“
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje 150 minuta vežbi umerenog intenziteta nedeljno. U slučaju hroničnih bolesti, potrebno je da se pre fizičkog vežbanja posavetujemo sa lekarom.
Savet je da ako dosta sedimo, uvek prošetamo kada je moguće, da koristimo stepenice, šetamo na kratkim relacijama, a ne koristimo obavezno kola. Lekari kažu da ne moramo da budemo obavezno „sportski tip“, dovoljna je šetnja u trajanju od 30 minuta svakog dana.
Stručnjaci ističu i da je fizičko vežbanje dobar način da pobedimo osećaj neraspoloženja. Skoro tri četvrtine osoba sa bolovima u leđima bore se i sa osećajem tuge, bezvrednosti ili beznadežnosti, verovatnije je da pate i od depresije, teže kontrolišu svakodnevni stres. Pojedini naučnici tvrde da i depresija može da pojača bol. Zato se pacijentima pored psihoterapije i antidepresiva savetuje i fizička aktivnost.
