Hronična venska insuficijencija je problem cirkulacije: Kako možete da proverite sopstveni rizik?

Hronična venska insuficijencija može da spreči mišiće nogu da pumpaju dovoljno krvi nazad ka srcu. Ponekad dovodi i do začepljenja vena

Hronična venska insuficijencija je čest problem cirkulacije koji utiče na protok krvi iz nogu nazad u srce, uzrokujući nakupljanje krvi u potkolenicama. Procene pokazuju da pogađa stotine miliona odraslih širom sveta. Vene u nogama vraćaju krv u srce. Imaju jednosmerne ventile koji sprečavaju povratak krvi nadole. Kada čovek ima hroničnu vensku insuficijenciju (HVI), ovi ventili ne mogu potpuno da se zatvore. Kao rezultat toga, deo krvi vraća se u noge i tamo se nakuplja u venama. Hronična venska insuficijencija takođe može da spreči mišiće nogu da pumpaju dovoljno krvi nazad ka srcu. Ponekad dovodi i do začepljenja vena.

5 znakova koji ukazuju da se razvila hronična venska insuficijencija

Preporučujemo

Kako bi proverili sopstveni tizik od hronične venske insuficijencije trebalo bi da znate ovih 5 činjenica:

1. Blagi otok u nogama može da bude rani znak upozorenja.

Prema Američkom udruženju za srce, otok ili težina u potkolenici i skočnom zglobu je čest simptom hronične venske insuficijencije, iako je bol najčešći simptom. Bol može da se pogorša kada ustanemo ili poboljša kada podignemo noge. Drugi upozoravajući znaci su tup bol, grčeve, peckanje, peckanje ili svrab u nogama, proširene vene ili iritirana, ispucala, promenjena boja, koža koja se ljušti ili gruba koža. Stanje obično nije opasno po život, ali bez lečenja, otok može da se pogorša, što dovodi do čireva koji nose rizik od infekcije.

Lečenje varira, u zavisnosti od toga koliko je stanje ozbiljno. Lekar može preporučiti kompresivne čarape za otok i blage vežbe (hodanje, terapija vodom) kako bi se poboljšao protok krvi. Za naprednije stadijume, oštećene vene se mogu zatvoriti injekcijama, laserskim tretmanima ili procedurama visokofrekventnih radio talasa, a operacija može popraviti ili ukloniti zahvaćene vene.

2. Hronična venska insuficijencija  je česta kod starijih osoba

Rizik od hronične venske insuficijencije raste kako starite, posebno nakon 50. godine. Kako ljudi stare, zalisci u venama nogu, koji su odgovorni za održavanje protoka krvi ka srcu, mogu da oslabe ili se oštete, navode stručnajci Američkog udruženja za srce. To otežava efikasan povratak krvi, omogućavajući povratni tok krvi u venama, što dovodi do nakupljanja krvi u nogama i razvoja hronične venske insuficijencije.

Drugi faktori rizika uključuju gojaznost, pušenje, trudnoća, prethodni krvni ugrušci ili porodična istoriju hronične venske insuficijencije. Sedentarni način života ili dugotrajni periodi sedenja ili stajanja takođe mogu da povećaju rizik.

3. Lekari često dijagnostikuju hroničnu vensku insuficijenciju koristeći dopler ultrazvuk obe noge

Dopler ultrazvuk je neinvazivan test koji meri zvučne talase koji odjekuju od crvenih krvnih zrnaca, otkrivajući kako se krv kreće kroz sudove. Tokom dopler ultrazvuka za hroničnu vensku insuficijenciju, lekar postavlja mali uređaj na kožu, pokrivajući zahvaćeno područje, kako bi proverio koliko brzo i u kom smeru krv teče. Ovako lekari traže i znake duboke venske tromboze ili arterijske bolesti.

Duboka venska tromboza je potencijalno smrtonosni krvni ugrušak koji počinje u dubokim venama nogu i može da se proširi na pluća. Periferna arterijska bolest je često stanje, koje se javlja kod ljudi sa dijabetesom ili visokim holesterolom, a koje ograničava protok krvi u potkolenicama. Dok hronična venska insuficijencija utiče na protok krvi iz nogu u srce, periferna arterijska bolest utiče na krvne sudove koji putuju u suprotnom smeru – nose krv iz srca u noge.

4. Analize krvi i ehokardiogram mogu da pomognu u isključivanju srčane insuficijencije, problema sa bubrezima ili sistemskih bolesti

Ovi testovi krvi – koji su obuhvatali kompletnu krvnu sliku, sveobuhvatni metabolički panel, profil koagulacije, D-dimer, natriuretski peptid tipa B i srčane biomarkere – i testovi snimanja obično se koriste za proveru znakova krvnih ugrušaka, srčanih problema i problema sa bubrezima.

Hronična venska insuficijencija dovodi se u vezu sa povećanim rizikom od duboke venske tromboze i bolesti srca i krvnih sudova, što bi se delimično moglo objasniti zajedničkim faktorima rizika. Zdravlje srca i zdravlje bubrega su usko povezani.

5. Dijagnoza može da se postavi na osnovu otoka nogu i modrica na rukama

Modrice na rukama mogu da budu neželjeni efekat aspirina, koji uzima čovek kako bi pomogao sebi u sprečavanju bolesti srca i krvnih sudova. Aspirin razređuje krv, povećavajući rizik od modrica. Budući da je aspirin razređivač krvi i sprečava stvaranje krvnih ugrušaka, neki ljudi, posebno oni sa povećanim rizikom od srčanih bolesti, uzimaju ga kako bi smanjili rizik od srčanog i moždanog udara. Ali, ovaj tretman takođe nosi rizik od još jednog, potencijalno opasnijeg neželjenog efekta - krvarenja u crevima. Pre nego što probate aspirin ili bilo koji novi lek, razgovarajte sa svojim lekarom o rizicima i koristima na osnovu lične zdravstvene istorije i faktora rizika.