Gljivična infekcija nokta nije samo estetski problem, nekada traje godinama i vraća se: Sve o lečenju objašnjava dr Marija Bošković

Češće su zahvaćeni nokti stopala, posebno palac. Nokti ruku ređe, ali Candida infekcije su češće na rukama, naročito kod osoba koje često peru ruke, koriste deterdžente ili imaju kontakt sa vodom, kaže dermatolog dr Marija Bošković

Gljivična infekcija nokta (onihomikoza) je učestao i ne isključivo estetski problem. Neprijatne promene na noktima najčešće izazivaju dermatofiti na primer, Trichophyton rubrum, T. mentagrophytes, kvasnice kao što su Candida albicans, češće na noktima ruku i plesni poput Scopulariopsis, Fusarium (ređe i obično je u pitanju sekundarna infekcija), kažu stručnjaci. Ove infekcije su za zdrave osobe uglavnom bezazlene, ali moguće je da kod pojedinih pacijenata dođe do komplikacija. Gljivična infekcija nokta zahteva dugotrajno i strpljivo lečenje. Dodatni problem je laka mogućnost vraćanja, tako da u nekim slučajevima problem traje i godinama.

Pravovremena dijagnoza sprečava širenje i recidive

Preporučujemo

Smatra se da je gljivična infekcija nokta tegoba koja muči jednu četvrtinu stanovništva Evrope.  Gljivice se razmnožavaju u toplom i vlažnom okruženju, zbog čega su učestalije kod osoba koje nose duže vreme zatvorenu obuću, imaju znojenje stopala, posećuju bazene, saune, teretane bez obuće.

- Neprijatna onikomikoza nije samo estetski problem. Može izazvati bol, nelagodnost i komplikacije, naročito kod hronično bolesnih i imunokompromitovanih. Pravovremena dijagnoza (mikološki bris) i lečenje (lokalno ili sistemski) ključni su za sprečavanje širenja i recidiva - kaže za portal eKlinika specijalista dermatologije dr Marija Bošković.

Zašto se razvija gljivična infekcija nokta?

Loše životne navike, neadekvatna nega stopala, ali i neke bolesti doprinose razvoju infekcije.

- Kada su u pitanju faktori sredine (eksterni faktori) to su hodanje bosim nogama u javnim prostorima (bazeni, saune, svlačionice, teretane), nošenje zatvorene, neprozračne i uske obuće (povećava znojenje), povrede noktiju (udarci, trenje, trauma prilikom pedikira ili manikira), nošenje veštačkih noktiju i često lakiranje bez pauza, deljenje nesterilnog pribora za manikir/pedikir. Faktori rizika za razvoj gljivične infekcije nokta su u dijabetes (oslabljena cirkulacija, slabiji imunitet), loša periferna cirkulacija, na primer kod osoba sa hroničnom venskom insuficijencijom, imunosupresija usled primene kortikosteroida, hemioterapije. Do problema mogu da dovedu i gljivične infekcije kože stopala (tinea pedis) i psorijaza koja može da oštetiti nokatnu ploču i olakša prodor gljivica - napominje dr Bošković.

Doktorka napominje da su bitni činioci rizika i lični i higijenski faktori, poput prekomernog znojenja stopala (hiperhidroze), slaba higijena stopala i noktiju, retko menjanje čarapa ili korišćenje sintetičkih materijala, ali i starija životna dob kada nokti sporije rastu i kada je imunitet slabiji. Moguće je da pojedine osobe imaju i genetska i individualne predispozicije, precizira dr Bošković.

Kako laik može da prepozna onihomikozu?

Gljivična infekcija noktiju (onihomikoza) obično počinje neprimetno, ali vremenom dolazi do karakterističnih promena.

- Tipični znaci koje možemo da uočimo su zadebljanje nokta, koji postaje deblji, tvrđi nego obično, promena boje nokatne ploče (najčešće žućkasta, smeđa, beličasta ili čak zelenkasta nijansa), krhkost i lomljenje nokta koji se mrvi, izobličenje oblika nokta koji gubi prirodnu formu. Može da dođe i do odvajanja nokta od podloge (oniholiza), kada se javlja se prostor između nokta i kože, neprijatnog mirisa, nekada uz lošu higijenu ili sekundarnu infekciju. Kod pojedinih osoba javlja se i bol i nelagodnost pri hodu,  naročito ako je nokat palca stopala pogođen - napominje dr Bošković.

Kako se postavlja dijagnoza kod doktora?

Dr Bošković nam skreće pažnju da se u ordinaciji dijagnoza ne postavlja “na oko”, već se potvrđuje laboratorijskom analizom.

- Svemu prethodi klinički pregled, lekar vizuelno procenjuje boju, teksturu, debljinu nokta, posmatra da li postoji  znak infekcije kože, na primer atletskog stopala. Uzima se mikološki bris ili struganje nokta, uzorak zadebljanog dela nokta  šalje se u laboratoriju gde se rade mikroskopija i kultura na gljivice. Može se tražiti i PCR testiranje za precizno određivanje vrste gljivice. Diferencijalnom dijagnozom lekar isključuje druge moguće uzroke sličnog izgleda nokta kao što su psorijaza nokta, trauma nokta, ekcem, bakterijska infekcija - kaže dr Bošković.

Zašto je važno laboratorijsko potvrđivanje?

- Nisu sve promene gljivične prirode. Lečenje “na slepo” može biti neučinkovito, za sistemsku terapiju (na primer oralni antimikotici) potrebna je mikološka potvrda. Laik može posumnjati na onihomikozu po boji, zadebljanju i lomu nokta, ali samo lekar postavlja tačnu dijagnozu nakon mikološkog pregleda. Pravovremeni odlazak kod dermatologa ili lekara opšte prakse ubrzava lečenje i sprečava širenje infekcije - kaže dr Bošković.

Koji nokti mogu biti pogođeni gljivičnom infekcijom?

- Češće su zahvaćeni nokti stopala, posebno palac. Nokti ruku ređe, ali Candida infekcije su češće na rukama, naročito kod osoba koje često peru ruke, koriste deterdžente ili imaju kontakt sa vodom. Gljivična infekcija može da izazove osećaj nelagodnosti i stida, ali i organske reakcije u vidu bola, otežanog hoda. Moguće je da se infekcija proširi na okolnu kožu (paronihija, tinea pedis), a raste rizik za sekundarne bakterijske infekcije (na primer celulitis) - precizira dr Marija Bošković.

Kod kojih osoba se češće uočava gljivična infekcija nokta?

Sagovornica portala eKlinika kaže da se onikomikoza češće javlja kod starijih osoba sa slabijom cirkulacijom kod kojih nokti sporije rastu, kod pacijenata koji se leče od dijabetesa, imunokompromitovanih pacijenata, transplantiranih, onih koji se leče od HIV-a. Promene su česte kod sportista i osoba koje dugo nose zatvorenu obuću kada se javljaju znojenje i mikrotraume.

Prevencija i lečenje

Kako bi se ograničila pojava recidiva lekari savetuju prema preporuci odgovarajuću terapiju. Potrebno je da se izbegava upotreba tuđih peškira, čarapa ili obuće. Bitno je da se redovno seku nokti, da je koža stopala čista i suva. Savetuju se pamučne čarape koje se peru na temperaturi iznad 60 stepeni, bitna je dezinfekcija makazica i turpija za nokte, upotreba odgovarajućeg sredstva prema preporuci lekara, dobra kontrola mogućih hroničnih bolesti.

Stručnjaci ne savetuju gel lak ili nadogradnju noktiju jer upravo ove tehnike mogu da isprovociraju gljivične infekcije nokta. Lečenje je dugo jer nokti sporo rastu, leči se antimikoticima, ili preparatima koji snižavaju pH, a povećavaju kiselost i koncentraciju vodonikovih jona. Kada je pojačana kiselost gljivice nisu u mogućnosti da razlažu keratin nokta, kojim se hrane gljivice. Moguća je i primena različitih vrsta lasera.

Dr Marija Bošković je laser ekspert sa dugogodisnjim iskustvom u lečenju gljivične infekcije nokta. Njena ekspertiza je estetska, antiaging i regenerativna medicina zasnovana na individualnim protokolima prirodnog podmlađivanja lica i tela. Član je EMA (European Medical association) i WOMAIS (World Society of Antiaging Medicine).