Neke parazite i bakterije u bazenu hlor ne može da „ubije“: Ovi saveti mogu da nas zaštite

Sejači ovih infekcija, i pored toga što se voda hloriše, najčešće su sami posetioci – ponekad lišeni svakog smisla za higijenu

Bazeni su mesta na kojima se redovno kontroliše ispravnost vode, ali i pored svih napora, često su mesta na kojima možete da dobijete različite infekcije – od bezazlenog kožnog osipa do ozbiljnijih stomačnih tegoba. Infekcija neće po pravilu biti teška, ali može da vam pokvari odmor.

 Bazeni su neizbežan deo letnjeg odmora, ali i rasadnici infekcija

Preporučujemo

Sam boravak na javnim bazenima i u akva parkovima nosi specifične rizike. Urinarne infekcije, Ešerihija koli, gljivične infekcije kože, konjunktivitis – samo su neke od bolesti koje možemo da dobijemo na bazenu. Sejači ovih infekcija, i pored toga što se voda hloriše, najčešće su sami posetioci – ponekad lišeni svakog smisla za higijenu. Prema nekim podacima, skoro 90 odsto građana se ne tušira pre ulaska u bazen, a velika većina i urinira u vodi.

Hlor je efikasan, ne i svemoćan

Dobra vest jeste da je hlor, koji se široko koristi u bazenima, efikasan u uništavanju mnogih patogena. Loša vest je da hlor ne deluje trenutno i ne ubija sve bakterije.

Najčešće posledice kupanja u ne baš čistoj bazenskoj vodi su infekcije kože i uva, stomačne tegobe i respiratorni problemi.

Patogeni mogu da prežive od nekoliko minuta do nekoliko dana

Stručnjaci upozoravaju da čak i u dobro hlorisanom bazenu, pojedini patogeni mogu da prežive od nekoliko minuta do nekoliko dana. Dosta čest problem je parazit Cryptosporidium, kojeg ima u hrani, tlu i vodi. Put zaraze je konzumacija kontaminirane hrane ili vode. Moguće je da progutamo malo bazenske vode zaražene fekalijama inficiranih ljudi ili životinja. Ovaj parazit izaziva vodenastu dijareju. Cryptosporidium je jednoćelijski parazit sa čvrstom spoljašnjom opnom, koja mu omogućava da preživi u hlorisanoj vodi i do 10 dana. Širi se kada fekalna materija – često od osobe sa dijarejom – dospe u vodu, a zatim je drugi plivač proguta. Čak i mikroskopska količina, nevidljiva golim okom, može zaraziti desetine ljudi.

Druga česta i izrazito otporna bakterija je Pseudomonas aeruginosa, koja izaziva osip i takozvano "plivačko uho". Norovirusi i adenovirusi takođe mogu opstati u bazenskoj vodi i izazvati razne bolesti.

 Da li su bazeni koji mirišu na hlor bezbedniji?

Problem je što pojedini posetioci bazena unose u vodu znoj, urin, mrtve ćelije kože. Znoj i urin posebno reaguju sa hlorom i stvaraju hemijske nusprodukte – hloramine, kaže Lisa Cuchara, profesorka biomedicinskih nauka na Quinnipiac University.

Upravo su hloramini odgovorni za onaj jak miris „hlora“. Zapravo, čist bazen ne bi trebalo da ima jak miris hlora – niti bilo kakav drugi miris. Česta je zabluda da je jak miris hlora znak čistoće, ali to može biti i crvena zastavica da je voda zagađena i da bi bazen trebalo izbegavati, upozorava prof. Cuchara.

Kako da zaštitimo sebe i druge?

Većina rizika povezanih s bazenima može se umanjiti jednostavnim merama predostrožnosti. Važno je da štitimo sebe i druge poštujući osnovne higijenske norme:

Istuširajte se pre ulaska u bazen. Tuširajte se barem jedan minut kako biste uklonili masnoće i nečistoće s tela koje umanjuju dejstvo hlora.

Izbegavajte bazen ako ste bolesni, naročito ako imate dijareju ili otvorenu ranu – klice se brzo šire u vodi.

Pokušajte da ne gutate vodu kako biste smanjili rizik od unošenja infektivnih agenasa.

Ako vam je dijagnostikovana kriptosporidioza, oboljenje praćeno vodenastim prolivom, uzdržite se od kupanja u bazenima najmanje dve nedelje.

Pravite redovne pauze za odlazak u toalet. I deca i odrasli bi trebalo redovno da koriste toalet kako bi se izbegle „nezgode“ u vodi.

Temeljno osušite uši nakon plivanja kako biste sprečili infekciju poznatu kao plivačko uho.

Istuširajte se nakon izlaska iz bazena, kako biste uklonili eventualne bakterije i hlorisane ostatke sa kože.