Kompleksne frakture ne izazivaju samo višestruki lomovi kosti, već i druge povrede i bolesti

Lečenje  višestrukih, kompleksnih ili „visokoenergetskih” fraktura, kako se još zovu, složeno je, zahteva stručnost lekara više specijalnosti i podrazumeva duži oporavak uz potpunu saradnju pacijenta

Male frakture mogu biti bolne i traumatične, ali one koje nastanu kao posledica saobraćajnih nezgoda, pada sa velike visine ili čak i bez ekstremnih uslova za povrede su potpuno drugačijeg nivoa ozbiljnosti. Takvi incidenti mogu izazvati teške povrede celog tela, sa višestrukim lomovima kostiju, često i na više mesta.

Šta su kompleksne frakture, da li su to samo višestruki prelomi?

Preporučujemo

Prema rečima dr Natali Kejsmir (Nathaly Casemerr), vanrednog profesora ortopedije i rehabilitacije na Yale Medicine, frakture se nazivaju „kompleksnim” kada se kost prelomi na više mesta odnosno komada, kada je meko tkivo oko kosti ozbiljno oštećeno ili kada pacijent ima druga oboljenja ili povrede koje otežavaju lečenje i oporavak.

Koji su izazovi u lečenju pacijenata sa kompleksnom frakturom?

Lečenje ovih pacijenata nije samo jednostavno saniranje preloma kosti, objašnjava dr Kejsmir.

- Svi lekari uključeni u zbrinjavanje moraju zajednički odrediti optimalno vreme za hirurške zahvate i kako bezbedno napredovati u procesu lečenja. Na primer, pacijent sa smrskanim ramenom koji je pritom zadobio i povredu glave u nesreći, ne može odmah na operaciju dok mu se zdravstveno stanje ne stabilizuje. Razlog je što operacija može izazvati pad krvnog pritiska sa potencijalno ozbiljnim posledicama. U takvom slučaju će definitivna operacija ramena možda morati da sačeka nedeljama. U međuvremenu možemo pacijenta stabilizovati spoljnim fiksatorom, čime dobijamo vreme dok ne bude bezbedno da obavimo ono što je potrebno - objašnjava profesorka.

Kako se dijagnostikuju kompleksne frakture?

Većina pacijenata sa kompleksnim frakturama prvo dolazi u centar urgentne medicine gde lekari procenjuju obim i težinu povreda. Kod svakog pacijenta sa traumom radi se sistematična procena, kaže dr Kejsmir, koja ističe da se najpre otkrivaju sve povrede i utvrđuje koje specijalnosti (kao što su vaskularna hirurgija, neurohirurgija itd.) treba uključiti u zbrinjavanje. Zatim se zajednički planira redosled, metode i vreme lečenja.

Prema njenim rečima, u dijagnostici se koriste klinički pregled, laboratorijske analize i radiološke metode, uključujući rendgen i kompjuterizovanu tomografiju (CT).

- Povrede stavljamo u prioritet i donosimo odluke o lečenju pojedinačno, na osnovu zdravstvenog stanja pacijenta i njegove sposobnosti da izdrži određeni zahvat - objašnjava dr Kejsmir.

Metode lečenja kompleksnih fraktura

Svaka trauma je drugačija, pa se plan lečenja prilagođava konkretnom slučaju, uz zajednički rad svih specijalista uključenih u brigu o pacijentu. Ako je potrebno više operacija, one se često rade u nekoliko faza.

- Prvi cilj je stabilizacija zdravstvenog stanja i ublažavanje bola. Sledeće operacije zavise od potreba pacijenta, brzine oporavka i njegove spremnosti za nove zahvate. Ponekad se više procedura može izvesti istovremeno. U obzir se uzimaju ne samo obim povreda, već i druga zdravstvena stanja, poput gojaznosti ili pušenja (koje usporava zarastanje kostiju i cirkulaciju), kao i trudnoća ili srčane bolesti. Među brojnim uključenim specijalistima su i vaskularni i plastični hirurzi - navodi dr Natali Kejsmir iz Yale Medicine centra.

Koliko traje rehabilitacija i od čega to zavisi?

Dužina i broj tretmana zavisi od mnogih faktora, uključujući vrstu preloma, težinu i lokaciju povrede, kao i uzrast i opšte zdravstveno stanje pacijenta. U proseku, pacijentu je potrebno od 12 do 16 nedelja da se u potpunosti vrati normalnim aktivnostima.

U složenijim slučajevima, kakve su kompleksne frakture, proces može trajati i duže - do nekoliko meseci.

Kako da znamo da nam prelom zarasta?

Proces zarastanja preloma ima više faza koje počinju odmah nakon što slomite kost. Prvo, krv dolazi na mesto preloma kako bi dostavila ćelije neophodne za oporavak kosti, a ujedno štiti kost. Otprilike nedelju dana nakon preloma, počinje da se stvara kalus na mestu povrede. Kalus je vrsta kolagenom bogatog koštanog tkiva koje je u početku meko, ali vremenom očvršćava.

Nakon nekoliko nedelja, nove ćelije koje stvaraju kost (osteoblasti) počinju da zamenjuju kalus pravim koštanim tkivom. Nova kost nastavlja da se razvija sve dok potpuno ne zameni kalus.

Na kraju, potpuno novo koštano tkivo zatvara prelom. Na tom mestu kost postaje deblja i jača nego okolno koštano tkivo.