Paraziti se aktiviraju i dok spavamo i napadaju svaki deo tela

Između 30 i 50 odsto svetske populacije bilo je zaraženo nekim od ovih parazita. Većina ljudi nema simptome, ali ponekad mogu da se jave ozbiljne zdravstvene tegobe. Stručnjaci upozoravaju da u nekim delovima sveta nije bezbedno ni da zube peremo običnom vodom

Paraziti su najuspešniji oblik života na svetu. Postoji gotovo 850 različitih vrsta parazita, moguće je da neki parazit obitava u našem telu, a da toga nismo svesni jer nemamo nikakve simptome, kao što je slučaj sa infekcijama pantljičarom ili toksoplazmom. Problem je u tome što svi paraziti mogu da naruše zdravlje domaćina, u manjoj ili većoj meri, poput, na primer, potencijalno smrtonosnog parazita Plasmodium, koji izaziva malariju.

 Kako dolazi do infekcije?

Preporučujemo

Paraziti su organizmi koji žive na račun drugog organizma, domaćina, i obično mu nanose štetu.

– Oni uzimaju nešto od domaćina, a ne vraćaju ništa zauzvrat - kaže dr Bobi Prit, profesorka patologije i načelnica Odeljenja za kliničku mikrobiologiju na klinici Mayo.

Prof. Prit naglašava da nisu svi paraziti jednako agresivni. Pojedini mogu izazvati smrtonosne bolesti, ali veliki broj njih ne pravi veću štetu i tiho nastanjuje telo domaćina, bez simptoma koji bi ukazivali na prisustvo parazita.

Paraziti su najčešći u tropskim i suptropskim delovima sveta, kao što su podsaharska Afrika, Azija i Karibi. Češće se javljaju u sredinama sa lošom higijenom, a ljudi se mogu zaraziti na različite načine: preko uboda insekata, konzumacijom zagađene vode, nedovoljno termički obrađenog mesa ili povrća, seksualnim kontaktom ili hodanjem bosim nogama po zemlji zaraženoj parazitima.

Paraziti su ređi u zemljama sa dobrim sanitarnim uslovima, čistom pijaćom vodom i higijenskim toaletima, kaže dr Alfredo Mena Lora, načelnik Odeljenja za internu medicinu bolnice Sent Entoni u Čikagu i stručnjak za infektivne bolesti.

– Ipak, i dalje se svake godine i u razvijenim delovima sveta registruje veliki broj infekcija parazitima. Mnoge od njih lako se leče antiparazitskim lekovima, ali veliki broj ostane nedijagnostikovan zbog blagih ili nejasnih simptoma – ističe dr Mena Lora.

Toksoplazma

Često se može čuti da trudnice ne bi trebalo da čiste posude sa peskom ako imaju mačku kao kućnog ljubimca. Razlog je rizik od toksoplazmoze, infekcije koju izaziva parazit Toxoplasma gondii, koji se prenosi putem mačijeg izmeta.

– To je verovatno jedan od najrasprostranjenijih parazita kada je reč o sposobnosti da zarazi različite žive vrste. Većina parazita napada ograničen broj organizama, ali T. gondii može da zarazi mačke, ljude, ptice, stoku, glodare i druge sisare – navodi dr Prit.

Istraživanja pokazuju da je između 30 i 50 odsto svetske populacije bilo zaraženo ovim parazitom. Većina ljudi nema simptome, ali za osobe sa oslabljenim imunitetom i trudnice situacija može biti ozbiljna: infekcija može ugroziti zdravlje fetusa i izazvati slepilo, epilepsiju, anemiju i oštećenje moždanog tkiva. Neka istraživanja sugerišu i da toksoplazmoza može uticati na psihičko stanje ljudi, čineći ih sklonijima impulsivnim reakcijama.

Pantljičara

Iako su infekcije pantljičarom ređe nego ranije, i dalje su moguće nakon konzumacije sirovog ili nedovoljno kuvanog mesa koje sadrži Taenia saginata (goveđu pantljičaru) ili Taenia solium  (svinjsku pantljičaru). Larve unete inficiranim mesom u crevima prerastaju u crve koji se šire u digestivnom traktu.

– Kada čovek jede, u isto vreme jedu i ove pantljičare – objašnjava dr Džoli.

Ljudi često nisu svesni da imaju goveđu pantljičaru, ali mogu imati blage stomačne tegobe ili gubiti na težini. Svinjska pantljičara može izazvati cisticerkozu, stanje u kojem se larve iz jajeta šire po telu i stvaraju ciste u očima, jetri, mozgu ili mišićima. Mogući simptomi uključuju epileptične napade, glavobolje, neurološke smetnje i konfuziju. Lečenje podrazumeva antiparazitske lekove, a u pojedinim slučajevima i hirurške intervencije.

Đardija

Dr Džoli ističe da čak i kristalno čista voda može biti zaražena giardijom. Giardia intestinalis izaziva infekciju giardijazu, nastanjuje tanko crevo ljudi i životinja (uključujući pse i mačke). Infekcija se prenosi kontaminiranom hranom, vodom ili putem zemlje.

Giardija izaziva probavne smetnje: dijareju, grčeve, mučninu, nadimanje, dehidrataciju i razdražljivost. Kada napadne creva, parazit se brzo razmnožava i može u potpunosti prekriti sluzokožu tankog creva.

Ankilostome (hookworms)

Ancylostoma duodenale su paraziti kojima se možemo da zarazimo ako hodamo bosi po kontaminiranom tlu. Larve iz izmeta ulaze kroz kožu i dalje u telo.

– Crv čeka domaćina u pesku ili na zemlji. Kada dođe u kontakt sa kožom, ulazi u krvotok, zatim putuje do creva gde se zakači i razmnožava – objašnjava dr Džoli.

To ne znači da će se u telu razviti na hiljade crva. Ako osoba ima sedam ankilostoma, to je i ukupan broj crva, jer jaja izlaze stolicom. Jaja se izbacuju izmetom, a nakon 24 do 48 sati iz njih se razvijaju larve koje postaju infektivne za 5 do 10 dana. U lakšim slučajevima infekcija je bez simptoma. Teže infekcije mogu izazvati stomačne probleme, anemiju i umor.

Oksiuri (pinworms)

Oksiuri su mali, beli paraziti koji nastanjuju debelo crevo i područje oko anusa, izazivajući infekciju poznatu kao enterobijaza ili oksijuroza. Najčešći su kod dece i prenose se ingestijom jajašaca.

Noću, oksiuri izlaze iz creva i polažu jaja na kožu oko anusa, nakon čega se vraćaju u crevo.

– Rezultat je da ljudi osećaju intenzivan svrab i češu se u predelu anusa. Svrab je nekada tako jak da se deca trljaju zadnjicom o pod – navodi dr Džoli.

Oksiuri su vrlo zarazni. Kada se zarazi jedan član porodice, infekcija se često prenosi na sve ukućane. Zaraženi često osećaju psihološku nelagodu, nesanicu i anksioznost. Lečenje uključuje antiparazitske lekove, a važno je i temeljno oprati posteljinu, odeću i peškire jer jajašca mogu preživeti na površinama i do tri nedelje.

Kako da se zaštitimo od parazita?

Osnovna higijena je najbolja zaštita, kaže dr Mena Lora. Redovno perite ruke sapunom, koristite repelente, nosite obuću i temeljno kuvajte meso.

Ako putujete u udaljene krajeve sveta, raspitajte se o bezbednosti vode i potrebi za vakcinacijom. Dr Prit napominje da u nekim delovima sveta nije bezbedno čak ni prati zube vodom iz vodovoda.