Hronični pankreatitis može da bude uvod u rak pankreasa, lečenje nema uspeha ako pacijent koristi i najmanje količine alkohola, upozorava dr Nikola Panić

Vodite računa o sebi, u svakom mogućem kontekstu, čuvajte i svoje telo i svoj um, niko drugi to neće učiniti sa Vas. Hronični pankreatitis predstavlja odličan primer kako ponavljanje loših životnih navika u kontinuitetu dovodi do postepenog nastanka jedne teške bolesti na jedan u početku neprimetan i prilično podmukao način, kaže gastroenterohepatolog dr Nikola Panić

Hronični pankreatitis predstavlja dugotrajnu, progresivnu upalnu bolest pankreasa koja dovodi do trajnog oštećenja njegove građe i funkcije. Hronični pankreatitis dovodi do gubitka funkcije dela ili čak i celog pankreasa, organa ključnog za probavu i regulaciju nivoa šećera u krvi. Bolest je, u slučaju hroničnog pankreatitisa, uglavnom posledica loših životnih navika, upozoravaju lekari i naglašavaju da terapija neće imati uspeha ako pacijent koristi i najmanje količine alkohola i/ili duvana.

Ukoliko pacijent nije dovoljno disciplinovan, bolest može da napreduje i dovede do neuhranjenosti, gubitka minerala i vitamina i komplikacija šećerne bolesti. Najteža komplikacija je rak pankreasa – lekari kažu da su pacijenti sa hroničnim pankreatitisom 4 do 8 puta u većem riziku od nastanka karcinoma pankreasa.

Preporučujemo

U čemu je razlika između akutnog i hroničnog pankreatitisa?

Pankreas je organ smešten duboko u trbušnoj duplji, iza želuca, i ima dve osnovne funkcije: endokrinu, koja uključuje proizvodnju hormona koji regulišu nivo šećera u krvi, i egzokrinu koja se odnosi na obezbeđivanje enzima koji pomažu telu u varenju hrane. Lekari napominju da je bitno da znamo da postoji razlika između hroničnog pankreatitisa i mnogo poznatijeg kliničkog entiteta akutnog pankreatitisa,

– Akutni pankreatitis je nagla upala pankreasa i posledica je preranog aktiviranja pankreasnih enzima unutar same žlezde. Akutni pankreatitis praćen je intenzivnim, kontinuiranim bolom i u kratkom roku potencijalno je životno ugrožavajuće stanje. Hronični pankreatitis se razvija postepeno, bol je slabijeg intenziteta i ovo stanje u kratkom vremenskom roku nije životno ugrožavajuće. Posledice akutnog pankreatitisa mogu u određenom broju slučajeva biti reverzibilne, to jest, funkcija pankreasa može se vratiti na nivo pre pojave bolesti. S druge strane, hronični pankreatitis karakteriše nepovratni gubitak egzokrine i endokrine funkcije dela, ili u teškim slučajevima celog pankreasa – kaže za portal eKlinika dr sci med. Nikola Panić, klinčki asistent, Služba za endoskopiju KBC „Dr Dragiša  Mišović - Dedinje“.

Bol u centralnim i gornjim partijama trbuha može da se širi u leđa

U ranim fazama bolesti, glavni simptom hroničnog pankreatitisa jeste bol koji je najčešće prisutan u centralnim i gornjim partijama trbuha. Po karakteru je najčešće povremen, ređe kontinuiran, i može se širiti i u leđa.

– Sam bol jako varira sa aspekta trajanja, jačine i vremena javljanja, te se može shvatiti i kao simptom oboljenja drugih organa u trbuhu. Pojedini pacijenti navode da im je „lakše“ kada zauzimaju određene položaje, na primer pri naginjanju unapred, ali se ovako nešto ne može uzeti kao dijagnostički kriterijum. Kako bolest napreduje, postepeno dolazi do progresivnog gubitka egzokrine i endokrine funkcije pankreasa, što znači da pankreas više nije u stanju da proizvodi dovoljnu količinu enzima za varenje hrane, niti insulina. Stoga vremenom počinju da se javljaju dodatni simptomi, kao što su učestale, neformirane stolice u kojima mogu biti prisutni ostaci nesvarene hrane i masne kapljice, kao i simptomi diabetes mellitusa nastalog kao posledica gubitka tkiva pankreasa (takozvani tip 3C dijabetesa). U konačnici, ovakvi poremećaji dovode do gubitka telesne težine, gubitka mišićne mase, opšte pothranjenosti, deficita različitih vitamina, kao i pojave komplikacija šećerne bolesti – upozorava dr Panić.

 Bolest je u do 70 odsto slučajeva posledica loših navika

Sagovornik portala pojašnjava da je hronični pankreatitis bolest koja može imati različite uzroke, ali da je u većini slučajeva posledica loših životnih navika.

– Među njima se naročito ističu takozvani toksični uzroci – pre svega konzumiranje alkohola i pušenje cigareta. Do 70 odsto svih slučajeva hroničnog pankreatitisa otpada na ove uzroke. Važno je naglasiti da kontinuirano uzimanje i manjih količina alkohola može rezultirati hroničnim pankreatitisom – naglašava dr Nikola Panić.

Doktor precizira da hronični pankreatitis može da bude i posledica akutnog pankreatitisa, da ima naslednu osnovu, da se razvije kao autoimuna bolest, ili usled prepreke u oticanju pankreasnog soka.

– Hronični pankreatitis može nastati i kao posledica ponovljenih epizoda akutnog pankreatitisa koje dovode do gubitka funkcionalnog tkiva pankreasne žlezde. Pojedini pacijenti imaju takozvani „nasledni“ odnosno hereditarni vid hroničnog pankreatitisa povezan sa nasleđivanjem određenih genskih mutacija. Poseban klinički entitet predstavlja i takozvani autoimuni pankreatitis – hronični pankreatitis koji je uzrokovan imunološkim procesima, čija se osobenost ogleda u tome što je danas potpuno izlečiva bolest u slučaju primene adekvatne terapije koja deluje na imunološke procese. Jedan broj pacijenata razvija hronični pankreatitis i kao posledicu postojanja prepreke u oticanju pankreasnog soka, koja može biti tumorske prirode, ali i uzrokovana prisustvom kamenčića u pankreasnim vodovima. Na kraju, čak do 30 odsto svih slučajeva hroničnog pankreatitisa ima nepoznat uzrok i najčešće je posledica zajedničkog delovanja više različitih faktora, kao što su nasledna sklonost i neadekvatni stilovi života – naglašava dr Panić.

Nijedna pretraga nije „zlatni standard“

Sagovornik portala navodi da ni dijagnoza hroničnog pankreatitisa, naročito u ranim fazama bolesti, nije laka. Podrazumeva niz laboratorijskih i radioloških ispitivanja koja uslede posle postavljanja jasne kliničke sumnje.

– Ukoliko simptomi, u kombinaciji sa prisustvom već navedenih faktora rizika, kao što su kontinuirana upotreba alkohola i cigareta, kao i eventualne prethodne epizode akutnog pankreatitisa, ukažu da je moguće da se radi o hroničnom pankreatitisu, lekar može da zatraži analize nivoa pankreasnih enzima u krvi, testove egzokrine i endokrine funkcije pankreasa, ali i radiološke pretrage: CT, magnetnu rezonancu, endoskopski ultrazvuk. Nijedna od ovih pretraga ne predstavlja „zlatni standard“, ali sve one zajedno, u kombinaciji sa anamnestički dobijenim podacima od pacijenta, mogu sa visokom sigurnošću reći da li se radi o hroničnom pankreatitisu. U tom smislu izuzetno je bitna kontinuirana saradnja i odnos obostranog poverenja na relaciji lekar–pacijent, kako bi se dijagnoza ove bolesti postavila na vreme – kaže dr Panić.

Kada je terapija neefikasna?

Dijagnoza može da bude komplikovana, ali ništa manje ni lečenje, objašnjava doktor.

– Za početak, od esencijalne važnosti je da pacijent prestane sa štetnim životnim stilovima. Konzumiranje i najmanje količine alkohola, kao i cigareta, nije opcija, jer je u navedenom slučaju svaka terapija na duge staze neefikasna. Medikamentozna terapija podrazumeva nadoknadu enzima egzokrinog pankreasa kako bi se uspostavilo adekvatno varenje hrane i lečila pothranjenost, nadoknadu vitamina koji mogu biti u deficitu usled neadekvatne funkcije pankreasa (A, D, E, K), kao i eventualno lečenje diabetes mellitusa nastalog na terenu hroničnog pankreatitisa – kaže dr Panić.

 Poseban problem je terapija bola

Dr Nikola Panić napominje i da poseban problem kod ovih pacijenata predstavlja terapija bola.

– Iako kod jedne grupe pacijenata bol jenjava kako bolest napreduje, što je posledica gubitka zdravog tkiva pankreasa i njegovog progresivnog ožiljavanja, drugi pate od intenzivnog bola u kontinuitetu. Takve pacijente lečimo najpre medikamentozno, pre svega različitim grupama lekova protiv bolova. Svi ovi lekovi imaju svoje indikacije, ali i kontraindikacije, pri čemu bih se posebno osvrnuo na lekove iz grupe opioida koji, iako vrlo efikasni u obezboljavanju pacijenta, poseduju visok adiktivni potencijal. Nije retko da pacijenti na ovaj način jednu zavisnost koja ih je uvela u hronični pankreatitis, što je najčešće alkohol, zamene drugom. Stoga, opioide treba koristiti izuzetno selektivno i oprezno – upozorava dr Panić.

Šta ako nema odgovora na medikamentoznu terapiju?

– U slučajevima kada izostane odgovor na medikamentoznu terapiju, postoji mogućnost za “blokiranje” inervacije samog pankreasa intervencijskim metodama koje omogućavaju dejstvo različitih agenasa na nervne spletove u trbuhu koji prenose bolne nadražaje. Jedna od takvih metoda je i endoskopski ultrazvuk. Nažalost, dejstvo ovakvog pristupa ima svoj rok trajanja, te je opisane procedure potrebno povremeno ponavljati. Na kraju, kada bol ne možemo rešiti na drugi način, postoji i mogućnost hirurške intervencije radi uklanjanja uzroka bola u hroničnom pankreatitisu. Taj uzrok je najčešće nekakav kamenčić nastao na terenu hroničnog zapaljenja, koji potencijalno otežava oticanje pankreasnog soka i koji nije moguće ukloniti manje invazivnim endoskopskim pristupom. Kada već pričamo o hirurgiji, odlična je prilika da napomenem da hronični pankreatitis predstavlja jedan od glavnih faktora rizika za nastanak adenokarcinoma pankreasa, stanja za čije potpuno izlečenje jedinu opciju predstavlja hirurška intervencija. Relevantne studije su pokazale 4–8 puta veći rizik od nastanka karcinoma pankreasa kod pacijenata obolelih od hroničnog pankreatitisa. To je još jedan razlog da se rizična ponašanja koja vode ka nastanku ove bolesti maksimalno izbegavaju – savetuje dr Panić.

Primer kako ponavljanje loših životnih navika dovodi do teške bolesti

Sagovornik portala eKlinika kaže da nas moderno doba stavlja pred različite izazove.

– Potpuno je jasno da, suočeni sa svim zahtevima koji se pred nas postavljaju, imamo sve manje vremena da se bavimo sobom i sopstvenim zdravljem, kao stanjem fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja, kako kaže Svetska zdravstvena organizacija. Znamo da u najvećem broju slučajeva hronični pankreatitis nastaje kao posledica neadekvatnih stilova života i loših životnih izbora, bilo da su u pitanju upotreba alkohola, cigareta, neredovan život, neadekvatna ishrana ili nedovoljna fizička aktivnost. U tom smislu, moj savet kako pacijentima, tako i onima koji su srećom još uvek potpuno zdravi, bio bi: „Vodite računa o sebi, u svakom mogućem kontekstu – čuvajte i svoje telo i svoj um. Niko drugi to neće učiniti za vas.“ Hronični pankreatitis predstavlja odličan primer kako ponavljanje loših životnih navika u kontinuitetu dovodi do postepenog nastanka jedne teške bolesti, na jedan u početku neprimetan i prilično podmukao način. U tom kontekstu, uvek je pravo vreme da postanete bolji prema sebi i svom telu. Brinite o sebi danas da bi vam sutra bilo lepše i lakše – zaključuje dr Nikola Panić.

Ass. dr Nikola Panić je specijalista interne medicine i subspecijalista gastroenterologije iz Beograda. Uža sfera interesovanja su mu endoskopski pregledi (endoskopija). Obučavao se za izvođenje interventnih endoskopskih procedura u Evropskom endoskopskom trening centru pri Poliklinici Gemelli u Rimu, u Karolinska Univerzitetskoj bolnici u Stokholmu kao i centrima u Barseloni, Udinama i Olbiji. Dr Nikola Panić je autor i koautor brojnih publikacija.