Starenje oka je posledica gubitka elastičnosti sočiva, koriguje se naočarama, a od pomoći je i jedna jednostavna vežba

Starenje oka je izaziva najčešće tegobe pri posmatranju sitnih slova, brojeva, obično prvo počnemo da trepćemo, zatim približavamo predmet oku

Starenje oka je prirodan proces, većina osoba u izvesnoj meri posle 40. godine primeti da nejasno primećuje predmete u neposrednoj blizini. Ovo stanje se zove presbiopija i označava nesposobnost oka da jasno vidi predmete izbliza, na primer sitna slova ili brojeve. Presbiopija se najbolje koriguje naočarama, iako su od pomoći i određene vežbe za oči, starenje je nepovratan proces i izlečenje presbiopije nije moguće.

Sočivo oka postaje tvrđe i manje fleksibilno

Preporučujemo

Lekari kažu da je starenje oka, to jest presbiopija rezultat prirodnih promena u strukturi i funkciji oka koje se javljaju sa godinama. Dolazi do gubitka elastičnosti sočiva u oku, koje kontroliše fokusiranje na predmete u neposrednoj blizini. Sa starenjem sočivo oka postaje tvrđe i manje fleksibilno, a mišići koji pomažu u promeni oblika sočiva (cilijarni mišići) gube elastičnost, usled čega je slabija sposobnost oka da brzo podesi fokus.

S godinama dolazi do brojnih promena u funkcionisanju oka i vida. Starenje povećava rizik od razvoja različitih očnih bolesti, među kojima su najčešće:

• Katarakta – zamućenje očnog sočiva koje može dovesti do smanjenja vida
• Glaukom – stanje povišenog očnog pritiska koje može oštetiti očni živac i dovesti do gubitka vida
• Makularna degeneracija – oštećenje makule, centralnog dela mrežnjače odgovornog za precizan i oštar vid.

Starenjem može doći i do smanjenja lučenja suza, što izaziva sindrom suvog oka, praćen osećajem peckanja, iritacije i prisustva "peska" u očima.

Šta se dešava ako suviše dugo držimo pogled na jednoj tački?

Oftalmolozi objašnjavaju da se očni mišići ponašaju kao i svi ostali mišići u telu, to jest kontrahuju se i opuštaju. Na primer, ako dugo zadržavamo pogled na jednoj tački, na mobilnom telefonu, ili bilo kojem ekranu, cilijarni mišić se skuplja, to jest menja prirodan oblik sočiva. Kada sve ovo dugo traje oči se prvo zamaraju, a potom s godinama slabi i vid.

Vežba može da pomogne, ali ne i da izleči

Lekari nas zato podsećaju da je bitno, kada čitamo, da uvek posle nekih 20- tak minuta usmerimo pogled na daljinu. Naizmenično gledanje u daljinu i na blizinu je dobra vežba za očne mišiće. Fokusiranje na blizu i daljinu je vežba koja se savetuje svima posle celodnevnog rada za kompjuterom ili lap topom.

Postavite prst na razdaljinu oko 10 centimetara od oka, posmatrajte prst, pa posle par trenutaka usmerite pogled u daljinu, na objekat udaljen 10 ili 20 metara. Ove vežbe mogu da nam pomognu kod presbiopije, ali ne mogu da je izleče.

Faktori rizika

I pored toga što je presbiopija gotovo neizbežna sa godinama, postoje faktori rizika koji mogu da uslove njen raniji razvoj, kako na primer rad na bliskoj udaljenosti, porodično nasleđe, druge očne tegobe kao što su kratkovidost, dalekovidost, astigmatizam, takođe, mogu da utiču na simptome.

Starenje oka je izaziva najčešće tegobe pri posmatranju sitnih slova, brojeva, obično prvo počnemo da trepćemo, zatim približavamo predmet oku. Moguć je i zamor očiju posebno kod rada za kompjuterom, osetljivost na odsjaj, otežana mogućnost fokusiranja sa udaljenih na bliske objekte i obrnuto.

Kako se koriguje presbiopija?

Presbiopija se koriguje odgovarajućim naočarima sa dioptrijom, ili kontaktnim sočivima, prema receptu lekara. Najjednostavnija i najjeftiniji način jesu naočari za čitanje, postoje i skuplje multifokalne ili progresivne naočare, koje omogućavaju oštar vid na različitim udaljenostima bez potrebe za promenom naočara, kod osoba koje na primer imaju kratkovidost.

Postoje i kontaktna sočiva, multifokalna ili bifokalna, koja mogu da pomognu ako nećemo da nosimo naočari. Navedene vežbe za oči mogu da ublaže simptome, a postoje i laserski tretmani koje se ipak dosta ređe primenjuju.

Preventivne mere uključuju redovne oftalmološke preglede (najmanje jednom godišnje nakon 40. godine), nošenje naočara sa UV zaštitom pri izlaganju suncu, pravilnu ishranu bogatu antioksidansima, kao i adekvatnu kontrolu hroničnih bolesti poput dijabetesa i hipertenzije, koje takođe mogu negativno uticati na zdravlje očiju.