Antiinflamantorna ishrana umiruje bolove kod artritisa, reguliše bolesti štitaste žlezde, koje namirnice se izbegavaju, objašnjava dr Marina Boboš

Gubitak kilograma često dolazi kao posledica smanjenja upalnih procesa, balansa hormona i poboljšanja metabolizma, a ne kao rezultat restriktivnog režima, kaže dr Marina Boboš, specijalista anesteziologije, koja se bavi i zdravom ishranom i posebno uticajem antiinflamatorne i mediteranske ishrane na naše telo

Antiinflamatorna ishrana je pored redovne farmakološke terapije dobar način kontrole simptoma reumatoidnog artritisa, bolesti štitaste žlezde i sličnih hroničnih bolesti. Lekari tvrde da se iza ovih i sličnih bolesti kriju kombinacija stalnog stresa i loše ishrane. Neke izmene u načinu ishrane, praćene zdravim životnim navikama mogu da obezbede pacijentima kvalitetniji život uz bolji san i više energije. I sve ovo ne mora da bude skupo, naglasak je na lako dostupnim i pristupačnim namirnicama našeg podneblja koje su bogate hranjivim materijama kada se pravilno kombinuju

Antiinflamatorna i mediteranska ishrana

Preporučujemo

Antiinflamatorna i mediteranska ishrana dva su pojma koja često izjednačavamo. Stručnjaci ipak ističu da postoji nekoliko bitnih razlika između ova dva principa zdravog načina ishrane. Mediteranska dijeta ne isključuje, na primer, nijednu namirnicu u potpunosti, dok je antiinflamatorna ishrana više terapijski oblik koji izbegava određene prehrambene proizvode.

Mediteranska ishrana je tradicionalni obrazac ishrane naroda Mediterana i temelji se na obilju svežeg sezonskog povrća i voća, maslinovom ulju kao glavnom izvoru masti, integralnim žitaricama, mahunarkama, ribi, morskim plodovima, uz umeren unos mlečnih proizvoda, mesa i crvenog vina. Ona naglašava balans i umerenost. Njena glavna prednost je što je veoma fleksibilna i ne isključuje nijednu namirnicu u potpunosti.

- S druge strane, medicinska antiinflamatorna ishrana je strože definisana i više funkcionalno usmerena – sa ciljem da se utiče na hronične upalne procese u organizmu. Ova ishrana gotovo u potpunosti eliminiše životinjske proizvode kao što su meso, jaja, mlečni proizvodi, dok ostavlja prostor za konzumaciju ribe i morskih plodova kao jedinog izvora proteina životinjskog porekla. Fokusira se na biljne izvore proteina kao što su mahunarke i pseudožitarice (na primer kinoa, heljda, amarant). Od klasičnih žitarica koristi se najviše pirinač, dok se ostale izbegavaju, jer sadrže gluten. Kukuruz se takođe svodi na minimum, zbog uzgajanja brojnih genetski modifikovanih sorti - kaže za portal eKlinika dr Marina Boboš, specijalista anesteziologije, koja se bavi i zdravom ishranom i posebno uticajem antiinflamatorne i mediteranske ishrane na naše telo.

Odnos prema alkoholu

Dr Boboš napominje kao još jednu važnu razliku između mediteranske i antiinflamatorne ishrane odnos prema alkoholu.

- Mediteranski obrazac dozvoljava umerenu konzumaciju crvenog vina zbog prisustva antioksidanasa, u antiinflamatornoj ishrani alkohol se u potpunosti izbegava. U suštini, antiinflamatorna ishrana je terapijski oblik ishrane, dok je mediteranska više preventivni i podstiče balansirani stil života - precizira dr Boboš.

Gubitak kilograma dolazi kao posledica smanjenja upale

Sagovornica portala eKlinika kaže da se mediteranska ishrana preporučuje gotovo svima – od dece do starijih osoba, jer se zasniva na balansiranom unosu nutrijenata, celovitim namirnicama i umerenosti. Deluje preventivno i podržava opšte zdravlje.

- S druge strane, antiinflamatorna ishrana se primenjuje ciljano – kod osoba koje već imaju hronične zdravstvene probleme kao što su reumatoidni artritis, bolesti štitaste žlezde, insulinska rezistencija, inflamatorne bolesti creva, endometrioza, psorijaza i slično. Kod ovih pacijenata upalni procesi su već prisutni, a ovakva ishrana ima za cilj da ih smanji ili umanji simptome koji su nastali kao posledica iste. Iako obe vrste ishrane mogu doprineti regulaciji telesne težine, to nije njihov primarni cilj. Gubitak kilograma često dolazi kao posledica smanjenja upalnih procesa, balansa hormona i poboljšanja metabolizma, a ne kao rezultat restriktivnog režima - napominje dr Boboš.

Manje bolova i nadutosti, bolji san, više energije

Dr Marina Boboš kaže da u svojoj praksi primećuje osobe koje kada usvoje principe antiinflamatorne ishrane često već u prvim nedeljama osećaju poboljšanje – manje nadutosti, bolji san, više energije, manje bolova, stabilniji apetit.

- U tom smislu, mediteranska ishrana može biti idealan prvi korak – jer je blaga, prijemčiva i prirodno poseduje antiinflamatorna svojstva. Kada se njen način razmišljanja i pripreme hrane usvoji, kod pacijenata koji se suočavaju sa hroničnim oboljenjima može se postepeno preći na striktno definisanu antiinflamatornu ishranu. Iako je ona zahtevnija za sprovođenje i teže održiva na duže staze, kod motivisanih osoba može doneti značajne zdravstvene benefite – ne samo u smislu smanjenja simptoma, već i u unapređenju opšteg funkcionisanja i kvaliteta života - tvrdi dr Boboš.

Ishrana koja sprečava progresiju bolesti

Kod zdravih osoba ovakva ishrana može da ima ključnu ulogu u prevenciji nastanka hroničnih nezaraznih bolesti. Dr Boboš dodaje da uvek treba uzeti u obzir i genetsku predispoziciju pojedinca, koja može uticati na to koliko će preventivne mere biti efikasne.

- Sa druge strane, kada je hronična bolest već prisutna – kao što su reumatoidni artritis, metabolički sindrom, insulinska rezistencija, bolesti štitaste žlezde ili hronične bolesti creva – pravilno sprovedena antiinflamatorna ishrana može ublažiti simptome, smanjiti upalne procese i pomoći u sprečavanju dalje progresije bolesti. Ova ishrana je u većini slučajeva bezbedna, ali kod osoba sa specifičnim nutritivnim deficitima, digestivnim smetnjama ili alergijama, neophodno je da se plan individualizuje. Prvi rezultati najčešće se osete nakon 2 do 4 nedelje – kroz više energije, manji osećaj nadutosti, bolju probavu, stabilniji apetit i smanjenje bola kod inflamatornih stanja - kaže dr Boboš

Ishrana je temelj, ali ne i jedini faktor, podvlači dr Boboš.

- Hronični stres jedan je od glavnih skrivenih pokretača upalnih procesa. Produženo lučenje kortizola – hormona stresa – može doprineti razvoju insulinske rezistencije, narušavanju sna, disbalansu hormona štitne žlezde i slabljenju imunog sistema. Upravo ta kombinacija stresa i loše ishrane, uz sedentarni način života, najčešće stoji iza nastanka savremenih hroničnih bolesti. Zato najbolji rezultati dolaze kada se zdrava ishrana kombinuje sa umerenim fizičkim aktivnostima, kvalitetnim snom i tehnikama upravljanja stresom. Već i jednostavne navike poput svesnog disanja, šetnje u prirodi, pisanja dnevnika zahvalnosti ili praktikovanja vođene relaksacije mogu znatno pomoći u balansiranju nervnog sistema - tvrdi dr Boboš.

Mora li zdrava ishrana da bude skupa?

- Što se troškova tiče – zdrava ishrana ne mora biti skupa. Ključ je u organizaciji i primeni namirnica sa našeg podneblja. Pasulj, leblebija, jaja, kupus, zelje, tikvica ili jabuka – sve su to lokalne i dostupne namirnice koje, ako se pravilno kombinuju, mogu biti i nutritivno bogate i cenovno pristupačne - napominje dr Marina Boboš.