Heljda (Fagopyrum esculentum) pripada porodici biljaka Polygonaceae. Zbog antioksidanasa i fitokemikalija kao što su kvercetin, rutin i epikatehinildimetilat, heljda se u studijama pokazala korisnom kao dodatak ishrani pacijenata sa hipertenzijom, hiperlipidemijom, dijabetesom, rakom, kao i celijakijom.
Kakav nutritivni sastav ima heljda
Ova žitarica bogata je složenim ugljenim hidratima. Naime, 100 grama heljde obezbeđuje 343 kalorije; 3,4 g lipida; 71,5 g ugljenih hidrata i 10 g vlakana. Heljdino brašno ima najviši sadržaj proteina (19 g) među svim žitaricama. Aminokiseline u proteinima heljde su dobro uravnotežene. Bogate su lizinom, metioninom, histidinom i triptofanom, koje nedostaju pšenici i ječmu.
Zbog ovih korisnih svojstava, proizvodi od heljde povoljno deluju na kardiovaskularni sistem. Tu je i pozitivan uticaj na krvni pritisak, nivo glukoze u krvi, insulin i lipide.
Tema studije indijskih naučnika: Heljda i uticaj na visok krvni pritisak uz redovnu terapiju
Grupa indijskih naučnika ispitivala je i procenjivala prošle godine u jednoj studiji potencijalni terapeutski efekat brašna od heljde kod novodijagnostikovanih odraslih pacijenata sa hipertenzijom 1. i 2. stadijuma, uz standardni medikamentozni tretman.
Učesnicima iz eksperimentalne grupe davano je 100 g brašna od heljde u obliku hleba (flatbread) tokom tri meseca. Kontrolnoj grupi je preporučena samo modifikacija životnog stila i antihipertenzivni lek amlodipin. Biohemijski (lipidni profil), antropometrijski (težina) i klinički (krvni pritisak, puls) parametri beleženi su na početku i nakon 2, 6 i 12 nedelja kod obe grupe.
Razultati istraživanja
Nakon 12 nedelja, kod učesnika iz eksperimentalne grupe zabeleženo je poboljšanje biohemijskih, antropometrijskih i kliničkih parametara u poređenju sa kontrolnom grupom. Za farmakokinetičko ispitivanje uzeti su uzorci krvi pacijenata iz obe grupe sedmog dana od početka studije u različitim vremenskim intervalima radi analize koncentracije leka.
Rezultati farmakokinetičke studije pokazali su da je koncentracija leka bila veća kod eksperimentalne grupe (sa heljdom) u poređenju sa kontrolnom grupom (bez heljde). To ukazuje da heljda može povećati vreme zadržavanja leka u krvi, efikasnije smanjujući krvni pritisak poboljšavajući lipidni profil. Potrebna su dalja istraživanja sa većim uzorkom kako bi se potvrdili ovi nalazi.
Ima li konzumiranje heljde neželjene efekte i kada
Osobe koje svakodnevno konzumiraju heljdu mogle bi da imaju određene neželjene efekte. Oni se najpre odnose na količinu soli u heljdi, koja je visoka. Još neke moguće negativne reakcije su nagla promena nivoa krvnog pritiska, umor, glavobolja, kao i mogućnost smanjene apsorpcije ili nedostatka vitamina koji se u heljdi ne nalaze.
