Ako se ne leči trajno oštećuje kosti, srce i bubrege. Ovo su najčešći simptomi anoreksije

Osoba s anoreksijom često se doživljava gojaznom iako je objektivno pothranjena, a gubitak kilograma vidi kao lični uspeh

Anoreksija je poremećaj u ishrani koji može da se leči, a kod koga ljudi imaju nisku telesnu težinu na osnovu ličnog izbora. Ovo složeno stanje ima mentalne, bihevioralne i fizičke simptome, a lečenje je neophodno zbog komplikacija koje ozbiljno ugrožavaju život. Iako mnogi ljudi sa anoreksijom izgledaju veoma mršavo, neki ne izgledaju tako, a drugi mogu da izgledaju čak i gojazno. Ali, oni su zapravo smršali ili nisu uspeli da dobiju potrebnu težinu. Anoreksija ima drugu najveću stopu smrtnosti od svih mentalnih bolesti, odmah iza predoziranja opioidima.

Anoreksija nervoza je ozbiljan psihijatrijski poremećaj ishrane

Preporučujemo

Ljudi koji imaju anoreksiju često imaju snažan strah od dobijanja na težini. Misle da imaju višak kilograma, čak i kada su mršavi. Kako bi sprečili dobijanje na težini ili nastavili da gube težinu, ljudi sa anoreksijom često ograničavaju količinu ili vrstu hrane koju jedu. Pridaju veliku pažnju  kontroli svoje težine i obliku tela i ulažu ekstremne napore koji mogu značajno da naštetite njihovim životima. Anoreksija može da izazove čak i promene u mozgu zbog veoma loše ishrane, odnosno  neuhranjenosti. To je stanje kada ljudi ne dobijaju hranljive materije koje su njihovom telu potrebne da bi ostalo zdravo.

Anoreksija nervoza (anorexia nervosa) je ozbiljan psihijatrijski poremećaj ishrane koji karakteriše uporno ograničavanje hrane, intenzivan strah od gojenja i iskrivljena percepcija vlastitog tela. Osoba s anoreksijom često se doživljava gojaznom iako je objektivno pothranjena, a gubitak kilograma vidi kao lični uspeh.

Razlikuju se dve glavne vrste anoreksije

Prema Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje (DSM-5), razlikuju se dve glavne vrste anoreksije:

• Restriktivni tip: osoba drastično smanjuje unos hrane i kalorija, bez povraćanja ili zlouporabe laksativa
• Binge-eating/purging tip: uključuje epizode prejedanja nakon kojih sledi namerno izazvano povraćanje, korišćenje laksativa ili preterano vežbanje.

Stručnjaci naglašavaju da je važno razlikovati anoreksiju od bulimije. Dok osobe s anoreksijom imaju značajno smanjenu telesnu masu, bulimija se često događa uz normalnu ili čak povećanu telesnu težinu. Osim toga, bulimija je obeležena ciklusima prejedanja i kompenzacijskog ponašanja, dok anoreksija uključuje hroničnu restrikciju hrane.

Anoreksija se najčešće javlja u adolescenciji

Anoreksija se najčešće javlja u adolescenciji, između 14. i 18. godine i češće pogađa devojke. Prema podacima National Library of Medicine, učestalost anoreksije nervoze kod adolescenata procenjuje se na oko 0,3 do 0,4 posto kod devojčica i 0,1 posto kod dečaka.

Zabrinjava podatak, kako navode stručnjaci sa Harvard University, da čak 95 posto osoba s anoreksijom razvije simptome pre 25. godine, a sve češće se dijagnostikuje i kod dece mlađe od 12 godina, posebno u kontekstu rastućeg uticaja društvenih mreža i online sadržaja o idealnoj telesnoj slici.

Koji su simptomi anoreksije?

Anoreksija se retko razvije naglo. Stručnjaci Mayo Clinic kažu da u početku osoba može da počne  “zdravije da se hrani” ili izbaci određenu vrstu hrane. Zatim postupno počinje da izbegava obroke, broji kalorije, preterano vežba i izražava nezadovoljstvo sopstvenim telom.

U toj ranoj fazi, simptomi se često zanemaruju jer se promene doživljavaju kao “pozitivna briga o zdravlju”, navode stručnjaci Cleveland Clinic, a kako bolest napreduje, simptomi postaju sve izraženiji.

Razlikuju se psihološki, fizički i bihevioralni simptomi anoreksije:

Psihološki simptomi anoreksije su:

• iskrivljena percepcija tela
• intenzivan strah od debljanja, i pri vrlo niskoj telesnoj masi
• depresija, anksioznost, razdražljivost
• opsesivne misli o hrani, kalorijama, težini.

Fizički simptomi anoreksije su:

• značajan gubitak težine
• umor, iscrpljenost
• usporeni puls, hipotenzija
• amenoreja (izostanak menstruacije)
• suva koža, lomljivi nokti, opadanje kose
• osećaj hladnoće, čak i pri normalnoj temperaturi.

Bihevioralni simptomi anoreksije:

• odbijanje hrane ili izbegavanje obroka
• skrivanje hrane ili izgovor da se ne jede ništa
• preterano vežbanje
• povraćanje nakon jela u tajnosti.

Dijagnoza i lečenje anoreksije

Dijagnozu anoreksije postavlja lekar opšte prakse u saradnji s psihijatrom i/ili psihologom. Prvi korak je razgovor o prehrambenim navikama, emocionalnom stanju i telesnim promenama. Slede laboratorijski nalazi (kompletna krvna slika, elektroliti, enzimi jetre), merenje telesne mase, indeksa telesne mase (ITM) zatim EKG, kako bi se procenilo opšte zdravstveno stanje.

Nefarmakološko lečenje - Prvi izbor je psihoterapija, najčešće kognitivno-bihevioralna terapija (KBT). Kod mlađih bolesnika, naročito adolescenata, koristi se porodična terapija u kojoj su članovi porodice aktivno uključeni. Podrška porodice je ključna jer uspeh lečenja značajno zavisi od okruženja.

Farmakološko lečenje - Lekovi nisu primarna terapija, ali se mogu koristiti u slučajevima kada je prisutna depresija, anksioznost ili opsesivno-kompulzivni simptomi. U tom slučaju lekar može da  propiše antidepresive.

Koje komplikacije anoreksija može da izazove?

Lečenje anoreksije može da traje mesecima ili godinama. Najopasnija posledica anoreksije je malnutricija. Telo bez dovoljnog unosa energije i nutrijenata prelazi u stanje preživljavanja – usporavaju se funkcije organa, degradira mišićno i masno tkivo, a posledice se mogu osećati godinama.

Kao najčešće komplikacije izdvajaju se:

- kardiovaskularne smetnje: bradikardija, hipotenzija, aritmije koje mogu biti smrtonosne

- osteoporoza: zbog smanjenog nivoa estrogena i kalcijuma

- amenoreja (izostanak menstruacije) i hormonski disbalansi mogu da uzrokuju neplodnost

- probavne smetnje: zatvor, nadutost, gastropareza

- oštećenje bubrega i jetre: zbog dehidracije i nedostatka belančevina

- anemija i pad imuniteta: čime se povećava rizik od infekcija

- mentalne komplikacije: depresija, suicidalne misli, socijalna izolacija.

Ako se ne leči, anoreksija može da bude smrtonosna, upozoravaju stručnjaci, a najviša stopa smrtnosti je među psihijatrijskim poremećajima. Važno je napomenuti da stopa smrtnosti može značajno da se smanji pravovremenim i adekvatnim lečenjem. Takođe, stručnjaci ističu da anoreksija nije hir ni faza već ozbiljan psihijatrijski poremećaj koji zahteva sistemsku dijagnostiku, stručnu pomoć i podršku okoline. Ključno je rano prepoznavanje simptoma, posebno kod dece i mladih, kako bi se sprečile dugoročne posledice i povećale šanse za potpuno ozdravljenje. Ako primietite znakove anoreksije kod sebe ili bližnjih, obratite se svom lekaru,  školskom psihologu ili stručnjaku za mentalno zdravlje, jer - pravovremeno lečenje spašava živote.