Benigno uvećanje prostate nije najava raka, ali jeste kamena u bešici ili bubregu, kada se postavlja trajni kateter objašnjava dr Brkić

BHP može da bude bolest ako se ispoljava sa svim svojim simptomima, ali da bude i stanje promene organizma, ako se prostata umereno uveća i ne uzrokuje bitniju simptomatologiju koja bi je odredila kao bolest, kaže urolog dr Zoran Brkić

Benigno uvećanje prostate (benigna hiperplazija prostate) dobroćudni je proces kojim se uvećava broj i zapremina normalnih ćelija prostate. Ćelije prostate jednostavno se uvećavaju po broju i bujaju. Lekari napominju da tačan proces dobroćudnog uvećanja prostate nije poznat, ali i dodaju da postoji sigurno više faktora koji do njega dovode. Samo uvećanje prostate je bolno i neprijatno stanje, koje može da se iskomplikuje i pojavom kamena u urinarnom sistemu. Sve se može u bitnoj meri sprečiti redovnim pregledima posle 40. godine života. Stručnjaci podsećaju muškarce da je i njihovom telu kao i automobilu potreban "servis"jednom godišnje.

Šta označava povećano prisustvo DHT

Preporučujemo

Dobroćudno uvećanje prostate jedna je od najrasprostranjenijih tegoba muškaraca. Lekari kažu da se problem uočava kod svakog trećeg muškarca posle 50. godine života. Nije do kraja jasno šta pokreće ovaj proces, ali stručnjaci ističu nekoliko faktora rizika.

- Ono šta je sigurno da direktno pogoduje razvoju benigne hiperplazije prostate (BHP) je povećano prisustvo DHT – dihidrotestosterona i starenje, to jest, godine života. Faktori rizika za BHP su porodična anamneza, starija životna dob, rasna pripadnost (najviša je u crnoj, najniža u žutoj rasi), povišena koncentracija androgena u krvi, gojaznost, hipertenzija i šećerna bolest. BHP može da bude bolest ako se ispoljava sa svim svojim simptomima, ali da bude i stanje promene organizma, ako se prostata umereno uveća i ne uzrokuje bitniju simptomatologiju koja bi je odredila kao bolest. Moguće je da BHP bude progresivna bolest, ali i ne mora, sve zavisi od velikog broja faktora, a prvenstveno od stanja organizma i životnih navika - kaže za portal eKlinika urolog dr Zoran Brkić.

Prve tegobe posle infekcije, dugotrajnog sedenja na hladnom

Simptomi dobroćudnog uvećanja prostate dele se na iritativne i opstruktivne. Dr Brkić objašnjava da su početni ili iritativni simptomi učestalo mokrenje, hitni pozivi na mokrenje i noćno mokrenje.

- Kao posledica rasta prostate kasnije se javljaju i opstruktivni simptomi kao šta je napinjanje kod mokrenja, čekanje na početak mokrenja, slab mlaz mokraće, isprekidan mlaz, kapanje na kraju mokrenja iz mokraćne cevi, osećaj nepotpunog pražnjenja bešike. Simptomatologija uglavnom zavisi od veličine prostate. Kod početnog uvećanja tegobe nisu toliko izražene, ali kad se pojave u povećanom broju onda u velikoj meri narušavaju kvalitet života. Moguće je da su nekim slučajevima prvi simptomi, pa i potpuni prekid mokrenja, jave nakon upale bešike, posle dugotrajnog sedenja na hladnom u kombinaciji sa obilnim obrokom i  žestokim alkoholnim pićem - napominje dr Brkić.

Kako nastaju komplikacije BHP?

Komplikacije BHP posledica su progresije bolesti usled uvećanja same prostate. Zbog nemogućnosti potpunom pražnjenja bešike prvo se javlja rezidualni urin (RU), to jest, urin koji ostaje u bešici nakon mokrenja.

- Što je on veći to više mokraće ostaje u bešici i situacija je lošija. Povećanjem RU dolazi do potpunog prestanka mokrenja ili retencije urina kad je potrebno da se postavi trajni kateter. Sledeća komplikacija je takozvano mokrenje usled prelivanja (engl. owerflow incontinence), gde je bešika stalno napunjena sa na primer 250 ml urina. Kada se napuni za još 20-30 ml taj mali deo se nevoljno prelije – izbaci iz bešike, a veći deo urina i dalje ostaje u bešici. Pacijent tako mokri stalno i bez uticaja volje. Mokraća sama curi iz bešike. Svi ovi problemi za zastojem i zadržavanjem mokraće dalje dovode do stvaranja kamena u bešici ili bubregu, do vraćanja urina u mokraćne kanale sve do bubrega uz njihovo proširenje. Mogu se pojaviti i slepe kesice na bešici ili divertikulumi, javljaju se stalne upale bešike i urotrakta– uroinfekcije, moguće je i krvarenje iz bešike ili hematurija - naglašava dr Brkić.

Preventivni pregledi mogu da sačuvaju prostatu, ali i život

Vidimo da su komplikacije BHP brojne, ali uz malo truda mogu u bitnoj meri da se spreče ili barem ublaže. Dr Brkić zato savetuje da se svaki muškarac javi sa navršenih 40 godina života na preventivni pregled, koji se kao i tehnički pregled automobila radi jednom godišnje.

- Žene već sa 20 godina kreću sa svojim preventivnim ginekološkim pregledima i obavljaju ih redovno. Po tom pitanju mi muškarci smo manje odgovorni. Suština ovih preventivnih pregleda jeste da se što pre otkrije BHP i da se odmah pristupi adekvatnom lečenju. Ako dođete sa 55 godina prvi put na pregled, jer postoje simptomi kao što su problemi sa mokrenjem, velika je šansa da ove tegobe možda uzrokuje karcinom. On se prvo isključuje i kad ga nema pristupamo lečenju prostate koje je svakako znatno teže, a ne bi bilo da se pacijent redovno kontroliše i da je na primer uvećanje prostate dijagnostikovano pre 6-7 godina i onda već počelo lečenje. O karcinomu da ne govorimo. Inače BHP ne dovodi do razvoja raka prostate - precizira dr Zoran Brkić.

Dijagnostika BHP

Dijagnostika BHP je jednostavna i sastoji se od anamneze, fizikalnog pregleda muškarca sa obaveznim rektalnim pregledom prostate, određuje se vrednost markera PSA iz krvi.

- Uradi se ultrazvuk urotrakta kojim se tačno određuje veličina prostate i rezidualni urin. Sve ovo navedeno treba da se sprovede da bi pregled bio kompletan - kaže dr Brkić.

Samo 10 odsto BHP leči se operativno

Pitali smo doktora i kako se leči benigno uvećanje prostate. Kada je dovoljno samo praćenja i primena lekova. Kojim pacijentima se savetuje hirurško lečenje, da li postoje neke situacije kada se benigno uvećanje mora da leči isključivo hirurškim putem?

- Lečenje prostate obavlja se konzervativnim, medikamentoznim i hirurškim lečenjem.  Manja uvećanja prostate zahtevaju samo ww – watchful waiting ili kliničko praćenje. Srednje uvećana prostata leči se suplementima na bazi biljaka, a ona još veća sa zvaničnim medikamentima. Pre 30 godina 90 odsto uvećanih prostata smo operisali, a samo 10 odsto lečili medikamentozno. Danas je taj broj obrnut. Samo 10 odsto BHP rešavamo operativno. Današnje operativno lečenje je u većini slučajeva minimalno invazivno, tkivo BHP uništava se laserskim nitima, vrućom vodenom parom i slično. Jasno da one velike prostate od 100 i više grama zahtevaju ili klasičnu prostatektomiju gde se otvara koža i bešika ili TURP – transuretralnu resekciju prostate - precizira doktor.

Prostata "ne voli" ljuto, biber, alkohol, hladnoću

Za kraj doktor Zoran Brkić, pored redovnih pregleda posle 40. godine života, podseća i na značaj zdravih životnih navika.

- Prostata "ne voli" ljuto, žestoko, biber, žestoka alkoholna pića, hladnoću. Treba se zdravo hraniti balansiranom prehranom sa velikom količinom povrća i voća, uzimati vitamin E kroz semenke bundeve (golica), antioksidante kroz borovnicu, malinu, aroniju, crni, zeleni čaj, prirodni sok od paradajza, L citrulin kroz lubenicu. Obavezna je i  fizička aktivnost, najjednostavnije su šetnje nakon večere od 5.000 koraka i više ali svaki dan. Sve ovo će dovesti do poboljšanja muškog zdravlja u smislu prevencije BHP ili zaustavljanja napredovanja BHP- zaključuje dr Brkić.

Dr Zoran Brkić je član EAU – Evropsko udruženje urologa, Udruženja urologa Srbije, Lekarske komore Srbije. Usavršavao se na studijskom boravku (april, 2000. godine) Department of urology, University of California, San Francisco, edukacija iz stres inkontinencije, studijski boravak septembar 2001.g. Royal London Hospital, edukacija iz rekonstrukcije muške uretre.