Iako je 21. vek, šuga kao zarazna bolest još nije iskorenjena na našim prostorima. Svake godine u Beogradu u proseku oko 4.500 ljudi dobije ovu zaraznu bolest. Šuga je parazitarno oboljenje koje izaziva jedna vrsta grinje, u narodu poznata kao šugarac, a vakcina protiv ove zarazne bolesti ne postoji.
Simptomi su najizraženiji noću
– Šugu izaziva parazit Sarcoptes scabiei hominis, a prenosi se direktnim kontaktom sa osobe na osobu, ili pak deljenjem kreveta ili odeće sa osobom koja je zaražena – objašnjava specijalista za kožne i polne bolesti dr Dimitrije Karabahčiev za portal eKlinika.
Od infestacije do pojave prvih simptoma može da prođe od četiri do šest nedelja. Za to vreme osoba koja je zaražena nema nikakve tegobe, što šugu svrstava u opasne zarazne bolesti, jer se u tom periodu može lako preneti na druge.
– Pre svega, javlja se generalizovan svrab na celom telu, koji se intenzivira uveče i tokom noći. Takođe, svrab se pojačava pri utopljavanju ili tuširanju toplom vodom. Najčešće, promene se javljaju na prstima i između njih, na ručnim zglobovima, ispod pazuha i na bradavicama, a kod muškarca i na genitalijama. Kod male dece promene koje izaziva prisustvo šugarca prisutne su još i na dlanovima i na tabanima – navodi dr Karabahčiev i naglašava da dijagnostika podrazumeva klinički pregled kod specijaliste, pregled dermoskopom i mikroskopom radi postavljanja dijagnoze, a od velike važnosti je i istorija, odnosno anamneza.
– Svrab kod više članova porodice ili više članova kolektiva može da nas usmeri ka dijagnozi – objašnjava sagovornik eKlinika portala.
Leči se cela porodica
Šuga je dosadna bolest koja se lako prenosi, a kako je period infestacije dug, i može da potraje do šest nedelja, obolela osoba može da prenosi bolest i ne znajući da je zaražena. Zbog toga je, ističe dr Dimitrije Karabahčiev, neophodno da u proces lečenja budu uključeni svi članovi domaćinstva, koji u isto vreme započinju i završavaju terapiju.
-Važno je, takođe, da zaražena osoba i članovi njenog domaćinstva izbegavaju kontakte sa drugima, dokle god se lečenje ne završi – izričit je dr Karabahčiev i podseća, u zavisnosti od načina lečenja, ono može da traje od 7 do 10 dana, a u terapiji se koriste lokalni preparati i tablete.
– Danas se pre svega koriste permetrin, benzil benzoat i sumpor, kao i tablete ivermektina. U svetu se ivermektin koristi u velikim kolektivima, gde je gotovo nemoguće uspešno sprovesti lokalnu terapiju – navodi naš sagovornik.
Terapija nije ista za sve
Kad je reč o novorođenčadima, trudnicama i dojiljama, postoje lekovi koje oni ne smeju da koriste. Ukoliko neko iz ove osetljive grupe dobije šugu, primenjuje se nešto drugačija terapija.
– Za te grupe preporuka je da koriste permetrin i sumpor. Permetrin je mnogo komforniji. Za razliku od sumpora, koji se nanosi na kožu u periodu od 7 do 10 dana, permetrin se primenjuje prvog i sedmog dana tako što bi trebalo da prenoći na koži – objašnjava dermatolog dr Karabahčiev.
Prevencija i dezinfekcija
Kad proces lečenja bude okončan, neophodno je svu garderobu, peškire i posteljinu oprati na 95 stepeni u veš mašini. Stvari koje ne mogu da budu oprane na tako visokoj temperaturi trebalo bi odneti na hemijsko čišćenje.
– One stvari koje ne mogu ni da budu otkuvane u veš mašini, niti odnete na hemijsko čišćenje, preporuka je da se provetravaju četiri dana napolju, ako su temperature visoke, ili da odstoje preko noći na otvorenom, ako su temperature vazduha ispod nule – savetuje dr Dimitrije Karabahčiev.
Kada je reč o dezinfekciji nameštaja posle izlečenja osoba koje su ga koristile u vreme dok su bile zaražene šugarcem, dovoljno je tretiranje paročistačem ili takozvano suvo pranje.
– Da bi mogućnost infestacije šugarcem bila svedena na minimum ili potpuno isključena, trebalo bi da ne razmenjujemo odeću sa drugim ljudima i da maksimalno vodimo računa o ličnoj higijeni – podseća sagovornik eKlinika portala.
A šta ako se šuga ipak vrati?
Nije retkost da se ovaj dosadni parazit vrati i naseli ispod kože istog domaćina. To može da se dogodi ili ponovnom infestacijom sa čoveka na čoveka ili korišćenjem garderobe i/ili posteljine koja nije pravilno tretirana posle prvobitne zaraze. U tom slučaju se, napominje dr Karabahčiev, simptomi javljaju veoma brzo:
– Simptomi ponovnog zaražavanja šugarcem mogu da se razviju u roku od 24 sata, jer je već stvorena alergijska reakcija na parazita. To je isto kao kad smo alergični na nešto – ponovni kontakt dovodi do brze reakcije.
Nega kože posle izlečenja
Kada dermatolog ustanovi da je terapijski protokol dao dobre rezultate i da je šuga izlečena, sledi oporavak kože, posebno ako je u terapiji korišćen preparat na bazi sumpora koji isušuje kožu.
– Upotreba hidrantnih krema za negu kože je od velikog značaja. Nekada bi i između dva mazanja permetrinom trebalo koristiti hidrantne kreme. Bitno je, takođe, da se posle terapije i izlečenja kože koriste neagresivni preparati za negu, poput ulja za tuširanje – savetuje dr Karabahčiev.
Mogu li životinje da prenesu šugu na čoveka?
Sagovornik eKlinika portala dr Dimitrije Karabahčiev objašnjava da postoje grinje koje su adaptirane na čoveka i grinje koje su adaptirane na životinje. To u praksi znači da ukoliko se čovek nađe u blizini životinje, koja je zaražena životinjskim šugarcem, on ne može da dobije šugu kakva se javlja kod ljudi.
– Životinjski šugarci mogu da izazovu tranzitorne promene na koži čoveka, ali ne mogu da izazovu zarazu. Promene koje se jave na ljudskoj koži posle takvog kontakta povlače se same od sebe – zaključuje dr Karbahčiev.
U stambenoj zgradi imamo ordinaciju za kožne i venerične bolesti, da li se stanari mogu zaraziti šugom ukoliko dođe na lečenje pacijent oboleo od šuge?
Hvala na odgovoru