Karcinom mokraćne bešike prepoznat je u svetu kao bolest čijem lečenju se mora pristupiti aktivnije. Kod nas to još uvek nije slučaj u potpunosti, iako se naši stručnjaci u velikoj meri uspešno nose sa lečenjem primenom dostupnih terapija.
Karcinom mokraćne bešike je kod nas „zaboravljeni rak“, u svetu to danas nije tako
– Rak nije jedna bolest već napada mnoge organe i tkiva različitim mehanizmima. Svetska javnost je shvatila neophodnost lečenja raka mokraćne bešike. Kod nas je, međutim, ova vrsta maligne bolesti „zaboravljeni rak“ koji sada u svetu ima nove terapijske opcije i daje nadu pacijentima da će sa tom opakom bolešću duže i bolje živeti. Očekujemo da one uskoro postanu dostupne pacijentima i u Srbiji – izjavio je povodom Svetskog dana borbe protiv raka prof. dr sci. med. Zoran Džamić, direktor Klinike za urologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
Stručnjak podseća da se radi o bolesti koja duže od 25 godina nije imala nije nijedan novi lek koji bi mogao da promeni njen tok i lečenje. Ali, poslednjih godina se situacija u svetu značajno promenila.
Zašto je karcinom mokraćne bešike često vidljiv tek u uznapredovaloj fazi bolesti
Srbija se priključila obeležavanju Svetskog dana raka (4.februar) porukom da je potrebno premostiti nejednakosti u lečenju svih tipova ove teške bolesti. Pažnja je ove godine posvećena karcinomu mokraćne bešike.
Profesor Zoran Džamić, specijalista urologije, hirurg urolog i supspecijalista onkolog, svakodnevno sa kolektivom Urološke klinike UKCS daje najveći mogući doprinos rešavanju uroloških problema pacijenata, kako onih sa prolaznim poteškoćama, tako i onih sa karcinomom mokraćne bešike. Reč je kako kaže naš sagovornik, o jednoj tipičnoj urološkoj bolesti.
– Interes pacijenta i naša želja kao stručnjaka je uvek da se lečenje završi na hirurgiji i da ne dođe do visoko uznapredovale faze i protokola za lečenje metastatske bolesti. Na Urološkoj klinici operišemo sve ono što je za operaciju i što može da se operiše. Nažalost, mnogo je pacijenata koji se jave upravo u uznapredovaloj fazi, kada moramo da se okrenemo saradnji sa medikalnim onkolozima. Problem nije samo u nedovoljno dobroj organizaciji zdravstvene zaštite i nedostatku prevencije, već i karakteristikama same bolesti. Ona je podmukla, često prolazi sa nezapaženim simptomima. Kada se ispolje pravom kliničkom slikom i manifestacijama, neretko imamo uznapredovali stadijum.
Karcinom mokraćne bešike: Koji simptomi su alarmantni i šta je najvažnije u prevenciji
Zbog toga je, prema rečima prof.dr Džamića, izuzetno značajno posvetiti pažnju karcinomu mokraćne bešike kako je to animiranjem javnosti učinjeno sa karcinomima prostate i bubrega, kod kojih su vidljivi pozitivni pomaci. Sagovornik eKlinika portala ne propušta priliku da naglasi nešto što mnogima može zazvučati čudno, a to je da je prvi faktor rizika za karcinom mokraćne bešike – pušenje. To je, kako kaže, dokazano i studijama i statistikama koje prate pacijente.
– Ni u svetu se ne radi skrining karcinoma mokraćne bešike. Zato je svaka prilika za periodične, odnosno organizovane sistematske preglede izuzetno važna. To nam je mnogo pomoglo da imamo više pacijenata koji dolaze u početnoj fazi bolesti. Pojava krvi u urinu je prvi i često dramatičan znak koji pacijenti ne smeju da zanemare. Hematurija je specifična. Često je bezbolna, kapriciozna, javi se iznenada pa nestane. Onda se javi ponovo posle mesec ili dva, a proces traje. Bilo da je krv svetla, tamna, da su prisutni ugrušci ili je mlaz mokraće u celosti krvav, potrebno je hitno javiti se urologu. Kasniji simptom tipičan za sve karcinome je paraneoplastični sindrom, kopnjenje organizma, subfebrilnost… – upozorava specijalista urologije.
Kako izgleda standardni protokol lečenja karcinoma mokraćne bešike
– Karcinomi mokraćne bešike se najpre leče hirurški. Transuretralnom resekcijom, što je obično inicijalna faza lečenja, uklanja se tumor. Sa potvrdom stepena infiltracije ide se na radikalno lečenje i uklanja se mokraćna bešika, radi se derivacija urina, što je takođe deo standardne procedure. Time se završava hirurško lečenje. Međutim, značajan broj pacijenata dobije metastatsku bolest koja uznapreduje nezavisno od toga što je tumor u bešici uklonjen. Dalje lečenje podrazumeva primenu hemioterapijski protokol, koji ima svoje cikluse i specifičnosti. Standardni broj ciklusa je četiri, mada može da ih bude i više. Kada dođe do stabilizacije bolesti (nema progesije, ne širi se) terapija citostaticima se prekida, ali tada bi trebalo dati pacijentu neke druge lekove koji bi bolest održavale u stabilnoj fazi – objašnjava prof. dr sci. med. Zoran Džamić.
Šta nude nove terapijske opcije i kada će biti dostupne pacijentima u Srbiji
Svetska medicinska javnost je shvatila da mora da uloži ogromne napore sa ciljem što uspešnijeg lečenja karcinoma mokraćne bešike, pa su tako rezultat nove, inovativne terapije. One, kako kaže prof. dr sci. med. Zoran Džamić, ne zadovoljavaju sve kriterijume, ali su od ogromnog značaja jer duže od dvadeset godina nije bilo „gotovo ničega“. Njih do skoro nije bilo ni u svetu, ne samo kod nas. Do uvođenja imunoterapije stopa preživljavanja je bila od 12 do 14 meseci, a sada imamo pacijente koji sa kombinovanim terapijama žive dve, tri, pa i četiri godine, iznosi stručnjak ohrabrujuće podatke.
– Očekujemo da ćemo do maja ili juna imati od strane države i RFZO mogućnosti da i mi lečimo pacijente najnovijim terapijama koje su u svetu najzastupljenije. Treba reći da ni do sada nismo baš u potpunosti bili bez „oružja“ u borbi protiv maligniteta mokraćne bešike. Uvek postoje neke opcije da nadmudrimo postojeće okvire preko specifičnh članova Zakona, dovijamo se, to je kod nas gotovo normalno. Zapravo, ne „kaskamo“ onoliko za svetskim trendovima koliko to možda izgleda na prvi pogled. Delimo zadovoljstvo sa kolegama medikalnim onkolozima, sa kojima neprekidno radimo na još boljim opcijama za pomoć pacijentima. Iskustvo i saznanja koja imaju na osnovu kliničkih studija nam mnogo znače – kaže za eKlinika portal direktor Klinike za urologiju UKCS.
