Jedna od tri osobe ne želi da sazna da li je bolesna

Rano otkrivanje rizika ili početka bolesti često je ključ uspešnog ishoda lečenja. Pa ipak, mnogi ljudi ne koriste preventivnu negu, skrining pregleda,a i kad ih urade ne žele da uzmu rezultate analiza

Nova studija Max Planck Institute for Human Development pokazuje da jedna od tri osobe izbegava da sazna da li je bolesna, odnosno da sazna medicinske informacije o ozbiljnim zdravstvenim stanjima i rizicima. Kao jedan od glavnih razloga koji pokreću ovo ponašanje ljudi je nedostatak poverenja u medicinski sistem. Studija je objavljena u časopisu Annals of Behavioral Medicine.

Da bi osoba mogla da sazna da li je bolesna treba da koristi skrining i preventivne preglede, a mnogi to ne rade

Preporučujemo

Rano otkrivanje rizika ili početka bolesti je često ključ uspešnog ishoda lečenja. Pa ipak, mnogi ljudi ne koriste preventivnu negu, programe skrininga ili preglede. Šta tačno stoji iza ovog nevoljnog stava da čovek sazna da li je možda bolestam? Stručnjaci navode da to ne može da se objasni nedostatkom informacija ili visokim troškovima. U zemljama poput Nemačke, zdravstvena osiguravajuća društva obaveštavaju svoje članove o relevantnim uslugama i često pokrivaju troškove lečenja, na primer. Pa, šta onda ljude sprečava da se kontrolišu?

Istraživači Max Planck Institute for Human Development imaju prilično iznenađujući odgovor: jedna od tri osobe ne želi da zna o ozbiljnim bolestima – čak i ako bi njima mogla da bude  pogođena.

- Jedna mogućnost je da je takav izbor neznanja nameran. Istraživali smo ovaj fenomen – koji nazivamo namernim neznanjem – u drugim oblastima života i otkrili da postoji širok spektar razloga za to - objašnjava Ralph Hertwig, direktor Centra za adaptivnu racionalnost na Max Planck Institute for Human Development u Berlinu i jedan od koautora studije.

Ignorisanje ozbiljnih bolesti nije ni na koji način neuobičajeno

Istraživači su analizirali podatke iz 92. studije sa ukupno 564.497 učesnika iz 25 zemalja, uključujući Nemačku. Želeli su da znaju koliko je rasprostranjeno izbegavanje medicinskih informacija i da razumeju razloge koji stoje iza toga. Takve procene prevalencije ranije su nedostajale na globalnom nivou. Pa ipak, ovi uvidi su ključni za kreiranje efikasnih sistema zdravstvene zaštite – na primer, u kontinuiranim naporima da se ljudi osnaže da preuzmu veću odgovornost za sopstveno zdravlje.

Analizirane studije su se bavile stanjima uključujući Alchajmerovu bolest, Hantingtonovu bolest, HIV/SIDU, rak i dijabetes. Autori su definisali izbegavanje informacija kao „bilo koje ponašanje osmišljeno da spreči ili odloži sticanje dostupnih, ali potencijalno neželjenih informacija“. Ovo uključuje odlaganje ili neodlazak kod lekara, odbijanje medicinskih testova, neuzimanje rezultata testova ili ignorisanje informacija o edukaciji pacijenata.

Rezultati pokazuju da ignorisanje ozbiljnih bolesti nije ni na koji način neuobičajeno. Skoro 1 od 3 učesnika je izbegavao medicinske informacije. Izbegavanje je bilo najveće kod dve neizlečive neurodegenerativne bolesti: 41 odsto za Alchajmerovu bolest i 40 procenata za Hantingtonovu bolest. Bilo je nešto niže kod ozbiljnih, ali lečivih stanja poput HIV (32 odsto) i raka (29 procenata). Sa 24 odsto, izbegavanje je bilo najniže - ali i dalje zabrinjavajuće visoko - kod dijabetesa, koji je hroničan, ali može da se kontroliše.

Zašto ljudi izbegavaju medicinske informacije?

Analiza razloga za ovo ponašanje je posebno iznenađujuća. Istraživači su identifikovali 16 ključnih pokazatelja izbegavanja medicinskih informacija. Iznenađujuće, pol, rasa i etnička pripadnost nisu bili među njima. Umesto toga, najjači indikatori bili su:

1. Kognitivno preopterećenje - dijagnoze poput raka mogu da budu složene i stresne.

2. Nizak osećaj samoefikasnosti, odnosno nedostatak samopouzdanja u sposobnost donošenja odluka u vezi sa zdravstvenom negom.

3. Strah od stigmatizacije ako je, na primer, test na HIV pozitivan.

4. Nedostatak poverenja u medicinski sistem, zajedno sa nižim očekivanjima pozitivnih ishoda lečenja.

S obzirom na raspoložive podatke, istraživači nisu bili u mogućnosti da ispitaju u kojoj meri izbegavanje informacija utiče na zdravstvene ishode pacijenata. To bi zahtevalo dalja istraživanja. Direktna poređenja između zemalja takođe nisu bila moguća. Shodno tome, studija ne pokazuje da li se ponašanje izbegavanja u Nemačkoj razlikuje od onog u Francuskoj ili SAD, na primer.

- Naši nalazi ukazuju na to da niže poverenje u zdravstveni sistem ima veze sa većim izbegavanjem informacija i činjenicom da osoba ne želi da sazna da li je bolesna. Vraćanje poverenja u medicinski sistem bi stoga moglo da dovede do većeg angažovanja u vezi sa medicinskim informacijama kako bi osoba želela da szna da li je bolesna ili ne - ističe Konstantin Offer, glavni autor studije i saradnik u Centru za adaptivnu racionalnost na Max Planck Institute for Human Development.