Upala spoljašnjeg uva izaziva bol do suza: Koliko traje i kako se leči?

Najčešći uzročnici infekcije koja izaziva upalu spoljašnjeg uva su bakterije iz grupe stafilokoka, ali i gljivice poput kandide i aspergilusa

Jedan od čestih "letnjih" zdravstvenih problema samo je naizgled iza nas, jer zatvoreni bazeni čekaju rekreativce i one koji treniraju plivanje. Voda iz bazena često krije rizik poznat kao upala spoljašnjeg uva (otitis externa).

Bazeni i štapići za uši česti uzroci za razvoj upale spoljašnjeg uva

Preporučujemo

Veliki broj kupača, loša higijena bazena i zanemarivanje osnovnih pravila poput tuširanja pre ulaska u vodu, otvaraju put infekcijama. Dodatni problem stvara i korišćenje štapića za uši, jer oni izazivaju mikrotraume kože ušnog hodnika i olakšavaju razvoj bakterija ili gljivica.

Najčešći uzročnici su bakterije iz grupe stafilokoka, ali i gljivice poput kandide i aspergilusa.

Najčešće strada koža spoljašnjeg slušnog hodnika i njene žlezde, dok se u ređim slučajevima zapaljenje širi i na kost ili hrskavicu. Ovo stanje obično prolazi za 7 do 10 dana uz adekvatnu terapiju, ali tegobe umeju biti toliko neprijatne da umeju da poremete svakodnevni život.

Kako prepoznati simptome?

Prvi znaci mogu biti svrab i osećaj zapušenosti. Međutim, bolest se vrlo brzo može razviti u izrazito bolnu fazu. Bol ume da bude toliko snažan, do suza, da pacijenti traže pomoć lekara čak i tokom noći. Pored bola, često se javlja i gnojna sekrecija, osećaj punoće u uhu, otežan sluh i otok.

Za gljivične infekcije karakterističan je jači svrab, dok bakterijske uglavnom donose intenzivan bol. Ponekad se javljaju i uvećane limfne žlezde na vratu, što dodatno pojačava osećaj nelagodnosti.

Zašto je bol toliko jak?

Spoljašnji slušni hodnik je uzak i zatvoren prostor. Kada dođe do otoka i zapaljenja kože, svaki dodir, pa čak i pomeranje vilice, može izazvati snažan bol. Nije retkost da osećaj bude nesrazmerno intenzivan u odnosu na “mali” deo tela koji je zahvaćen. Upravo taj bol najčešće pacijente tera na hitan pregled i odlazak otorinolaringologu.

Postavljanje dijagnoze i terapija

Iako na prvi pogled deluje jednostavno, razlikovanje bakterijske od gljivične infekcije ponekad je zahtevno. Bris kože pomaže u određivanju uzročnika, ali rezultati stižu tek nakon 48 do 72 sata, što je dug period kada bol ne popušta.

U praksi se terapija započinje odmah: kod bakterijskih infekcija lokalni antibiotici (najčešće fluorohinoloni, ponekad u kombinaciji sa kortikosteroidima), dok se kod gljivičnih koriste antimikotici. Obavezno je i izbegavanje kvašenja uha. Terapija traje najmanje nedelju dana.

Cerumen - zaštita i zamka

Prirodna ušna mast (cerumen) štiti kožu od infekcija. Međutim, u kontaktu sa vodom bubri, zatvara kanal i stvara savršenu podlogu za razvoj bakterija i gljivica. Zbog toga se preporučuje povremeno ukapavanje hidrogena od 3 procenta radi razmekšavanja i sprečavanja stvaranja čepova, ali nikako čišćenje štapićima.

Prevencija: Kako izbeći bolne tegobe?

Najefikasnija zaštita je izbegavanje bazena sa lošom higijenom, smanjenje upotrebe slušalica koje zatvaraju ušni kanal i naravno, bez “narodnih lekova” poput belog luka ili voska. Takođe, kupanje u prirodnim vodama (more, jezero) pokazuje se bezbednijim od bazena.

Iako ova upala zna da bude izuzetno bolna, uz pravovremenu terapiju prolazi bez trajnih posledica. Prevencija, međutim, ostaje najbolja zaštita od ponavljanja neprijatnog iskustva.