Kako promena vremena izaziva bolove u telu: Ko su najugroženiji i kako da se lakše prilagodimo

Promene vremenskih prilika mogu snažno da utiču na ljudski organizam i izazovu niz neprijatnih simptoma, među kojima su bolovi u celom telu, glavobolja, umor, razdražljivost i promenljivo raspoloženje. Ova pojava poznata je kao meteoropatija, ali je važno znati da nisu svi ljudi meteoropate.

Organizam je adaptabilan, ali ne isto kod svih ljudi: Vreme može ozbiljno da nas uzdrma

Meteoropatija nastaje kao posledica narušavanja prirodnog bioritma pod uticajem spoljašnjih faktora, poput naglih oscilacija temperature, vazdušnog pritiska, vlažnosti i vetra.

Preporučujemo

Ljudski organizam funkcioniše po precizno usklađenim biološkim ritmovima. Jedan od najvažnijih je cirkadijalni ritam, koji reguliše telesnu temperaturu, krvni pritisak, lučenje hormona, ciklus spavanja i budnosti, kao i brojne druge fiziološke procese. Kada dođe do naglih promena u spoljašnjoj sredini, organizam mora brzo da se prilagodi novim uslovima. Dok se ta adaptacija ne dogodi, može da dođe do osećaja nelagodnosti i bola.

Šta kada nas boli celo telo zbog promene vremenskih prilika

Bolovi u mišićima i zglobovima koji se javljaju prilikom promene vremena često su povezani sa povećanom vlagom u vazduhu, padom atmosferskog pritiska i prolaskom frontalnih sistema. Ovi faktori mogu da utiču na nervni sistem, cirkulaciju i zapaljenske procese u telu, što se posebno izražava kod osoba koje imaju stare povrede, reumatske tegobe ili hronične bolesti. Kod njih se simptomi često pojačavaju pred samu promenu vremena ili neposredno nakon nje.

Reakcije na vremenske oscilacije ne moraju da se jave istovremeno sa promenom vremenskih prilika. Kod mnogih ljudi simptomi počinju od nekoliko sati do dva dana ranije, dok prilagođavanje organizma može da traje i do četiri dana. U tom periodu mogu da se jave umor, nesanica, glavobolja, pad koncentracije i bolovi u telu, naročito u mišićima i zglobovima.

Šta nam otežava?

Starije osobe i hronični bolesnici generalno burnije reaguju na promene vremena, ali meteoropatske tegobe mogu da se jave i kod inače zdravih ljudi koji su osetljiviji na spoljašnje uticaje. Toplo i vlažno vreme često izaziva malaksalost i pad energije, dok nagli prelazi iz toplog u hladno ili obrnuto mogu da dovedu do bolova, nervoze i osećaja opšte slabosti.

Iako su ovi simptomi neprijatni, oni ukazuju na to da je organizam sposoban da registruje promene u okruženju i pokušava da se njima prilagodi. Problem nastaje kada se telo navikne na preveliki komfor i izgubi sposobnost brze adaptacije. Nedovoljno kretanja i boravka na svežem vazduhu dodatno smanjuju tu prilagodljivost.

Kako da ne postanemo meteoropate?

Redovna fizička aktivnost, svakodnevne šetnje bez obzira na vremenske prilike i pažljivo planiranje obaveza u skladu sa vremenskim uslovima mogu pomoći organizmu da lakše podnese promene. Praćenje biometeoroloških prognoza može da bude korisno naročito za osetljive grupe, jer omogućava bolje prilagođavanje dnevnih aktivnosti i smanjenje tegoba.

Bol u celom telu prilikom promene vremena, iako čest, nije bez razloga. To je signal da organizam reaguje na promene i pokušava da pronađe novu ravnotežu. Razumevanje tog procesa može pomoći da se simptomi ublaže i da se telo osnaži za buduće izazove koje vremenske prilike donose.

(eKlinika.rs)