Gastritis često ne karakteriše bol u želucu, neki simptomi prođu „ispod radara“

Gastritis se najčešće opisuje kao upala sluznice želuca, ali u praksi ova dijagnoza često prolazi „ispod radara“. Razlog je jednostavan: simptomi ne moraju da budu jasni ni uobičajeni, a ponekad ih u potpunosti prikrivaju druga stanja u organizmu. Upravo zato sve više pažnje privlače netipične manifestacije ovog poremećaja, koje mogu da odlože dijagnozu i terapiju.

Zašto gastritis često ostaje neprepoznat

Želudačna sluznica inače ima snažne zaštitne mehanizme. Ipak, svakodnevna izloženost kiselini, lekovima, bakterijama i spoljnim faktorima može narušiti tu ravnotežu i pokrenuti zapaljenski proces. Kada se to dogodi, klinička slika ne mora uvek pratiti „školski“ obrazac bola i gorušice.

Preporučujemo

Najzastupljeniji oblik jeste bakterijski gastritis povezan sa infekcijom bakterijom Helicobacter pylori. Iako je ovaj mikroorganizam čest stanovnik želuca, poremećaj u lučenju kiseline može da omogući njegovo prekomerno razmnožavanje i razvoj hronične upale.

Međutim, poseban klinički izazov predstavlja akutni gastritis izazvan stresom. U takvim situacijama simptomi osnovnog stanja, bilo da je reč o teškoj bolesti, povredi ili opekotinama, dominiraju kliničkom slikom. Posledično, znaci oštećenja želuca ostaju u drugom planu ili se uopšte ne prepoznaju.

Netipični simptomi koji mogu da ukažu na gastritis

Za razliku od uobičajenih tegoba poput bola u epigastrijumu, postoje suptilniji znaci na koje pacijenti često ne obraćaju pažnju. To su:

• blaga, uporna nelagodnost u gornjem delu stomaka bez jasnog bola
• osećaj sitosti i težine nakon male količine hrane
• povremena mučnina bez očiglednog uzroka
• neobjašnjiv pad apetita
• opšti umor, naročito kod hroničnih oblika.

Kod stresom izazvanog akutnog gastritisa simptomi mogu da budu gotovo neprimetni, sve dok se ne razviju komplikacije. Tada dolazi do pojave sitnih ulceracija koje mogu spontano da nestanu, ali i da pređu u ozbiljno krvarenje.

Kada gastritis postaje opasan

Jedan od prvih znakova komplikacija jeste promena izgleda stolice. Ona može da postane tamna, gotovo crna, što ukazuje na prisustvo krvi. U težim slučajevima javlja se i povraćanje krvi, pad krvnog pritiska i opšta slabost.

Ovakva klinička slika zahteva hitnu medicinsku procenu, jer nelečeno krvarenje može da ima ozbiljne, pa i fatalne posledice.

Različiti oblici, različite manifestacije

Gastritis obuhvata više podtipova:

• erozivni gastritis često nastaje usled dugotrajne upotrebe lekova, poput nesteroidnih antiinflamatornih
• virusni i gljivični oblici češći su kod osoba sa oslabljenim imunitetom
• eozinofilni gastritis može biti povezan sa alergijskim reakcijama
• autoimuni oblik dovodi do smanjene apsorpcije vitamina B12 i razvoja anemije
• retke bolesti poput Menetrierovog sindroma karakterišu se zadebljanjem sluznice i gubitkom proteina.

U nekim slučajevima javljaju se i simptomi van digestivnog sistema, poput kožnog osipa ili proliva, što dodatno otežava postavljanje dijagnoze.

Šta od spoljnih faktora izaziva gastritis

Osim infekcija i lekova, gastritis mogu da izazovu i agresivne hemikalije, kao i zračna terapija. Oštećenje sluznice u tim situacijama omogućava bakterijama lak prodor, što može da dovede do teških i bolnih oblika upale.

Gastritis nije uvek bolest koja se jasno „čuje“ kroz bol. Naprotiv, često se razvija tiho, maskiran drugim stanjima ili kroz simptome koji deluju bezazleno. Upravo zato je važno obratiti pažnju na suptilne promene u varenju i opštem stanju organizma.

Rano prepoznavanje netipičnih simptoma može da spreči razvoj komplikacija i omogući pravovremeno lečenje, što je ključ očuvanja zdravlja digestivnog sistema.

(eKlinika.rs)