Donor sperme sa retkom genetskom mutacijom povezanom sa rakom dobio skoro 200 dece širom sveta

Anonimni donor sperme iz Danske, koji je nosilac retke genetske mutacije povezane sa povećanim rizikom od raka, učestvovao je u začeću gotovo 200 dece širom sveta, otkrio je danski javni servis DR.

Sperma ovog donora, koji je u banci sperme bio vođen pod pseudonimom Kjeld, korišćena je u periodu od 2006. do 2022. godine u čak 67 klinika u 14 zemalja. Samo u Danskoj, prema dostupnim podacima, rođeno je 99 dece začete njegovom spermom.

Preporučujemo

– Najmanje 197 dece rođeno je zahvaljujući spermi anonimnog donora iz Danske, pre nego što je banka sperme otkrila ozbiljnu genetsku abnormalnost – navodi na portalu DR u svom istraživanju.

Prvi alarm stigao nakon dijagnoze raka kod deteta

Kako navodi danski javni servis, Evropska banka sperme iz Danske, jedna od najvećih na svetu, obaveštena je u aprilu 2020. godine da je kod deteta začetog donacijom dijagnostikovan rak, kao i da dete nosi genetsku mutaciju.

Nakon toga, banka je testirala uzorak sperme donora, ali tadašnje analize nisu otkrile prisustvo retke mutacije gena TP53, koja je poznata po povezanosti sa razvojem malignih bolesti. Prodaja sperme bila je privremeno obustavljena tokom testiranja, ali je potom ponovo nastavljena.

Nova saznanja i konačna zabrana korišćenja sperme

Tri godine kasnije, banka sperme dobila je novu informaciju. Najmanje još jedno dete začeto spermom istog donora razvilo je rak i nosilo istu genetsku mutaciju. Tek tada su sprovedena dodatna, opsežnija testiranja više uzoraka sperme.

Rezultati su pokazali da donor zaista nosi mutaciju TP53, iako je sam potpuno zdrav i bez simptoma. Korišćenje njegove sperme definitivno je zabranjeno krajem oktobra 2023. godine.

Retka i ranije nepoznata mutacija

Danska Uprava za bezbednost pacijenata potvrdila je za AFP da je iz sperme ovog donora rođeno ukupno 99 dece, od kojih je 49 rođeno ženama koje žive u Danskoj, dok je 50 dece rođeno van zemlje.

Evropska banka sperme saopštila je da je u pitanju „retka i ranije neopisana mutacija gena TP53“, koja se nalazi samo u malom delu spermatozoida donora, ali ne i u ostalim ćelijama njegovog tela. Zbog toga sam donor nema zdravstvene probleme.

Prema navodima kompanije, mutacija nije mogla biti otkrivena standardnim genetskim skriningom, a nemaju je sva deca začeta ovom donacijom.

Pitanje regulative i granica doniranja

Ovaj slučaj ponovo je otvorio pitanje kontrole i regulative u oblasti doniranja reproduktivnog materijala. Iako mnoge evropske zemlje imaju ograničenja u pogledu broja dece po donoru, ne postoje međunarodni propisi koji regulišu koliko dece jedan donor može imati na globalnom nivou.

Evropska banka sperme tek je krajem 2022. godine uvela ograničenje od maksimalno 75 porodica po donoru. Kako navode, tokom poslednjih 20 godina učestvovali su u rođenju više od 70.000 dece širom sveta.

Slučaj iz Danske, međutim, pokazuje koliko dalekosežne i nepredvidive posledice mogu imati propusti u sistemu, čak i kada se poštuju postojeći medicinski standardi.

(eKlinika.rs)