90 odsto srčanih udara počinje sa jednom jutarnjom navikom, tvrdi lekarka

Srčane bolesti su i dalje vodeći uzrok smrti u svetu. I dok se najčešće govori o ishrani, stresu i genetici, sve češće se pažnja skreće na ono što radimo odmah nakon buđenja. Jedan video sa TikToka otvorio je važno pitanje: da li jutarnje mirovanje može biti tihi saveznik srčanih bolesti.

Upravo zato veliku pažnju javnosti privukla je tvrdnja koja se poslednjih meseci masovno deli na društvenim mrežama. U jednom viralnom videu navodi se da čak 90 odsto srčanih udara može biti povezano sa jednom jutarnjom navikom koja nema veze sa hranom.

Preporučujemo

Šta se dešava ujutru kada telo ostane „uspavano“

Prema navodima iz videa, problem nastaje u trenutku kada se probudimo, ali ostanemo potpuno fizički neaktivni. Mnogi ljudi iz kreveta prelaze direktno na telefon, zatim dugo sede, pa u žurbi izlaze iz kuće, bez ikakvog svesnog pokreta.

Takav obrazac ponašanja, ukoliko je dugotrajan, može doprineti stanju niske fizičke aktivnosti uz istovremenu prisutnost tzv. tihe upale u organizmu. Stručna literatura već godinama ukazuje da hronična upala, insulinska rezistencija, povišen krvni pritisak i metabolički poremećaji predstavljaju važne faktore rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti.

Posebno su ugrožene osobe sa viškom kilograma, gojaznošću, dijabetesom tipa 2 ili naglašenim masnim naslagama u predelu stomaka.

Može li nekoliko minuta kretanja zaista da sačuva zdravlje srca

Ideja koja se provlači kroz ove objave jeste da rešenje ne mora da bude komplikovano. Preporučuje se pet do sedam minuta laganog jutarnjeg kretanja, kao što su hodanje, istezanje ili vežbe disanja.

Sa medicinske strane, poznato je da blaga fizička aktivnost ujutru može da poboljša cirkulaciju, aktivira metabolizam, doprinese boljoj regulaciji šećera u krvi i pozitivno utiče na krvni pritisak. Ove koristi potvrđuju i brojne preporuke kardiologa i endokrinologa, iako se one ne vezuju za jedan konkretan procenat rizika.

Simptomi koji mogu da budu upozorenje

Lekari upozoravaju da postoje znaci koje ne treba ignorisati. To su hronični umor, kratak dah pri manjem naporu, uporna abdominalna gojaznost, dijabetes, povišen pritisak i opšti pad kondicije. Ovi simptomi ne znače nužno da će doći do srčanog udara, ali ukazuju na povećano opterećenje kardiovaskularnog sistema.

Kako prepoznati srčani udar

Srčani udar, odnosno infarkt miokarda, nastaje kada se dotok krvi u srce iznenada prekine, najčešće zbog krvnog ugruška. Najčešći simptom je bol u grudima, koji se opisuje kao pritisak, stezanje ili težina, ali simptomi mogu biti i manje tipični.

Bol se može širiti u ruku, vrat, vilicu, leđa ili stomak, a često se javljaju i znojenje, mučnina, vrtoglavica, kratak dah, iznenadna anksioznost ili kašalj. Kod žena simptomi ponekad mogu biti suptilniji, zbog čega je važno reagovati na vreme.

Ukoliko postoji sumnja na srčani udar, neophodno je odmah pozvati hitnu pomoć.

Prevencija ostaje ključna

Smanjenje rizika od srčanog udara zasniva se na poznatim i dokazanima principima: prestanku pušenja, održavanju zdrave telesne težine, uravnoteženoj ishrani bogatoj vlaknima, redovnoj fizičkoj aktivnosti i kontroli hroničnih bolesti poput hipertenzije i dijabetesa. Preporučuje se najmanje 150 minuta umerene aerobne aktivnosti nedeljno.

Važna napomena o izvoru i kako prepoznati pouzdane medicinske savete

Važno je naglasiti da redakcija eKlinike, u trenutku pripreme ovog teksta, nije mogla pouzdano da proveri da li je dr Sana Sadoksai zaista licencirana lekarka, niti da potvrdi njene profesionalne kvalifikacije kroz zvanične medicinske registre ili relevantne stručne izvore. Njeni saveti dolaze sa društvenih mreža, pre svega TikToka, gde se zdravstveni sadržaji često šire brzo, ali bez obavezne stručne provere.

To, međutim, ne znači da je ono što govori nužno netačno. Naprotiv, jutarnja fizička aktivnost, regulacija telesne težine, prevencija insulinske rezistencije i briga o metabolizmu jesu teme koje potvrđuju brojne medicinske studije i preporuke kardiologa i endokrinologa. Ipak, tvrdnje poput one da je „90 odsto srčanih udara povezano sa jednom jutarnjom navikom“ treba posmatrati sa dozom opreza, jer takvi procenti zahtevaju jasnu naučnu potporu i precizno objašnjenje konteksta.

Za čitaoce je važno da znaju kako da razlikuju medicinski pouzdane izvore od saveta sa društvenih mreža. Pouzdani izvori su zdravstvene ustanove, stručna udruženja, lekari sa jasno navedenom specijalizacijom i reference na medicinske studije. Saveti sa TikToka i drugih platformi mogu biti korisni kao podsticaj na razmišljanje o zdravlju, ali ne bi trebalo da zamene razgovor sa izabranim lekarom niti zvanične medicinske preporuke.

(eKlinika.rs)