Zašto terapije za rak ne deluju kod svih pacijenata? Trenutno se testira efikasnija kombinacija lekova

Terapije za rak ne deluju kod svih pacijenata. Lekovi koji blokiraju enzime, zvane tirozin kinaze, među najefikasnijim su ciljanim terapijama za rak. Međutim, oni obično deluju samo kod 40 do 80 odsto pacijenata kod kojih bi se očekivalo da reaguju na njih. U novoj studiji, istraživači sa Massachusetts Institute of Technology shvatili su zašto ti lekovi ne deluju u svim slučajevima - mnogi od ovih tumora uključuju rezervni put preživljavanja koji im pomaže da nastave da rastu kada je ciljani put isključen.

Naučnici otkrili da mogu da unište ćelije raka otporne na lekove tretiranjem i inhibitorom tirozin kinaze

- To što ćelije raka uspevaju da pronađu rezervni put preživljavanja je izgleda čvrsto ugrađeno u ćelije i obezbeđuje aktivaciju kritičnog puta preživljavanja u ćelijama raka. Ovaj put omogućava ćelijama da budu otporne na širok spektar terapija, uključujući hemoterapije - objašnjava Forest White, profesor biološkog inženjerstva na Massachusetts Institute of Technology. Profesor White je glavni autor studije, koja je objavljena ove nedelje u Proceedings of the National Academy of Sciences.

Preporučujemo

Pored toga, istraživači su otkrili da mogu da unište te ćelije raka otporne na lekove tretiranjem i inhibitorom tirozin kinaze i lekom koji cilja rezervni put. Klinička ispitivanja su sada u toku kako bi se testirala jedna takva kombinacija kod pacijenata obolelih od raka pluća.

Kako tumori preživljavaju?

Tirozin kinaze, enzimi koji u ljudskom telu funkcionišu kao glavni prekidač za komunikaciju između ćelija, uključene su u mnoge signalne puteve koji omogućavaju ćelijama da primaju ulaz iz spoljašnje sredine i pretvaraju ga u odgovor kao što je rast ili deoba. Postoji oko 90 vrsta ovih kinaza u ljudskim ćelijama, a mnoge od njih su preaktivne u ćelijama raka.

Te kinaze su veoma važne za regulisanje rasta ćelija i mitoze, a prelazak ćelije iz stanja nedeljenja u stanje deljenja zavisi od aktivnosti mnogih različitih tirozin kinaza. Naučnici su uočili mnogo mutacija i prekomernu ekspresiju ovih kinaza u ćelijama raka.

Ove kinaze, koje dovode u vezu sa rakom, uključuju EGFR i BCR-ABL. Mnogi lekovi protiv raka, koji ciljaju ove kinaze, uključujući imatinib (Glivek), odobreni su za lečenje leukemije i drugih vrsta raka. Međutim, ovi lekovi nisu efikasni za sve pacijente čiji tumori prekomerno ekspresuju tirozin kinaze - što je fenomen koji je zbunio istraživače raka. Upravo ta niža stopa uspeha od očekivane motivisala je tima naučnika sa MIT da ispita ove lekove i pokuša da shvati zašto neki tumori ne reaguju na njih.

Terapije za rak ne deluje na rezistentne ćelije 

Za ovu studiju, istraživači su ispitali šest različitih ćelijskih linija raka, koje su prvobitno poticale od pacijenata sa rakom pluća. Izabrali su dve ćelijske linije sa EGFR mutacijama, dve sa mutacijama u tirozin kinazi nazvanoj MET i dve sa mutacijama u tirozin kinazi nazvanoj ALK. Svaki par je uključivao jednu liniju, koja je dobro reagovala na inhibitor tirozin kinaze, koji cilja prekomerno aktivni put i jednu liniju koja nije. Koristeći tehniku nazvanu fosfoproteomika, istraživači su bili u mogućnosti da analiziraju signalne puteve koji su bili aktivni u svakoj od ćelija, pre i posle tretmana. Fosfoproteomika se koristi za identifikaciju proteina kojima je kinaza dodala fosfatnu grupu. Ovaj proces, poznat kao fosforilacija, može da aktivira ili deaktivira ciljni protein.

Analiza istraživača otkrila je da su lekovi delovali kako je predviđeno u svim ćelijama raka. Čak i u rezistentnim ćelijama, lekovi su isključili signalizaciju njihove ciljne kinaze. Međutim, u ćelijama koje su bile rezistentne, alternativna mreža je već bila uključena, što je pomoglo ćelijama da prežive uprkos tretmanu.

- Čak i pre nego što terapija počne, ćelije su u stanju koje je suštinski otporno na lek - kaže autor istraživanja Cameron Flower, postdoktorand na Dana-Farber Cancer Institute.

(eKlinika.rs)