Maligne bolesti krvi predstavljaju temu od velikog značaja za kompletno društvo, iako su ređe u odnosu na druge malignitete. Septembar je mesec posvećen širenju svesti o hematološkim malignitetima, sa ciljem da se javnost upozna sa njima, težinom i posledicama, načinima unapređenja nege i lečenja bolesnika, kao i boljeg kvaliteta života njih i njihovih porodica u Srbiji.
Koga najčešće pogađaju maligne bolesti krvi
Doc. dr Zorica Cvetković, internista hematolog, načelnik Službe hematologije u Kliničko-bolničkom centru Zemun u razgovoru za eKlinika portal podseća da maligne hemopatije mogu da zahvate sve krvne ćelije. One mogu nastati u našoj koštanoj srži, u limfnim čvorovima, slezini, ali i u svim tkivima i organima. Prema njenim rečima, po svom toku mogu da budu akutne i hronične, pa se tako stručnjaci u praksi susreću sa akutnim leukemijama, multiplim mijelomom, hroničnim mijeloproliferativnim neoplazmama, hroničnom limfocitnom leukemijom, Hočkinovim i nehočkinskim limfomima.
– Važno je što bolje upoznati ove bolesti, njihov mehanizam nastanka i simptome. Iako su maligne bolesti tipične za stariju populaciju, ne treba zaboraviti da je, na primer, prvi „pik“ incidencije Hočkinovog limfoma u adolescentnom i ranom adultnom dobu, tj. do 30 godine života. Oko 40 odsto obolelih od multiplog mijeloma pripada radno sposobnoj populaciji, mlađima od 65 godina – kaže naša sagovornica i definiše faktore rizika:
Maligne bolesti krvi: Uloga stresa nasledne predispozicije i stresa
– Što se tiče faktora rizika, postoji nasledna predispozicija, pa ukoliko smo u porodici imali srodnike sa malignim bolestima krvi postoji veća šansa da od njih obolimo. Dokazano je da gojazne osobe češće obolevaju od malignih bolesti. Takođe, dokazano je da izloženost toksičnim materijama i infekcije – virusne i bakterijske, mogu dovesti do nastanka maligniteta. Stres je važan okidač svih bolesti, ali je pored njega u slučaju malignih hemopatija ipak presudna kombinacija sa ostalim faktorima. Većina obolelih od malignih bolesti krvi nema nijedan faktor rizika – ističe sagovornica našeg portala sa višedecenijskim iskustvom u lečenju hematoloških maligniteta.
Koji simptomi mogu da upozore na maligne bolesti krvi
– Istina, simptomi mogu da budu nespecifični u vidu slabosti, malaksalosti, gubitka u telesnoj masi… Osobe imaju slab imunitet i česte infekcije. Može se javiti bledilo kože zbog anemije (maligne ćelije potiskuju zdrave eritrocite iz kostne srži). Neke maligne bolesti krvi se manifestuju bolovima u kostima. To jesu neki univerzalni simptomi koje ljudi smatraju prolaznim i često zanemare, ali kada su u pitanju maligne bolesti krvi, oni progrediraju, ne prolaze. Bezbolno uvećanje limfnih čvorova koji se uvećavaju tokom vremena se ne sme zanemarivati. Zato je od najvećeg značaja za dalji tok bolesti i lečenja da se pacijenti obavezno i što ranije jave lekaru. Kada nedijagnostikovana bolest napreduje, ona dovodi do oštećenja drugih organa, npr. bubrega kod multiplog mijeloma, pa je tako i bubrežna slabost jedan od mogućih upozoravajućih znakova. Takođe, može doći do patoloških preloma i nepokretnosti, ali i mnogih drugih komplikacija. Najgore je to što i u današnje vreme više od 30 odsto pacijenata do hematologa stiže u odmaklim, visokorizičnim stadijumima bolesti , kada su i šanse za izlečenjem manje– objašnjava doktorka Cvetković.
Kada je uz kompletnu krvnu sliku sa biohemijom porebno uraditi dodatnu dijagnostiku i koju
Kako napominje doc. dr Cvetković, svi opisani simptomi su nedvosmislen putokaz za odlazak lekaru, ali isto važi i za godišnje sistematske preglede i kontrole pacijenata koji nemaju simptomatologiju. Analiza kompletne krvne slike sa elementarnom biohemijom, radiološki snimak pluća i ultrazvučna dikagnostika je dostupna u svakom domu zdravlja, podseća hematolog.
Izabrani lekar će potom, ukoliko postoji potreba, precizira doc. dr Zorica Cvetković, uputiti pacijenta hematologu radi specifične hematološke dijagnostike kao što su pregled koštane srži, sa imunofentotipskim, citogenetskim i molekularnim ispitivanjima, biopsija limfnog tkiva sa imunohistohemijskim analizama. Uz to, dodaje, postoji niz specifičnih laboratorijskih analiza kao i radioloških ispitivanja (skener, magnetna rezonanca, PET/CT) na osnovu kojih se postavlja precizna dijagnoza, i hamatolog ima jasnu sliku o optimalnom modalitetu lečenja.
– Savremeni pristup lečenju hematoloških bolesti je takozvana personalizovana terapija usmerena na određene imunološke i molekularne markere tumora, ali i prilagođena stepenu proširenosti bolesti, starosnom dobu bolesnika, njegovom funkcionalnom statusu i pridruženim bolestima. Mi se, zajedno sa udruženjima bolesnika, borimo da ona svima bude dostupna – naglašava sagovornica eKlinika portala.
Lista RFZO je proširena, ali se čekaju novi lekovi za pacijente sa hematološkim malignitetima
Poznato je da je stopa preživljavanja bolesnika sa malignitetima u odnosu na ranija vremena neuporedivo viša, pa tako ni limfomi ni leukemije više nisu u startu dijagnoza koja znači kraj. Naši lekari i danas uspevaju da pacijentima pruže što efikasniji model lečenja, iako je na novoj C-listi RFZO od ove godine samo jedan inovativni lek i to za multipli mijelom. Reč je o monoklonskom antitelu daratumumab, koji su pacijenti sa mijelomom čekali 15 godina.
– Snalazimo se. Postoji mogućnost da pacijenti po određenim članovima Pravilnika o zdravstvenoj zaštiti bolesnika (član 9 i član za takozvanu OFF-LABEL primenu) dobiju lekove koji nisu na pozitivnoj listi lekova, ili koji nisu registrovani a indikovani su za lečenje određenih bolesti, i za koje postoje svetske preporuke i stručna literatura koja jasno potvrđuje njihovu efikasnost. Za to je potrebna saglasnost bolesnika, konzilijarna odluka i odobrenje Etičkog odbora referentne ustanove u kojoj se bolesnik leči. Ovakav vid funkcionisanja omogućio je, na primer, da bolesnici sa nehočkinskim limfomima porekla B limfocita kod kojih je indikovano lečenje, prime imunološki terapiju – monoklonska antitela. Tako sada šansa ne postoji isključivo za pacijente sa difuznim B-krupnoćelijskim i folikularnim limfomima. U tom smislu ima pomaka. Nažalost, primena lekova preko ovih zakonskih odrednica ne pokriva sve terapijske potrebe. Stoga i pacijenti i mi, lekari, očekujemo proširenje liste. Imamo potrebe za jako velikim brojem lekova i nadamo se da će u novim dopunama neki od njih naći na spisku – optimistična je doktorka.
Veća šansa za duži i funkcionalniji život
– Opcije koje sada imamo ne pokrivaju mogućnosti optimalnog lečenja. Važno je da se to promeni, jer optimalna terapija nosi znatno veće šanse za izlečenjem, unapređenjem funkcionalnosti pacijenta, ali i porodice i celokupnog društva, budući da je veliki deo pacijenata radno sposoban. Ovi lekovi jesu skupi, ali ukoliko se primene blagovremeno, sprečavamo kasne komplikacije čije lečenje je nekada neuporedivo skuplje u odnosu na tretman same bolesti. Ranije se od limfoma, mijeloma i leukemija umiralo za nekoliko godina, sada pacijenti imaju neuporedivo duže preživljavanje. To je ogroman napredak, a ukoliko se pacijent na vreme javi lekaru i sprovede adekvatno lečenje, životni vek može biti potpuno jednak očekivanom životnom veku opšte populacije – ispričala je u razgovoru za eKlinika portal doc. dr Zorica Cvetković, internista hematolog.
