Šta donosi novi Pravilnik o vakcinaciji koji se primenjuje od naredne godine

Vakcinacija je važna kako bi se stekao kolektivni imunitet Foto: Shutterstock

Novina u Pravilniku je veća dostupnost pojedinih vakcina o trošku države za još neke kategorije stanovništva, koji do sada nisu bili obuhvaćeni. Reč je o vakcinama protiv varičele (ovčijih boginja), gripa, oboljenja izazvanih Streptokokusom pneumonije.

Uvodi se vakcinacija za decu koja nisu preležala varičele (ovčije boginje) i oni će je dobijati u šestom razredu. Takođe, predviđena je i imunizacija osoba u  kolektivnom smeštaju protiv oboljenja izazvanih Streptokokusom pneumonije.     

Kada je u pitanju vakcinacija protiv gripa jedina izmena u novom Pravilniku odnosi se na lica starija od 65 godina. 

„Osobe starije od 65 godina su bile u kategoriji preporučenih za vakcinaciju po Pravilniku koji je sada na snazi. Međutim, većinu osoba sa hroničnim bolestima čini upravo ova uzrasna kategorija, a kod njih postoji povećan rizik od komplikacija i teže kliničke slike izazvane infekcijom virusom gripa. Zbog toga će sve osobe starije od 65 godina dobiti mogućnost da se vakcinišu“, kažu za portal E- Klinika u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.  

Zdravstveni radnici rizična kategorija

Zdravstveni radnici su rizična kategorija zbog prirode posla i izloženosti infekciji. Njihovom vakcinacijom štite se pacijenti koji su smešteni na odeljenjima visokog rizika u sezoni infekcije virusom gripa. Takođe, trudnice su rizična kategorija već punih deset godina i to je preporuka koja je proistekla iz pandemije gripa 2009. godine. One su obuhvaćene i Pravilnikom koji je trenutno na snazi.

Osobe zaposlene u zdravstvenim ustanovama koje nisu preležala ili nisu vakcinisane protiv  određenih zaraznih bolesti (malih boginja, rubele, zaušaka, gripa, varičele, hepatitisa B), u slučaju obolevanja mogu predstavljati izvor infekcije za pacijente, druge zaposlene te je Pravilnikom definisana i njihova obavezna imunizacija prema proceni rizika Komisije za bolničke infekcije nadležne zdravstvene ustanove. 

Novina je i da se vakcina bOPV- pritiv dečje paralize, koju su deca kao revakcinu dobijala pred polazak u školu, isključuje iz upotrebe, a revakcinacija će se ubuduće obavljati IPV vakcinom (pojedinačnom ili u sastavu kombinovane vakcine). 

Predviđena je primena acelularne pertusis vakcine u revakcinaciji pred polazak u školu u sastavu četvorovalentne kombinovane vakcine (DTaP IPV). Vakcinacija u prvoj godini života protiv oboljenja izazvanih Streptokokusom pneumonije u 2023. godini sprovodiće se sa dve umesto tri doze vakcine.

Vodič za roditelje

Institut Batut sačinio je Vodič za roditelje gde je na jednom mestu mamama i tatama objašnjeno zbog čega je važno da deca budu vakcinisana. Vodič sadrži najčešća pitanja koje muče roditelje.

U Vodiču se navodi da infekciju kod dece mogu da izazovu različiti mikroorganizmi – najčešće bakterije i virusi koji dospevaju i telo disanjem, gutanjem ili preko oštećene kože. Mogu da izazovu teška obolenja kao što su: dečja paraliza, veliki kašalj, difterija, tetanus, male boginje, meningitis (infekcija mekih moždanih opni), pneumonija (zapalenje pluća) ili sepsu.

Šta su zarazne bolesti

Zarazna bolest je ona bolest koja se prenosi sa osobe koja je zaražena na drugu osobu, najčešće kašljem, kijanjem, direktnim ili indirektnim kontaktom. Zaraznu bolest mogu prenositi i kliconoše, odnosno one osobe koje imaju bakterije i viruse u svom telu, a pritom nemaju nikakve simptome i znake bolesti.

Kada bakterija ili virus inficira organizam deteta, njegov imuni sistem stvara antitela čiji je zadatak da uništi te mikroorganizme. Međutim, organizmu je potrebno određeno  vreme da stvori dovoljan broj antitela, te bakterije ili virusi mogu da oštete pojedine organe i naruše zdravlje deteta pre nego što antitela uspeju da ih unište.

Drugi zadatak antitela je da ostanu u organizmu i šteta ga od mogućih budućih infekcija. Taj način borbe tela protiv bakterija i virusa zove se imunitet. Zahvaljujući tome ljudi od pojedinih bolesti kao što su male ili ovčije boginje obolevaju samo jednom, čak i ako su izloženi uzročnicima više puta.

Kako vakcina deluje

Kada dete primi vakcinu njegov organizam odgovara stvaranjem antitela i stiče imunitet, kao da je preležalo tu bolest. Ta antitela ostaju u organizmu i štite ga od bolesti protiv koje je vakcinisano.

Vakcinacija je spasila čovečanstvo od brojnih zaraznih bolesti. Zahvaljujuči vakcinama sačuvano je više života nego ijednom drugom intervencijom za zaštitu zdravlja, ukoliko se izuzme snadbevanje higijenski ispravnom vodom za piće.

Najčešće je potrebno dve nedelje da vakcina počne da deluje, tako da deca nisu odmah zaštićena kada se vakcinišu. Takođe za većinu vakcina potrebno je da budu date nekoliko puta (revakcinacija) kako bi se stvorila dugotrajna zaštita. Recimo, dete koje je primilo samo jednu ili dve doze vakcine protiv velikog kašlja samo je delimično zaštićeno od te bolesti i može da oboli.

Vakcina se daje u ranom uzrastu zato što su bebe veoma osetljive kada su izložene mikroorganizmima i infekcijama, pa ih treba zaštiti što ranije. Recimo beba mlađa od šest meseci je u velikom riziku da oboli od velikog kašlja praćenog komplikacijama.

Veoma je važno da što više dece bude vakcinisano kako bi se stvorio dobar kolektivni imunitet, jer se na taj način štiti onaj deo stanovništva koji zbog određenih bolesti nisu mogli da prime vakcinu. Dobar kolektivni imunitet stiče se ako je obuhvat vakcinacijom veći od 95 odsto.

POVEZANE VESTI

Da li je moguće napraviti vakcinu protiv opioida?

Tuberkuloza još nije iskorenjena! Kako je to moguće?