Psorijaza je autoimuna, hronična kožna bolest koja napadanjem zdravih ćelija izaziva iritacije, plikove i crvenilo na površini kože. Prepoznaje se po zadebljaloj crvenoj koži sa belim flekama koje se ljuspaju. Stručnjaci smatraju da psorijazu izazivaju genetski faktori, kao i neki drugi provocirajući činioci kao što su stres, lekovi, infekcije, traume… i dodaju da psorijaza, takođe, može da predstavlja problem i za zdravlje srca.
Psorijaza pojačava upale u celom telu, uključujući kardiovaskularni sistem, a hronična upala je povezana sa rizikom od srčanog i moždanog udara. Razlog tome je što upala može da ošteti arterije, što rezultira stvaranjem blokada ili plakova unutar krvnih sudova koji dovode krv u srčani mišić. Pregled istraživačkih studija objavljen u februaru 2018. u časopisu Cureus Journal of Medical Science pokazao je da ljudi sa psorijazom imaju povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti i veći faktor rizika od srčanih bolesti, uključujući visok krvni pritisak, dijabetes, gojaznost i visok holesterol.
Iako možda nećete moći da kontrolišete pojavu psorijaze, postoje koraci koje možete da preduzmete kako biste se nosili sa ovom kožnom bolešću i zaštitili zdravlje srca. Ako imate psorijazu, ne samo da treba da lečite simptome kožnog poremećaja, već i da promenite način života. Potrebno je da se pridržavate dnevnog programa koji će umanjiti rizik od kardiovaskularnih problema. Pratite ove korake kako biste držali psoriazu pod kontrolom i sprečili bolesti srca.
Prema američkoj Nacionalnoj fondaciji za psorijazu (NPF), ishrana ne može da izleči ili spreči psorijazu, ali može da smanji njene simptome i rizik od komorbiditeta, uključujući bolesti srca. Istraživanje objavljeno u decembru 2020. godine u Journal of American Academy of Dermatology pokazalo je da osobe sa psorijazom, koje imaju prekomernu težinu ili su gojazne imaju povećan rizik od srčanih bolesti.
NPF i Američko udruženje za srce preporučuju zdravu, antiinflamatornu ishranu. Ona uključuje masnu ribu, nemasno meso, mlečne proizvode sa niskim sadržajem masti i puno voća i povrća. Potrebno je, takođe, ograničavanje alkohola, zatim manji unos natrijuma, prerađene hrane i trans-masti, kojih ima u delimično hidrogenizovanim biljnim uljima.
Neaktivan način života može da dovede do debljanja, što može da utiče i na simptome psorijaze, ali i na zdravlje srca. Stručnjaci preporučuju svim odraslim osobama da upražnjavaju umerene fizičke aktivnosti, poput brzog hodanja, u ukupnom trajanju od najmanje 150 minuta nedeljno ili 75 minuta snažne fizičke aktivnosti, poput trčanja ili plivanja. To je oko tri do pet tridesetominutnih treninga nedeljno.Takođe preporučuju uključivanje treninga snage celog tela u rutinu vežbanja, dva ili više puta nedeljno.
Kao smernice, američka Nacionalna fondacija za psorijazu nudi sledeće savete:
– Izaberite aktivnost u kojoj uživate, što će smanjiti verovatnoću da izgubite interesovanje;
– Ako izgubite interesovanje, pokušajte sa drugom aktivnošću;
– Pravite pauze. Recimo, šetajte tri puta u trajanju od 10 minuta svakog dana;
– Dok gledate televiziju, možete da se spustite na pod i radite vežbe istezanja ili da šetate po sobi tokom reklama;
– Hodajte što je više je moguće. Možete da parkirate automobil dalje od mesta odredišta, a ostali deo prepešačite. Radije birajte stepenice, umesto vožnju liftom;
– Prestanite da pušite. Poznato je da pušenje povećava rizik od srčanih bolesti. Ono, takođe, povećava rizik od izbijanja psorijaze.
Moguće je da bi i sam vaš tretman psorijaze mogao da koristi i zaštiti srca. Studija objavljena u martu 2019. u časopisu Cardiovascular Research otkrila je da biološki lekovi koji se koriste za lečenje psorijaze mogu da smanje rizik od bolesti koronarnih arterija. Biološki lekovi suzbijaju prekomerno aktivni imunološki sistem, koji smanjuje upalu koja uzrokuje simptome psorijaze. Moguće je da smanjenje upale takođe usporava nakupljanje plaka u krvnim sudovima, što dovodi do srčanih problema, uključujući moždani i srčani udar.